Peko Laličić, TRAŽIM TE

Peko LALIČIĆ TRAŽIM TE Tražim te u mirisu lipa dahu leptira i snazi potoka u pesmi ptica rosi jutra nemiru vetra tražim te u mojim si venama drumu što krivuda

Peko LALIČIĆ

TRAŽIM TE

Tražim te u
mirisu lipa
dahu leptira
i snazi potoka
u pesmi ptica
rosi jutra
nemiru vetra
tražim te

u mojim si venama
drumu što krivuda

Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 951. Свет зла је за многе мали. 952. Прихватати друге најчешће значи, богатити. 953. Ко заборавља одакле је, обично не зна ни ко је. 954. Слушати, да би били слушани. 955. Живот у нама може и треба да је изнад наших животних проблема. 956. Све што се некоме обије о главу, … Настави са читањем “Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

951.
Свет зла је за многе мали.
952.
Прихватати друге најчешће значи, богатити.
953.
Ко заборавља одакле је, обично не зна ни ко је.
954.
Слушати, да би били слушани.
955.
Живот у нама може и треба да је
изнад наших животних проблема.
956.
Све што се некоме обије о главу, из друге је главе?
957.
Многи су на коњима јер имају своје магарце.
958.
Писати а не објављивати је као имати децу а не пуштати их
да се играју и надмећу са другом децом.
959.
Ако је љубав замајац свему, није ли сламка главна препрека?
960.
Ко има брачног друга и у њему не стекне правога друга,
тај не може рећи да има брак.
961.
Ако је реч човек именица, заменица би могла бити, вода.
Ако је живот семе, класје и жито, воденични точак
би могао заменица бити.
962.
Прве звезде које сам угледао и осетио њихову лепоту
били су моји родитељи. Касније су следиле сестре, браћа,
пријатељи, супруга, кћи, зет, унучићи, љубав и доброта –
и срећа моја са њима, уз друге радости живота.
963.
Све што створите, не треба да је само ваше.
Ако није тако, то створено бива безвредно,
неостварено, непознато и непризнато.
964.
Да није шта јесте и да јесте шта није, можда би нам било лепше?
965.
Ништа није тако високо да би човеку било недохватно,
ни тако мало да се у њему не би огледао.
966.
Оно сте што сте, али и оно што не знате о себи.
967.
Човек је лакши за онолико колико глупости потисне – из себе.
968.
До јасних циљева најкраћи путеви воде.
969.
Од сласти до горчине педаљ је само.
970.
Свако време има своје бреме. И своје носаче.
Од вас зависи ваша улога у своме времену
и однос према том бремену.
971.
Све што човек прећути, о њему говори.
972.
Уврнуте не вреди пришрафљивати.
973.
Перо ми је било и остало најбољи пријатељ,
а унучићи највеће радости и разбибриге.
974.
Живот стално дамара између шапата и крика.
975.
Жар пријатељства неискреност гаси.
976.
Сви које сте насамарили,
покушаће да од вас направе коња.
977.
Поклањајте све. Поверење најређе.
978.
Иако је поклањам годинама и деценијама,
осећам да ми је потребно бар још пола века
да искажем сву своју љубав за човека.
979.
Гледам око себе, и гле: мало је лудих на мој начин.
980.
Уз плитку памет иде и мрка капа.
981.
Кратковидост није не уочити, него раније не видети.
982.
Ма колико да сте ” тешки ”, будите срећни –
ако себи нисте тешки.
983.
Свет је леп, али ништа није лепше и узвишеније
од деце и људске чистоте.
984.
Да није сунца у мени, ни мене не би било.
985.
Волети себе је тест како да волите друге.
986.
Препуштени себи, никада нису сами.
987.
Кад се ствари изоштре, енормно се повећа број тупих.
988.
Иако је свет лепоте ограничен, треба неограничено волети.
989.
Ко није волео треба да зна:
Није лако волети !
990.
Да је мање климоглаваца, и усијаних глава би било мање.
991.
Коме гори под ногама, греје се на сопственој ватри.
992.
Све што дамара, живо је.
Све што је живо, не дамара.
993.
Најлакше се воде они који немају звезду водиљу.
994.
Будите да би стварали.
Стварајте да би били.
995.
Стварати да би се знало,
и да се и после вас о вама зна.
996.
Ја сам у вашим животима онолико колико вас има у мојим
песмама. Зато будите надахнути, да ми песме на песму личе.
997.
Живот од данас до сутра, опомиње.
А то што опомиње иште другачији живот.
998.
Глупо је заљубљенима објашњавати граматику срца.
999.
Како је лепо човек бити, ако то јесте и ако то и други виде.
1000.
Није ми што ме неће бити,
већ што ћу /као и многи други/
несхваћен отићи.
1001.
Кад год да умрете, рано је.
Зато то препустите уморнима од живота.

Peko Laličić – * * *

Peko LALIČIĆ * * * Odzvanja kaldrma detinjstva po kojoj sam bosonog koračao i uzdisao za belom jedrilicom koju mi modri odnese Lim bude se trave u kojima sam te pod jelom kraj Plavskog jezera ljubio vetar je odneo miris jele teče modri Lim

Peko LALIČIĆ

* * *
Odzvanja kaldrma detinjstva
po kojoj sam bosonog koračao
i uzdisao za
belom jedrilicom
koju mi modri
odnese Lim

bude se trave
u kojima sam te
pod jelom
kraj Plavskog jezera
ljubio

vetar je odneo
miris jele

teče modri Lim

Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 901. Осећам да долазе све безосећајније генерације. 902. Жалим за много чим и много шта, али ми је најжалије људи који завршише факултете и стекоше, чак, и научна звања а остадоше јадни, неписмени. 903. И са ниских грана се може на ниже. 904. Разлика између несрећног и незадовољног је у томе … Настави са читањем “Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

901.
Осећам да долазе све безосећајније генерације.
902.
Жалим за много чим и много шта, али ми је најжалије људи
који завршише факултете и стекоше, чак, и научна звања
а остадоше јадни, неписмени.

903.
И са ниских грана се може на ниже.
904.
Разлика између несрећног и незадовољног је у томе
што несрећан не схвата да је и оно мало срећа,
а незадовољан то не прихвата.
905.
Све више је оних који су помешали стране света
и којима ништа није свето.
906.
Тамо негде или у некоме ћете пронаћи себе другачије,
и у себи онога ко ће увек знати шта са собом.
907.
Кад не знате шта ћете са собом, одите од себе.
908.
Они који не могу, помогну – јер хоће.
А највећи број оних који могу, неће – јер је то веће
од њихове спознаје доброчинства.
909.
Одмицање од корена не само да искорењује, већ и закоровљује.
910.
Не дозволите никоме да спозна ваше стрепње –
да не постане ваш владар.
911.
Све је више старих младића и младих стараца.
912.
Тихост је најуочљивија врлина – мудрих.
913.
Увек рачунајте на то да и када сте сами – нисте сами.
914.
Ако из себе искључите искључивост,
укључићете се у свет толерантних
и убрзо ће вас настањивати ствари
које друге опседају и дарују им радост и лепоту –
које сте били из себе искључили.
915.
Највећи број људи заувек остану деца
која с годинама науче да бирају маске
које их у очима оних који површно гледају
чине зрелијим и онаквим каквим их виде.
916.
Не плашите се непознатог, већ га упознајте
и одредите се према њему.
Тиме сте, у доброј мери, и себе дефинисали.
917.
Следите своје сање
да бисте сигурнијим кораком крочили на пут –
који сте у њима назрели.
918.
Велики снови, велико и изроде.
919.
Монотони и једнолични сати су тешко подношљиви.
Такви дани су убитачни.
920.
Много је узвишеног.
Оно најузвишеније је у човеку.
921.
Самоћа ми је потребна као вода,
али не дам да ме круни и удаљава од онога што волим.
Она ми је неопходна кад се пресабирам, ослушкујем,
процењујем и мерим. Кад тражим себе. И друге у мени.
922.
Све што генерализујете, генерално није у реду.
923.
Највећа уметност на Балкану је,
сачувати живу главу
и надгробне споменике.
924.
Никако да схватим, зашто и оне који нису достојни човека
ословљавају са господине – госпођо.
925.
Коме завичај стално титра у очима, тај лепше и даље види.
926.
Човек би се окренуо себи када би био свестан колико је мали.
927.
Нада је оно мало топлине у нама.
Оно што нас испуњава, одржава и води до циља.
Оно што нас снажи и примиче сниваном.
Нада је остварив сан.
928.
Не стидите се себе малога,
ако се трудите да порасте
оно велико у вама.
929.
Далеко од кућнога прага, расте чежња а сплашњава снага.
930.
Од свих лепота, најлепша је она у понеком човеку.
Само што није свима доступна.
931.
Ма шта били, вода смо:
неко хладнија, неко стајаћа
а сви испарљива.
932.
Чим сам постао свестан себе,
другима сам се завештао.
933.
Успешан брак је двојац коме је сваки кормилар сувишан.
934.
Људска свитања неизмерна топлина прати.
935.
Задовољство собом је корак ка срећи.
Задовољство вољеном особом, је срећа.
936.
Сви смо ми у облацима,
јер је свако од нас облак само.
937.
Где год се пуца, ту и заудара.
938.
Онакви сте каквим вас деца виде.
939.
Све лепоте су као из приче: једна на другу личе.
Свака ружноћа је прича за себе.
940
Ех, да знамо колико смо сићушни и налик песку,
знали би да нам веома мало топлине треба
да би и друге њом огрејали.
941.
Све што мислите, не саопштавајте.
Све што саопштавате, осмислите.
942.
Свему што расте, просветљења треба.
943.
Рећи.
Не причати !
944.
Знати уздржавати се је умеће,
а то моћи – права уметност.
945.
Будан дух у заспалом окружењу буди дубље мисли
и из човека извлачи и оно што ни сам не слути
да се из њега може извући.
946.
Човекова немоћ не би требала да буде и његов пораз,
поготово не предаја.
947.
Нисам знао колико ме у роси има.
Једно јутро ми је открило тајну.
948.
Ко влада својим срцем, пати.
Ко не влада, још више пати.
949.
Природа је човеку подарила све:
памет и здравље најмање.
950.
Живот је најлепши дар природе –
ако га за некога живите.

Пеко Лаличић – СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 851. Атеиста сам – и знам да сам ускраћен за једну љубав. 852. Просечном појединцу је више стало до државе, него њој до њега. 853. Ако није човека вредан – један к’о ниједан. Човек са истим лицем је пажње вредан – и више је него један / човек /. 854. Скромност … Настави са читањем “Пеко Лаличић – СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

851.
Атеиста сам – и знам да сам ускраћен
за једну љубав.
852.
Просечном појединцу је више стало до државе,
него њој до њега.
853.
Ако није човека вредан – један к’о ниједан.
Човек са истим лицем је пажње вредан –
и више је него један / човек /.
854.
Скромност других зна да порази.
Сопствена скромност у очима других
зна да вас усправи.
855.
Ма, пустите ви криве Дрине,
исправљајте своје лоше навике !
856.
Греши – ко не ради.
857.
Сваки ехо није пуцањ у празно,
али је сваки пуцањ у празно, само ехо.
858.
Док је ваш воз на слепом колосеку,
не правите другима редове вожње!
859.
Искуства будала говоре
да у круговима других има и њихових.
860.
Ја нисам храст, ал’ о мене се ломе најжешћи ветрови.
861.
Не полазите увек од себе.
Неретко је то најскупље полазиште.
862.
Кад се не пребројавамо,
сви смо на броју.
863.
Пријатељ не мери.
Он увек даје и узвраћа – без мере.
864.
Не својатати.
Свој бити !
865.
Не убијајте досаду.
То још никоме није пошло за руком.
866.
Кад оно мало победи у човеку,
нестаје човек.
867.
Само онај коме дозволите да вам се приближи,
може вам набити нож у леђа.
868.
Ако вам ништа не пада на памет,
нека вам бар нешто падне на главу.
Да знате да је имате.
869.
Не хвалите ме и не следите.
Поштујте човека у мени.
870.
Збогом памети може рећи само онај ко је нема.
871.
Ко год да сте, будите човек.
872.
Претерана толеранција повећава број ” оваца ”.
873.
Неукусно је јести се.
874.
Не сводите се само на себе,
себе ради.
875.
Празноглави су привилеговани.
Не погађа их сатира.
876.
Моја порука свима који су ме ” прочитали ”:
– Прочитајте моје књиге !
877.
Моја поезија није савршена.
Савршена је истина у њој.
878.
Песма је портпарол мога срца,
а афоризам главе.
879.
Поезију није лако писати,
али се у прози треба окушати
и проверити своје умеће и писменост.
880.
Поезија је оно што ме испуњава
и продужава.
881.
Све сам изрекао у песмама. Све, осим песме
која ме прогањала целога живота
и која је била и остала јача од мене.
882.
Највише волим песму кад жубори, ромори
и моје мисли до ваших срца носи.
883.
Великих је мало.
Зато је за мале много места остало.
884.
Писати значи бавити се собом.
И другима.
885.
Сенке смо. А срљамо, грабимо и друге саплићемо,
иако ћемо као и оне неминовно нестати.
886.
Оно што човека испуњава, усмерава, одржава,носи
и на свет доноси плодно и лепо, је лепота стварања.
Њој треба да смо захвални за своје животе, амбиције,
хтења, зрења и плођења. Она је лепша од свих лепота.
887.
Све што је на крај срца, на врх је језика.
888.
Ваша интима треба само вас да настањује.
889.
Где вас не држи место, неће вас ни бити!
890.
Ко зна шта хоће, ветрови могу само о њега да се ломе.
891.
Недовољно је све – што човек има у малом прсту.
892.
И празноглави имају среће.
Не муче их црне слутње.
893.
Опијен народ се брзо трезни.
894.
Оштар језик је човеков највећи непријатељ.
Мек језик му је супротност.
895.
Шкрте, шкрта мисао настањује.
896.
Што бремени, то и времени.
897.
И зли језици бирају жртве и време.
898.
Кад видим ваш очај, рећи ћу вам ко сте.
899.
Научити чекати је умеће.
900.
Највећа жеља празноглавих је
да служе малоумне.

Peko Laličić, ĐURĐEVDANSKA

Peko LALIČIĆ Đ U R Đ E V D A N S K A U Gusinju sam pod ivom kraj Grnčara iz tvoga dlana video da zadužbinu čardak u srcu gradiš a ja oduvek u vodenicu da se bosonoge devojke nastanim i gledam 1 kad na omahu uz kikot i pesmu đurđevdansku dolaze na vode … Настави са читањем “Peko Laličić, ĐURĐEVDANSKA”

Peko LALIČIĆ

Đ U R Đ E V D A N S K A

U Gusinju sam
pod ivom
kraj Grnčara
iz tvoga dlana
video
da zadužbinu
čardak
u srcu gradiš

a ja
oduvek
u vodenicu da se
bosonoge devojke
nastanim
i gledam 1
kad na omahu
uz kikot
i pesmu đurđevdansku
dolaze
na vode
i zdravcem
kite
nabrekle grudi

hteo sam
da im šarene bokale
iz pomahnitalog potoka
punim
i kose jorgovanom kitim

bosonogo detinjstvo
često mi navraća

vodenični kamen
zlato melje
pesmu devojačku
za nove ljubavi

gusinjski jorgovan
miriše
_______________________
1 = Obred zahvatanja vode …

Пеко Лаличић – СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 801. Ужарене главе су хендикепиране. Не пристају им никакве маске. 802. Не презаштићујте децу. Омогућите им да се искажу и буду – оно што хоће и могу. 803. Све маске једна на другу личе. 804. Ако је права, на правом месту и у прави час – реч је громада. 805. Све … Настави са читањем “Пеко Лаличић – СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

801.
Ужарене главе су хендикепиране.
Не пристају им никакве маске.
802.
Не презаштићујте децу. Омогућите им
да се искажу и буду – оно што хоће и могу.
803.
Све маске једна на другу личе.
804.
Ако је права, на правом месту и у прави час –
реч је громада.
805.
Све је у реду док не почнете да мерите.
806.
Све ружноће овога света у једну реч стану.
Лепоте је толико да јој је и свет маште мали.
807.
Где год да сте, ви сте!
808.
Кад дође повуци – потегни, немогуће је не запитати се:
– Где смо то ми?!
809.
Најлакше се избледи у сенци – великих.
810.
Још увек је војска зло –
без кога, нажалост, не можемо.
811.
Зауздани су непоуздани.
812.
Будале се не сеју. Ми их правимо.
813.
У сваком човеку чучи глумац.
814.
Волите некога или не волите,
али га неаргументовано не спорите.
815.
Само будни можемо дочекати боље сутра.
816.
Мирније спавате ако сте будни.
817.
И када морате да падате,
не падајте – ниско.
818.
Највише нас има у кривим огледалима.
819.
Ако чините нешто, нека то не буде баш ништа.
820.
За људе без носа,
не треба имати слуха.

821.
Да није правда слепа,
истина би увек била на виделу.
822.
Сва зла потичу од једнога.
Од онога у човеку.
823.
Неплодан живот је заблуда да живимо.
824.
Ко не уме да таласа, сиса весла.
825.
Свет је мали.
Светови сањара су велики и неизбројиви.
826.
Оно што видите а не осетите, видели сте.
Оно што сте видели и осетили, доживели сте.
827.
И добре намере по кошави послате,
ретко где наилазе на добар пријем.
828.
Не оштрите се на тупе.
829.
Не смећите с ума да смо, скоро сви, забораву намењени.
830.
Ако узмете истину за сапутника, рачунајте да ће вас саплитати –
јер ћете у таквом друштву многима засметати.
831.
Снажни сте онолико колико вам је снажно уверење
да сте своји и да знате шта хоћете.
832.
Хоћу и могу, јер морам да урадим то што могу.
833.
Срећа је и оно што многи несрећници не схватају.
834.
Оно белине у нама, наша је душа;
а ми смо душевнији што је ње више.
835.
Исток је увек пред нама, само се ка сунцима
благовремено треба усмерити.
836.
Ако се са животом разиђете рано,
рано ћете изгубити себе.
837.
Не славите све своје успехе.
За највећи број њих заслужан је сплет околности.
838.
Да није празноглавих,
можда би нам животи били празни?

839.
Сачувај нас Боже простих.
За њих ни просто није просто.
840.
Не плашите се смрти.
Страхујте од суровости живота.
841.
Злу се не треба надати,
али га треба очекивати.
842.
Ако је жена темељ куће,
мушкарац би требао да буде кров
а деца светлост која је испуњава.
843.
Ништа није суровије од злих људи.
844.
Човек и жена су само половина човека.
Другу половину чини потомство,
које увећава или смањује ту целину,
даје јој смисао постојања или обесмишљава напоре
да им живот добије смисао.
845.
Све што чекате, можда не дође.
Све што не дође, може наићи.
846.
Ни сви клинови нису закачаљке.
847.
Ако нисте са људима,
будите бар са човеком.
848.
Верујем у добро, и знам да је оно увек са мном.
849.
Својом малодушношћу сте ме убедили
да ни вама не треба да верујем !
850.
Добро је знати шта нећете,
још боље шта хоћете.