Peko LALIČIĆ VRTOGLAVICE UMA Kamo sreće da umesto mozgova izvozimo sirovine. Gde bi nam bio kraj ?! Iako smo udarili o isti zid, pogledi su nam različiti. Vi nama kule i gradove, mi vama sve po spisku. Nema više krpenjača i klisa, sve više se igraju žmurke. Iako nisu kročili na scenu, i stolarima daske … Настави са читањем “Peko Laličić, VRTOGLAVICE UMA – aforizmi”
Peko LALIČIĆ
VRTOGLAVICE UMA
Kamo sreće da umesto mozgova
izvozimo sirovine.
Gde bi nam bio kraj ?!
Iako smo udarili o isti zid,
pogledi su nam različiti.
Vi nama kule i gradove,
mi vama sve po spisku.
Nema više krpenjača i klisa,
sve više se igraju žmurke.
Iako nisu kročili na scenu,
i stolarima daske život znače.
Dok prođe kroz užarene glave,
izgubi se svaki smisao.
Obrni, prevrni, naša kaljuga je najlepša.
Iako je naš, glas razuma o koncu visi.
Nema dogovora.
Svakome je do govora.
Nešto ne štima –
knjige donose brige.
Sve smo stavili pod lupu,
a lupa ko kad hoće.
Dok jedni rade,
drugi ne pitaju za cenu.
Kod nas ne udara lud na zbunjenoga.
Kod nas svako svakoga zbunjuje.
Kod nas istina obija pragove.
Jednima meso, drugima kosti –
to je jedinstvo suprotnosti.
Nema govora –
radi se bez pogovora.
I u našoj krčmi bi se lakše disalo,
kad bi skinuli ove ludaje !
Kod nas je Deda Mraz stigao
s mečkom u džaku.
I kad smo se kretali u krug,
On je bio prvi.
Ni makac dalje,
dok nam je inat osnovni alat.
Teramo mak na konac.
Rešili smo da preživimo
po svaku cenu.
Neki rukovodioci ne vide
dalje od nosa, a i nos nemaju !
Nema mu pomoći –
svima deli lekcije.
Nije da se kod nas malo radi –
kod nas se i ne radi.
Vlast radi sve po ključu,
po kome su neki uvek kalauzi.
Kuća nam na drumu,
a drum između pravde i krivde.
Tek kad sam progledao,
pao mi je mrak na očl !
