Аутор: NenaM

ALHEMIČARI – Nena Miljanović

  Poezija je Alhemičar: transom izazvanim usamljenošću od sitnog tragača za avanturamna i sirovim strastima  u mojim očima i u rečima poema (koje se pišu imperatorima i bogovima) napravila je Kolosa i Muškarca (od dve vere i sedam vremena neistina). I svako njegovo nečoveštvo i laž upisah sudbini u krivicu i za svako njegovo nečinjenje … Настави са читањем “ALHEMIČARI – Nena Miljanović”

 

Poezija je Alhemičar:
transom izazvanim usamljenošću
od sitnog tragača za avanturamna i sirovim strastima 
u mojim očima
i u rečima poema (koje se pišu imperatorima i bogovima)
napravila je Kolosa i Muškarca
(od dve vere i sedam vremena neistina).

I svako njegovo nečoveštvo i laž
upisah sudbini u krivicu
i za svako njegovo nečinjenje i izgovor
za svaku sićušnost duše
nađoh veliko opravdanje,
i svaku svoju reč poniženja i bola,
prećutanu i progutanu
zajedno sa neizrečenim optužbama,
pretvorih u biser oprosta
koji me opljačkanu za srce ponos i izgubljene godine
ostavljenu bez ičega
obogati

Ljubav je Alhemičar:
nečije vruće reči i povremene nagone
proglasila je sobom
misticizmom okultnih reči
ubedila me je da sam tom njemu ono što je on meni
život i smrt
i od mene uzgredne i bezvredne tom nekom
načinila veliku ženu
i pesnikinju

 

GATARA – Nena Miljanović Daniluška

( Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   U selo idem od vrata do vrata U prnju na dronju i sa bose noge Sa oči i na leđa i sa lažljiv jezik U karte gatam u dlanovi gledam Sa ovo moje urokljivo oko I sa ovu moju cigansku pamet Na devet jezika lažem … Настави са читањем “GATARA – Nena Miljanović Daniluška”

( Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

U selo idem od vrata do vrata
U prnju na dronju i sa bose noge
Sa oči i na leđa i sa lažljiv jezik
U karte gatam u dlanovi gledam
Sa ovo moje urokljivo oko
I sa ovu moju cigansku pamet
Na devet jezika lažem i tešim
Sa pogled što vidi u tuđu tajnu
Sa srce u mene što zna za tugu
Moje da pričam svaka da se nađe
Ista je ljubav u svaku dušu
I isti čemer u svako srce
U svaku ženu ista muka
Žalost za nekog ko sa nju nije
Tuga za život sa prazno srce
Suza za dani od moranje uz drugog

 

Ima da gatam sa brbljiva usta
Sa jad u moje ćutljivo srce
Ima da lažem da će da joj dođe
(taj njen il moj zar nije isto)
Za sedam dana i dva veka
Sa sedam suza u svako oko
Za nju da plače za ruku da je uzme
U svet da je vodi ili na nebo
Samo neka čeka
Daću joj travku i crven konac
Pod jastuk da meće njega da sanja
U san da ga gleda
Na javu da se nada

 

Neću da kažem da će da sanja
Odsad do kraj na tužni život
Neću da kažem da i ja sanjam
I da smo sestre po našu tugu
Eeej
Devla
Devla
Ja tešim druge
A ko će mene

 

SVETI GRAL (EPISTOLA 8.) – Nena Miljanović

Mogla bih ljubiti bilo koga sad kad me više ne ljubiš Po nagovoru pohotnog tela Bez dogovora sa asketskom dušom Možda bih Samo da sam ženka zveri ili kurva Mogla bih iz nagona za parenjem Uzeti i dati se Dići se i otići bez kajanja Mogla bih Da nisi ti u svakome Bojim se Vrisnuću … Настави са читањем “SVETI GRAL (EPISTOLA 8.) – Nena Miljanović”

Mogla bih ljubiti bilo koga sad kad me više ne ljubiš
Po nagovoru pohotnog tela
Bez dogovora sa asketskom dušom
Možda bih
Samo da sam ženka zveri ili kurva
Mogla bih iz nagona za parenjem
Uzeti i dati se
Dići se i otići bez kajanja
Mogla bih
Da nisi ti u svakome

Bojim se
Vrisnuću tvoje ime pod drugim
I zariće mi očnjake u vrat iz osvete
I samo će me izranjaviti
(jer ne može me niko ni ubiti do ti )
Ko u pričesni hleb
Zariću zube u sopstveno meso u kom si
Usnama ću te izdajničkim ispiti
Ko Juda Sveti gral
Dušom vernijom od pseće
Poljubiću te poslednjom nevinom mišlju
Pre nego što me raskomada reč preljuba
I pre nego izdahnem jer te izdajem
Izdana od same sebe telom
Koje je izdalo dušu

BILjNA BALADA – Nena Miljanović

  u traganju za sobom tražih svoj ženski smisao medju ljudima i zverovima i ne nađoh se u rečima i režanjima među plitkim ljubavima i dubokim strastima posle tebe   isprljana dodirima tela bez dodira duša vratih se sebi pre svih i privih na misli o tebi svoju prvobitnu i potonju nevinost sačuvanu u lekovitim … Настави са читањем “BILjNA BALADA – Nena Miljanović”

 
u traganju za sobom
tražih svoj ženski smisao
medju ljudima i zverovima
i ne nađoh se u rečima i režanjima
među plitkim ljubavima i dubokim strastima
posle tebe
 
isprljana dodirima tela bez dodira duša
vratih se sebi pre svih
i privih na misli o tebi svoju prvobitnu i potonju nevinost
sačuvanu u lekovitim poljima poezije
sa snagom biljke
da i presečena na pola preživim
evo izlistavam
u listovima mojih kniga o tebi
i cvetam cvetajevskim stihovima
sad kad sam ti korov
koji čupaš iz sebe i gaziš
 
i izgažena
neiskorenjena iz ljubavi u sebi
bokorim opojna i opora
cedim iz sebe slatku i gorku reč
isceliteljski svemoćnu
kapljm je po svojim pesmama
kao sok travke koja leči druge
od onog od čega sama bolujem
i umreću
neizlečena

RASPEČAĆENA PESMA ( mojoj Sandri) – Nena Miljanović

  Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi Sa petsto poema o Poslednjem Ostavljam ti je Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu Jednom Kad budeš imala godina koliko ja sada I ja ne budem više tu ( ni moje oči Da te vide kao nevinost i kad … Настави са читањем “RASPEČAĆENA PESMA ( mojoj Sandri) – Nena Miljanović”

 

Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja
Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi
Sa petsto poema o Poslednjem

Ostavljam ti je
Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu
Jednom
Kad budeš imala godina koliko ja sada
I ja ne budem više tu ( ni moje oči
Da te vide kao nevinost i kad si sama sebi greh)
Lastavice moja
Tek tada je raspečati
Jer nećeš razumeti pre

Sada
Sudila bi mi kao majci brakolomnici
Tada
Pomilovaćeš me kao ženu
I moje pesme biće pomilovanje tebe
Kad poslednji put budeš (po)grešna
Jer si nekome i sebi sjala poznom ljubavlju
I ugasila se
Ugasila
Kao sada ja

Rođena
Tek tada razlomi pečat moje duše
I pusti da te moje pesme teše
I ljube da prođe gde boli
Kad te više ne bude ljubio Poslednji
Tek kad se oprostiš od žene u sebi i ljubavi
Oprostićeš mi mojih petsto poema (neposvećenih ocu tvom)
Ne čitaj ih
Pre nego što prođeš kroz ovo što ne prolazi
Ni kad prođeš
Kćeri moja
Ženo…

 

GRUBA PESMA – Nena Miljanović

  Odlazi Odlazi od mene Neću te napisati oprostiva pesmo o njemu Nećeš me prevariti tim velikim rečima ostavljenih Da je važno da volim a ne i da sam voljena I da je nevažno da li sam njegova misao (kao on moja) Prva po buđenju i poslednja pred san Kakva laž gubitnika Pa ja samo … Настави са читањем “GRUBA PESMA – Nena Miljanović”

 

Odlazi
Odlazi od mene
Neću te napisati oprostiva pesmo o njemu
Nećeš me prevariti tim velikim rečima ostavljenih
Da je važno da volim a ne i da sam voljena
I da je nevažno da li sam njegova misao
(kao on moja)
Prva po buđenju i poslednja pred san
Kakva laž gubitnika
Pa ja samo njegovom mišlju i postojim kao žena
I osećam sebe kao ljubav

Ozlojeđena
Danas bih da hulim i napišem najgrublju poemu
U svakom stihu gadno da psujem
Birano otrovnim rečima
Potreban mi je otrov istine (da sam odbačena)
Kao serum kom je prošao rok trajanja
Sa malom verovatnoćom da me spase kao ženu
I velikom
Da me ubije kao pesnikinju

Jesam li išta od toga sada
I postoji li išta
Ili sam izmislila i njega i sebe
I da ga volim
I da me ne voli
Samo da bi me imalo šta boleti
I napisati pesmu

 

PTICE BELE (labudova pesma) – Nena Miljanović

noćas po meni kao ptice bele padaju neke lepršave misli stihovi krpice (zakrpe za srce) da varku od slova prišijem na nadu da je još vremena da se sve ponovi ptice moje lažne zasejte mi snove klicama nadanja da opet isklijam u onu pređašnju kad je bilo krila za krilarte pesme izatkane letom vilinog konjica … Настави са читањем “PTICE BELE (labudova pesma) – Nena Miljanović”

noćas po meni kao ptice bele
padaju neke lepršave misli
stihovi krpice (zakrpe za srce)
da varku od slova prišijem na nadu
da je još vremena da se sve ponovi
ptice moje lažne zasejte mi snove
klicama nadanja da opet isklijam
u onu pređašnju kad je bilo krila
za krilarte pesme izatkane letom vilinog konjica
sa suncem u stihu i kišom u sroku
prosipajte noćas po mojim snovima
sve pređašnje vatre skupljene pod krila
raspirite iskre ispod pepelišta
tu gde je zaspala moja bolja strana
iz boljeg vremena
kad sam bila ljubav i volela sebe
jer me on voleo

&

ptice moje pozne nemojte ni glasa
dajte mi tišine u sivo svanuće
kad se san završi
i nekoj srećnijoj natrkrilite stvarnost
buđenjem u dvoje na njegovoj ruci
idite bezglasno kako ste mi došle
zalud ste doneli krpe od stihova
nisam švalja vična da zakrpe nitim
šav na šav da vežem na rite po duši
puštam da se cepam iz pesme na stvarnost
labudovom pesmom pozne pesnikinje
o praznim danima
u koje se budim iz sna o letenju
u kom još volim život
i ne mrzim sebe

KALDRMA – Nena Miljanović

Kaldrmom sećanja Ponovo pređoh (po)grešan put Opet i opet Ubeđujem sebe da je to ljubav A samo je žeđ krvi Dva poročna pijanca smo bili Taj prvi i svaki put Trebalo je da se otreznim i okrenem na peti Posle saznanja da nisi sam A posrtala sam stranputicom dalje i niže Kao kamenjarka sam gazila … Настави са читањем “KALDRMA – Nena Miljanović”

Kaldrmom sećanja
Ponovo pređoh (po)grešan put
Opet i opet
Ubeđujem sebe da je to ljubav
A samo je žeđ krvi
Dva poročna pijanca smo bili
Taj prvi i svaki put
Trebalo je da se otreznim i okrenem na peti
Posle saznanja da nisi sam
A posrtala sam stranputicom dalje i niže
Kao kamenjarka sam gazila za tobom
Po sebi

Kurva
Kurvala se sa sopstvenom dušom
I lagala je da sam ti što si ti meni
Govorio si mi da jesam
U tami noći i mraku strasti
Govorio si to godinama i juče
I svaku reč je porekao naredni dan
Sa svitanjem svesti
Gasio si me kao crveni fenjer srama
Krio se i krio me

Hrabro
Ugasila sam plamičak u prsima
I postala kamen kaldrme
Neosetljiva na ljubav
Ne osećam bol više i svejedno mi je
Kad ti ispražnjenom korake odlazeće osetim
Kako gaze
Gaze
Po kukavičkoj meni

SALTO MORTALE – Nena Miljanović

  Tada Nisam mislila da je hrabrost Visoko na trapezu ljubavničkih uzleta Pod svodom cirkuske šatre zabranjenih ljubavi S natpisom Hesea na ulazu “Samo za ludake” I zaista Za svakog su ludost (sem za nepromišljene pesnikinje i nesigurne akrobate balansere) Te vratolomije na trapezu bračnog trougla Gde se spotičemo o strast i savest I padamo … Настави са читањем “SALTO MORTALE – Nena Miljanović”

 
Tada
Nisam mislila da je hrabrost
Visoko na trapezu ljubavničkih uzleta
Pod svodom cirkuske šatre zabranjenih ljubavi
S natpisom Hesea na ulazu
“Samo za ludake”
I zaista
Za svakog su ludost
(sem za nepromišljene pesnikinje
i nesigurne akrobate balansere)
Te vratolomije na trapezu bračnog trougla
Gde se spotičemo o strast i savest
I padamo i ustajemo
Uvereni da “Bog čuva ludake i ljubavnike “
I bilo je tako
Sve dok moj vatreni nije ohladneo
Otrežnjen strahom od pogršnog koraka
 
Sada
U cirkusu života
Pod pesničkim plavo obojenim svodom
Sve se naše ruši
Mesec od mesinga s kubeta se kida
Rašiva se nebo i raspada priča
Moj nesrećni tuđi gleda kako padam
Slabašan da išta odlučno prelomi
Bez snage da ode ili da ostane
U spirali smrti
Kojom lomim sebe
Odlukom da odem
 
Nema tu ničega
Velikog za pesmu o velikoj meni
Jer sam ga vratila njegovom životu
( iz straha od pada u igrama sa mnom
gde bi se slomo)
To što sam otišla nije moja snaga
Već snaga ljubavi
Koja lomi mene da sačuva njega
 

JA ORIGAMI-Nena Miljanović

  Svakoga jutra Po prvim probuđenim pticama Stigne mi po jedno tvoje zvučno pismo Godinama Cvrkuću ili grakću i donose mi taj glas od tebe meni ( ili je od mene prošle meni narednoj sve je moguće ako si nemoguć i veruješ u papirne ptice i slovo ljubavi pisano po sećanju na smrt) Svejedno Primam … Настави са читањем “JA ORIGAMI-Nena Miljanović”

 

Svakoga jutra
Po prvim probuđenim pticama
Stigne mi po jedno tvoje zvučno pismo
Godinama
Cvrkuću ili grakću i donose mi taj glas od tebe meni
( ili je od mene prošle meni narednoj
sve je moguće ako si nemoguć
i veruješ u papirne ptice
i slovo ljubavi pisano po sećanju na smrt)
Svejedno
Primam tu poštu na post restant prevare
(šta je poezija do prevara
ta pisma koja pišemo od nekog sami sebi
i pravimo se da postojimo
i da je život to izmišljanje ljubavi)
Jer nemam drugi izbor
Ni način
Da ti budem

Pišeš mi o svemu
(opet lažem)
Do sitnih dnevnih pojedinosti
Učestvujem tako u tvome trajanju
Od pisma do pisma
I ja trajem
Od jutra i buđenja kad mi stignu
Do mesečeve samoće pred novi san
Kad ih otvaram i tumačim
Napola izbrisanih slova i pobrkanog smisla
(Tako je to sa snovima
Od sunčevog izlaska do zalaska
Izbrišu pola od onog što spavanjem napišu)
Svejedno
I od to pola sam cela
Ptica
Pismo
Pesma
Origami žena
Koje nema
Dok je diktiran san o tebi ne ispresavija