Аутор: NenaM

KOLORIT (EROTIKON) – Nena Miljanović

  Govoriš nešto Isprekidano Slušam i ne shvatam smisao Hvatam Duboke tamne tonove glasa Čujem Brujanje tvoga iskanja Osećam Bujanje moga nuđenja Molećivo Dišeš plitke udahe nalik na jecaje Zapovednički Šire ti se i skupljaju zenice Poslušno Šire mi se kapilari i bedra Omaglica Crveno iščekivanje presude Moja osudo na malu smrt Pucaj Puca vatromet … Настави са читањем “KOLORIT (EROTIKON) – Nena Miljanović”

 

Govoriš nešto
Isprekidano
Slušam i ne shvatam smisao
Hvatam
Duboke tamne tonove glasa
Čujem
Brujanje tvoga iskanja
Osećam
Bujanje moga nuđenja
Molećivo
Dišeš plitke udahe nalik na jecaje
Zapovednički
Šire ti se i skupljaju zenice
Poslušno
Šire mi se kapilari i bedra
Omaglica
Crveno iščekivanje presude

Moja osudo na malu smrt
Pucaj
Puca vatromet boja
Belo usijanje
Crna zenica sunca
Usisava nas
U široki mir

Rasplinuta na boje duge i tebe
Plavo ti obojen dah
Udišem
Plava sam pučina
Ili nebo
Ili ti
Ne znam
Samo te dišem
Dišem

ZA KIM ZVONO ZVONI – Nena Miljanović

Ako odeš Ništa neće stati Sunce će i dalje izlaziti na istoku I mesec će opadati i rasti Mesečariće okeani I opadati i dizati se vode Plimom i osekom Disaće mora i ja ću disati Nadimaće se prsa da prsnu I lupaće srce teško kao Hemingvejeva zvona U paralelnoj priči o ljubavi i smrti Jer … Настави са читањем “ZA KIM ZVONO ZVONI – Nena Miljanović”

Ako odeš
Ništa neće stati
Sunce će i dalje izlaziti na istoku
I mesec će opadati i rasti
Mesečariće okeani
I opadati i dizati se vode
Plimom i osekom
Disaće mora i ja ću disati
Nadimaće se prsa da prsnu
I lupaće srce teško kao Hemingvejeva zvona
U paralelnoj priči o ljubavi i smrti
Jer šta ako te prebolim i zaboravim
A jesen ti je i života i ljubavi
Kasno
Da ikom više budeš ludost mladosti
(a nismo mladi)
I omamljujuća lepota poroka zrelosti

Bićeš smiren i star
Ako odeš
Posivećeš i poplesnaviti kao mahovina
Na severnoj strani života
Daleko od sunca mojih pesama
Koje su ti davale sjaj
A rađaće se sunce kao da se ništa nije desilo
I meseć će i dalje pokretati plime
Koje me neće pokrenuti da te još jednom volim
Ako prestane da mi te kuca srce
Ako te otišlog čak i kao pesnikinja prebolim
I mene prebole moje pesme
Kad stakleno zvono u prsima prsne
I odzvoni me čak i u poeziji
Šta ćeš biti
Šta ću biti
Ako odeš

A PAPIR MRTAV I BEO – Nena Miljanović

  pribegavam pesništvu zbog sklonosti poeta ka suicidu iz prevelike ljubavi prema životu paradoks ali ja žurim da umrem iz straha od smrti da zadržim sebe iz srca (lažljivog kao šešir cirkuskog iluzioniste) izvlačim čarobne reči poslušne kao beli zečevi i utovljeni golubovi za trk i let iz prazne stvarnosti u još prazniji svet poetskih … Настави са читањем “A PAPIR MRTAV I BEO – Nena Miljanović”

 

pribegavam pesništvu
zbog sklonosti poeta ka suicidu
iz prevelike ljubavi prema životu
paradoks
ali ja žurim da umrem iz straha od smrti
da zadržim sebe
iz srca (lažljivog kao šešir cirkuskog iluzioniste)
izvlačim čarobne reči
poslušne kao beli zečevi i utovljeni golubovi
za trk i let iz prazne stvarnosti
u još prazniji svet poetskih opsena
ispunjen trikovima stihova

ritualno
pred svaku novu pesmu
oblačim stare klovnovske rite
i iscrtavam se u suzu i smeh
pred ogledalom naslova
upisujem se u upitnik
( jer ne znam na šta će mi izaći pesma)
da li se ja to smejem kad plačem
i da li plačem i kad pevam o ljubavi
ljubavi
ljubavi
ima li je
ima li me
izvan pesme
u pesmi
živote
živote
da mi te je

a papir
preda mnom
mrtav i beo

NAS DVOJE – Nena Miljanović

Rastaćemo se jednom I kad pođemo ponovo svako svojim putem Ništa nemamo poneti za svedočanstvo da smo bili  Bez zajedničkog doma (skrovišta nisu dom) Tajni ljubavnici Za sva sticanja smo zakasnili (što bi nas vezivalo i kad prođemo) Za porodicu i decu (Nismo ih mogli imati jer već smo ih stekli sa drugima I voleli … Настави са читањем “NAS DVOJE – Nena Miljanović”

Rastaćemo se jednom
I kad pođemo ponovo svako svojim putem
Ništa nemamo poneti za svedočanstvo da smo bili 
Bez zajedničkog doma (skrovišta nisu dom)
Tajni ljubavnici
Za sva sticanja smo zakasnili
(što bi nas vezivalo i kad prođemo)
Za porodicu i decu
(Nismo ih mogli imati jer već smo ih stekli sa drugima
I voleli smo ih i moje ti i tvoje ja
Ali
Nismo imali naše)
I jednom kad se budemo rastali (nema večitih ljubavnika)
Neću imati tebe u sinu ni ti mene u kćeri

Nas dvoje
Sem te skrivene jubavi nikad ništa nismo imali
Bez zajedničke bar šolje za čaj
Što bi nam sutra bila relikvija
Iz naše razrušene svetinje
Ništa nećemo imati po rastanku
Sem sećanja koja će izbledeti
U par mojih požutelih zbirki poezije
Koje čak nećeš smeti držati u svome porodičnom domu
I povremeno listati tražeći nas prošle
Ni papir ti ne smem biti
Ni mrtvo slovo na njemu
O nas dvoje nekad živih 

TIPIK – Nena Niljanović

Ne čekam te čežnjiva u ovoj pesmi Koju bih proglasila praznikom ponovnog susreta I ukrasila biranim metaforama Po tipiku “velike” poezije i male ljubavi Naprimer Kako te čekam u nekoj budućoj raskošnoj noći Ukrašenoj iluminacijama svih sazvežđa Sa sedam vrućih zvezda Plejada među nogama Na sedmom nebu telesne ljubavi Ili recimo u nekom svetom i … Настави са читањем “TIPIK – Nena Niljanović”

Ne čekam te čežnjiva u ovoj pesmi
Koju bih proglasila praznikom ponovnog susreta
I ukrasila biranim metaforama
Po tipiku “velike” poezije i male ljubavi
Naprimer
Kako te čekam u nekoj budućoj raskošnoj noći
Ukrašenoj iluminacijama svih sazvežđa
Sa sedam vrućih zvezda Plejada među nogama
Na sedmom nebu telesne ljubavi
Ili recimo u nekom svetom i svetlom danu
Kad se događaju čudesa uskrsnuća
Sa verom u nastavak ljubavi tamo gde je stala
 
Uopšte te ne čekam
Jer ja nisam ni vernik ni nevernik
I ne pitam se postoje li Bog i Ljubav
(ko je još mislima dopro do odgovora )
Samo te osećam kao sitnu kucavicu u bilu
I kao sev najvećeg pojma za koji ne postoji reč
O onome što niti dolazi niti odlazi
I neće mi srce lupati pesnički prejako (ako se fizički vratiš)
Kao zvona crkve sv.Marka ili nekog drugog sveca
Ili divljački dobošati kao tam-tam urođenika mnogobožaca
 
Ništa se neće desiti
Jer te i ne čekam nikad otišlog iz duše
Samo postojim i svetlim kao ostarela Elektra
I tu si
U mojoj pesničkoj jednostavnosti
Kao golotinja tela i duha
Koja nije za malu poeziju i velike reči
I ni za čije oči
Osim za slepe oči srca
I Boga
Koji ima tvoj lik

GETO (EPISTOLA 7.) – Nena Miljanović

  Ne čitam više prošle pesme o tebi A progoni me svaka napisana Iako ne otvaram svoje prašnjave knjige u kojima su Kad je svaki stih upisan u ovojnicu duše Kao u lanene trake u koje se umotavaju mumije Ti moji izvikani stihovi stigmatizovane ljubavi Svedoci su čiji se iskazi ne mogu prepraviti na “poštene” … Настави са читањем “GETO (EPISTOLA 7.) – Nena Miljanović”

 

Ne čitam više prošle pesme o tebi
A progoni me svaka napisana
Iako ne otvaram svoje prašnjave knjige u kojima su
Kad je svaki stih upisan u ovojnicu duše
Kao u lanene trake u koje se umotavaju mumije

Ti moji izvikani stihovi stigmatizovane ljubavi
Svedoci su čiji se iskazi ne mogu prepraviti na “poštene”
Stisnuti među korice kao bludnice među žice u getu
Izopštenu iz tvoje ljubavi
Osuđuju me na oslobađanje od poezije
I na zabranu pisanja na teme o tebi

Te epistole
Nagovaraju me da ih spalim u svojim knjigama
I uveravaju
Da ću te se samo tako osloboditi sasvim
Ako pepelom pesama zatrpam matericu koja ih je rađala
Moje izjalovljeno srce
U čijim komorama te čuvam i pulsiraš
Upisan u ovih stihovanih poslanica bol
Koji me nadživeo

LEDI PEVA BLUZ – Nena Miljanović

  Volela sam te toliko Da je to bilo neprimereno ( u mojim godinama je za osudu toliko se zaboraviti) Mnogo je snage trebalo Da ti ime ne pevam glasno Dok damski otmeno koračam ulicom A u sebi stepujem razuzdan bluz U ritmu slogova tvoga imena Potpuno pometena poznom ljubavlju U vlasti strasti Kao Ledi … Настави са читањем “LEDI PEVA BLUZ – Nena Miljanović”

 

Volela sam te toliko
Da je to bilo neprimereno
( u mojim godinama je za osudu
toliko se zaboraviti)
Mnogo je snage trebalo
Da ti ime ne pevam glasno
Dok damski otmeno koračam ulicom
A u sebi stepujem razuzdan bluz
U ritmu slogova tvoga imena

Potpuno pometena poznom ljubavlju
U vlasti strasti
Kao Ledi Godiva gola pred tobom
Raspusna kao mlada Ciganka bez mere
Sa skarednostima na usnama
I đavolskom vatrom u telu
Aristokratski hladna pred drugima
Skrivala sam se malograđanskim manirima

I sada se krijem
Dok finim rečima pišem podobnu liriku
O gresima i kajanjima
A iza stisnutih zuba
Urlam ti ime na sav glas
Promuklo kao poslednja uličarka
Preklinjem te i proklinjem
Daleko od odmerenosti udate dame u godinama
Vučem se za tobom i posrćem
U ritmu strašnog ljubavničkog jauka
Koji samo ja čujem

UTOPIJA – Nena Miljanović

Tada Bila sam vernik i pesnikinja I verovala u pesničku utopiju Da sunce nije helijumska lopta Nego vruć zlatnik Ukovan u čelo Boga i u moje sopstveno Iza kog su se rojile tople verujuće misli Da postoji Bog koji mi daje život I da si to ti Verovala sam i da leptiri nisu insekti Već … Настави са читањем “UTOPIJA – Nena Miljanović”

Tada
Bila sam vernik i pesnikinja
I verovala u pesničku utopiju
Da sunce nije helijumska lopta
Nego vruć zlatnik
Ukovan u čelo Boga i u moje sopstveno
Iza kog su se rojile tople verujuće misli
Da postoji Bog koji mi daje život
I da si to ti

Verovala sam i da leptiri nisu insekti
Već leteći cvetovi Ljubavi izlegli u duši
I pušteni niz vetar lepršavih reči
U mojim mladim pesmama o tebi
Iz Početnog Vremena rađanje tebe u meni
I mene u pesništvu

Sada sam ateista bez ičega
Šuplja kao gasno jezgro Sunca
Kotrljam se kroz Prazninu Vremena
Besmislena kao zaboravljena božanstva
Koja su smenili novi bogovi

Napuštenu od tebe
Napustila me je vera
U leptire i moje ostarele stihove
I nepodnošljivo mi je u ovom bezverju
U kom me ni jedna utopija ljubavi ne laže
Da postoje besmrtnost i Bog
I da si to ti

Moj pali Bože
Ne mogu da verujem u tebe više
Jer uzeo si život koji si dao
I meni i mojim pesmama…

MIMIKRIJA – Nena Miljanović

Ne možeš biti drugo nego što jesi Pribegavam mimikriji Biću ja ono što nisam Lakše ću podneti prezir prema sebi Nego istinu o tebi Duši je potrebna velika laž Gde nema tvoje velike ljubavi   Pod prisilom slabosti Uvodim sebi policijski čas Ne javljam se dok me ne pozoveš Na tebi je i vreme i … Настави са читањем “MIMIKRIJA – Nena Miljanović”

Ne možeš biti drugo nego što jesi
Pribegavam mimikriji
Biću ja ono što nisam
Lakše ću podneti prezir prema sebi
Nego istinu o tebi
Duši je potrebna velika laž
Gde nema tvoje velike ljubavi

 

Pod prisilom slabosti
Uvodim sebi policijski čas
Ne javljam se dok me ne pozoveš
Na tebi je i vreme i nevreme za ljubav
U puževoj ljusci preljube
U kojoj čamim sluzava
I čekam tvoj poziv da ispuzim

 

Mizerna
Mrzim sebe više nego što volim tebe
Ovo je protiv moje prirode
Ovo što radim je i protiv ljubavi
Ljubav je plemenita
Ne unižava
Ne gazi se po dostojanstvu u njeno ime
Ostavi me
Neka sam bar Čovek sebi
Kad nisam Žena tebi

 

Patiću bez tebe
Patim bez sebe
I s tobom i bez tebe isto je
Ne mogu više
Idi

MARGINE – Nena Miljanović

  U antikvarnici pamćenja Gde se čuvaju stvari iz boljih dana Čuvam sitne pojedinosti te ljubavi Krupno je već zbrisalo vreme Koje je odbrojalo što je imalo za nas I stoji zaustavljeno u mojim starim pesmama I sve što sad pišem Samo je prepričavanje i ponavljanje tebe Počistiti to treba I napravi mesto za novo … Настави са читањем “MARGINE – Nena Miljanović”

 
U antikvarnici pamćenja
Gde se čuvaju stvari iz boljih dana
Čuvam sitne pojedinosti te ljubavi
Krupno je već zbrisalo vreme
Koje je odbrojalo što je imalo za nas
I stoji zaustavljeno u mojim starim pesmama
I sve što sad pišem
Samo je prepričavanje i ponavljanje tebe
Počistiti to treba
I napravi mesto za novo ime i nove velike stihove
 
Prebiram po tugama
I odvajam što ću u zaborav
Gle koliko je samo tu trica
Tih običnih dana bez izliva ljubavi
U kojima smo samo postojali
U običnim rečima i dobrim ćutanjima
I koliko je noći
U kojima smo ležali kao dve nevinosti
I samo slušali disanje jedno drugom
 
Čemu pamtiti te prozaičnosti
Sa margina poetske ljubavi i strasti
Sve ću to u zaborav
Ne bih li zaboravila istinu
Da veliku ljubav čine te male stvari
A ne velike pesme
 
Vreme je da prestanem da pišem
Ili da počnem da lažem
U novim pesmama o novoj velikoj ljubavi
Da sam ti bar ritam disanja zaboravila