Аутор: Miroslav Krnjeta

Lepo milo slatkorečivo srce
kad se otvori,kad presečeš ukrasne vrpce,
padne svetli oklop,maska nežne dobrote,
videćeš hodnike istine,skrivene strahote.

Duboke tamne nezajažljive rupe
puste praznine oronule gadne šupe,
nema svetle kule nema ništa
crna kuća alavog čudovišta.

Kad uđeš u dubine ne vidiš svetlost
vatrene misli pale dobrotu,plemenitost,
garavi tuneli mračnih želja vrline ubijaju
demoni zaključanih soba uz gadosti orgijaju.

Strah i mržnja strpljivo igraju šah
dok aždaja želja i strasti čeka,
ko pobedi gospodari i otima čist vazduh
aždaja u ekstazi jede razvrat čoveka.

E istino srca šta u tebi čuči
gladna zver prljavih otrovnih bodlji,
kroz pukotine klizi zidove grize uživa da muči
bes nosi,tamu rađa,gasi svetlo baklji.

Duboki najmračniji hodnici srca
u sredini nečisti crni kamen
zateže oko srca pakleni remen,
čuju se krici,oseti hladnoća,
vidi istina kad se skine ljuštura
i šarena vrpca.

Kako lažna slika srce kvari
krije spoznaju istine u vreloj pari
greje krv topi tron svetlosti,
srce se hrani zlobom,gadostima i strasti.

Čoveče sediš na prestolu na krovu
u najdubljem kutku gajiš zmiju
puzi po rupama po zaraslom korovu,
ostavljaš srce razornom otrovu.
Zaviri duboko u srce i spoznaj istinu
koje laži,mašne i maske kriju.

Ko mrzi druge,taj muči i tiraniše sam sebe.

Sv.Jovan Kronštatski

Ne dozvolite zlu oko vas da probudi zlo u vama.
Patrijarh Pavle

Jedan dobar razgovor je srebro,no ćutanje je čisto zlato.
Sv.Jefrem Sirin

Koren svih grehova je samoljublje.
Sv.Teofan Zatvornik

Lepota duše ima tu osobinu,da je i u starosti mnogi vole,jer nikada ne vene i stalno cveta.
Sv.Jovan Zlatousti

Sve prolazi,sve iščezava,i ništa nam u onaj čas neće doneti koristi,
osim dobrih dela,koja imamo ovde.
Sv.Jefrem Sirin

Niko bez iskušenja ne može ući u carstvo nebesko,
da nema iskušenja niko se ne bi spasao.
Sv.Antonije Veliki

Ko tvrdi da je sve slučajno,taj se odriče postojanja Boga.
Sv.Jefrem Sirin

Lakše je umovati,nego se moliti i paziti na sebe.
Episkop Teofan

Ko nije stradao od požara u sebi,taj će zajaukati kad mu ljudi
prst sprže.                                                                                   Sv.Nikolaj Srbski

Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi,ni narod u kome
ćemo se roditi ni vreme u kojem ćemo se roditi,
ali biramo jedno-da li ćemo biti ljudi ili neljudi.
Patrijarh Pavle

Ne treba se bojati spoljašnjeg neprijatelja,
neprijatelj naš je sadržan u nama samima.
Sv.Jovan Kasijan

Pazi na sebe,jer mnogi su usled prekomerne nepažnje
pali u velike i neizlečive bolesti,ne znajući čak ni da su bolesni.
Sv.Vasilije Veliki

Bez Boga se može imati i nauka i kultura i umetnost
i novac,no mir duševni nikad.
Sv.Nikolaj Žički

Kad vidimo čoveka koji je i pored toga što ima sve,
napet,zabrinut i tužan,znajmo da mu nedostaje Bog.
Sv.Starac Pajsije Svetogorac

Svako od nas treba da u ličnosti drugog čoveka
vidi lice Božje,lice svoga brata i večnog sabrata.
Patrijarh Pavle

Slavoljublje je duševna bolest,lukava strast.
Prep.Jefrem Sirin

Jednostavnost je čovekovo najveće dobro i vrlina.
Sv.Jovan Kronštatski

LJudima je sujeta velika prepreka ka vrlini,prazna slava grabi proste,
a koji ište praznu slavu iznutra je ispražnjen od svake vrline.
Sv.Grigorije Bogoslov

Ostavite dete njegovim nevinim igrama,jer se on tako
zabavlja sa svojim anđelom čuvarom.
Sv.Serafim Sarovski

Boga ne možemo obmanuti.
Sv.Jovan Zlatousti

Žalost je crv srca,ko je pobedio strasti pobedio je žalost,
ko je prezreo svet,uvek je veseo.
Sv.Serafim Sarovski

Srce je hladno kad je rasejano.
Otac Tadej

Najbolje poznaje sebe onaj ko za sebe misli da je ništa.
Sv.Jovan Zlatousti

Ništa ne čini srce tako skrušenim i dušu smirenom
kao razborita samoća i potpuno ćutanje.
Sv.Grigorije Sinait

Greh potiče od toga što ljudi hoće da budu mudriji od zakona božjih.
Sv.Jovan zlatousti

Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima
koji telesno misle i rade.
Sv.Nikolaj Srbski

Ništa nije bolje,nego spoznati svoju nemoć I neznanje,
i ništa nije gore,nego ne razumeti to.
Sv.Petar Damaskin

Koliko je nedokučiva snaga i moć božija,
toliko je nedokučivo i delovanje njegovo.
Sv.Antonije Veliki

Posle razgovora često sam se kajao,a posle ćutanja nikada.
Ava Arsenije

Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomračenju misli da je bogata.
Sv.Jovan Lestvičnik

Kada bi bilo korisno znati budućnost,onda to Bog
ne bi sakrio od nas.
Sv.Jovan Zlatousti

Svako dobro delo je plod ljubavi.
Sv.Jovan Zlatousti

Veliko bogatstvo otkriva siromaštinu.Što veće bogatstvo sabirate,
to ste žalosniji,bogatstvo nije život,bogatstvo je samo podupirač
ovog kratkovremenog zemaljskog života.
Sv.Vladika Nikolaj Velimirović

U ophođenju sa ljudima treba biti blag,krotak,popustljiv.
Otac Tadej

Bog grešnika čeka na pokajanje sve do smrti.
Prep.Simeon Dajbabski

Pokajanje je izmena života,okretanje prema apsolutnom dobru,
ostavljanje onoga što je negativno.
Otac Tadej

Kad bismo bili smireni,Gospod bi nam po svojoj ljubavi sve pokazao i otkrio
sve tajne,ali naša nesreća je u tome što nismo ponizni,već se gordimo i hvalimo
svakom sitnicom,i tako mučimo i sebe i druge.
Starac Siluan

Već od sada počinje večni život,ali za neke od sada počinje večna muka.
Starac siluan

Kada Gospod zavoli neku dušu on joj daje da ne misli samo na sebe,
nego da se brine za ljude i da se sa suzama moli za njih.
Starac Siluan

Ako zlo misliš o ljudima,znači da zao duh živi u tebi i kuša te da zlo misliš o drugima.
Starac Siluan

Čovek koji čini dobro,tim je korak bliži Gospodu,
a onaj koji čini zlo,ide korak unazad.
celoga života mi se penjemo i spuštamo.Živite na način
koji bi vas uvek približavao Bogu.
Sv.Starac Gavrilo Gruzijski

Ako ti nekoga kažnjavaš i pri tome te gnev pokreće,
ti si se strasti predao,jer ti nikoga ne spasavaš I gubiš sebe samog.
Sv.Makarije Veliki

Siđi u svoje srce i naći ćeš u njemu lestvicu za penjanje u carstvo božije.
Prep.Isak Sirijski

Kao što skrivaš od ljudi svoje grehe,tako od njih sakrivaj i svoje napore.
Sv.Makarije Veliki

Kao što se zlato očišćuje u ognju,tako i velike žalosti,
očišćuju,oživotvoravaju,utvrđuju,ozdravljaju dušu.
Sv.Josif Petrogradski

Na podsmeh odgovori smehom.
Vladika Nikolaj Velimirović

Podelom se ne dolazi do mira niti kavgom do sreće.
Vladika Nikolaj Velimirović

Čoveka spasava ili gubi u ovome životu njegova ljubav.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJudi koji ne mogu vladati svojim srcem još manje mogu vladati svojim jezikom.
LJudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svome još manje mogu zavesti mir u državi.
LJudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJubav je oganj koji sagoreva egoizam i osvetljava dušu  da bi se
u njoj moglo videti slobodno,večno biće.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJubav prema roditeljima to je glavna i osnovna škola ljubavi.
Bez te škole ne ide se dalje.
Vladika Nikolaj Velimirović

Živi čoveče samo živi
svetlo dolazi iznutra
oseti danas
ne čekaj sutra.

Ostavi juče,ostavi sutra,
kreni sada,
sada ti se dešava život
pobedi sumnje,nesigurnost,strah,
porazi tog tamničara gada
sruši barijere preskoči taj plot.

Ne lomi glavu o budućnosti
ne znaš šta te čeka,
ne živi stalno u prošlosti
ostaćeš tamo doveka,
kreni napred ka sadašnjosti.

Život je poput lista
ne traći dragoceno vreme,
veruj u sebe budi avanturista
kreni napred ne čekaj promene.

Niko ne zna šta je sutra
poleti na krilima vetra,
kreni hrabro u polja nova
ne zaustavljaj se leti nadahnuto
srcem pustolova.

Kako ćeš izaći iz mraka
bez jednog običnog koraka,
kako ćeš pobediti parališući strah
ako ne kreneš srcem na planine
penjanjem ne izgubiš dah.

Ne dozvoli drugima da ti sudbinom zvone
ne slušaj one koji stoje,
ti si gospodar svoje vasione
pusti savetnike neka čekaju i dane broje.

Ako padneš ustani otresi prašinu
ne očajavaj nastavi dalje,
puzeći se penji na planine
kad dodirneš vrh nestaće strah
pobedićeš život i videti vrline.

Napravi taj jedan korak
ne dozvoli život da ti bude gorak,
zaboravi strahove i prošle poraze
čekaju te nove neistražene oaze.

Da vas nema gospodari sile
kakve bi ljubavi u svetu bile,
do moći hira vam je stalo
ne vidite koliko je glava palo.
Terate u rudnike umorne,tužne,
da za vaše dvorce rade
ostavljate ih gladne i dužne.
Igrate se gospodara rata
sejete smrt ispred svih vrata.
Nemate vere u ništa
ne verujete ni u Boga,
vama je stalo do zlatnog roga.

Od radničke muke i seljačkog žita
hrani se vaša dvorska svita,
ne znate za brata a ni druga
vama je sreća kad svetom vlada tuga.
Gde je bližnji,
ili ljubi svoga brata,
nema kod vas toga
ne bi bilo zabave vaše rata.
Milost,ljubav ne postoje
stavili ste okove i lance oko vrata
zbog riznica punih zlata.

Nahranite gladne,obujte bose,
ogrejte slabe pored vatre,
ali vama je stalo sve da se satre.
Vi samo znate za obest
i dobro ste zagazili u bolest.
Koliko još,kada je dosta,
koliko treba novca
da se sirotinja spasi izrabljivačkog posta.

U zemunice i rovove
šaljete voljene i sinove,
iz njih krv nevina teče
ali vas savest ne peče,
na smrti i ranama
vi se kitite krvavim parama.
Dosta je svetu krize
i zla koje čovečanstvo grize.
Sa neba smrt šaljete
posle nas u fabrike terate
da crnčimo i radimo
da vam razvrat i jahte platimo.
Gori ste od tornada i od suše,
od istoka do zapada
od severa prema jugu
gde prođete ostavljate
čemer i tugu.

Budite se mladi,stari
niko za vas ne mari,
ne dajte da vas lažu
istinu pred očima mažu
da bude kako oni kažu.
Borite se gladni,željni pravde,
ustanite mučenici,radnici,seljaci,
ne dajte slobodu,dušu,
kad im treba
da zidaju kule do neba.

Zbog bahatosti vaše
porobiste narode bele,crne,žute,
ali još barjak slobode maše.
Tama je vama dan
sa vama nema svetla dana
vodite čovečanstvo putem bezdana.
Narodu je došlo do guše
gospodari spasavajte duše.
Mučitelji naroda,faraoni novog doba
iz vas teče zloba,
mislite jačeg nema
silniji ste od planina,gora,
ali grešite
i faraon je propao usred mora.

U prestonici Beogradu
u crkvi svetog Marka
leže mošti cara Dušana

Srpska kruna veličina mitska
zaveštanje Srpskom narodu
uspomena na vladara velikana

sin Stefana dečanskog
naslednik trona carskog

unuk kralja Milutina
gospodar šuma,mora,planina

princ kod velbužda
rodila ga slava
od sokola raste u snažnog lava

neustrašivo vojskom
juriša na Bugare
gazi ih kao travu
da nikad više na Srbiju
ne udare

carstvo od Grčkog mora
do Dunavskih zora

zvone pravoslavna zvona
preko nepreglednih gora

soko leti
od svitanja do mraka
izviđa kolika je
Srpska zemlja carska

dvoglavi orao ponosno
čuva carstvo
štiti ga mačem
orlova viteško bratstvo

kraljevi strahuju
carstva zaziru
kad Dušanovi silni oklopnici
nadiru

sa prestola carskim žezlom vlada
slova zakona piše

čvrsta ruka čuvar roda
Srpska nada
neprijatelje Srbije vatrom briše

hrabri car jaše kao vetar
Srbije ne da ni metar
zidine carstva granit stabilni

ostaćeš najveća kruna
epska legenda car Dušan silni

Tamo gde završava šuma
na obodima zelenih bregova,
počinje sunčanih polja ravnica
tu je mirnih vetrova granica.

Polja puna glasova života
hrani ih bistro plava reka
krasi ih neodoljiva lepota,
gledaš san sa travnatog jastuka.

Sa reke milujući povetarac
nosi sunčanim poljima plavi čamac,
seje poljima plavo seme
farba travu,vrbike,ciklame.

Valja se ravnica daleko
plava trava leluja vijori
kroz polja potok žubori,
cveće se šarenim haljinama šepuri.

Svaka travka ima posetioca
u goste prima armiju skakavaca,
igra pčela i bumbara oko cvetnih tučaka
od jutra do mraka ne jenjava pesma cvrčaka.

Kroz vrbik proviruje snop sunčevog zraka
dodiruje plavu reku,riba se praćaka,
mali rak traži hlad pa se skriva
a u polju senica se travom umiva.

Sve se plavi,biljke bujaju,
poljski vetrovi sviraju simfoniju
livade suncem ozarene pevaju,
a u predvečerje horovi mirno utišaju.

Kakva lepota na horizontu
u smiraj dana polje i nebo se dodiruju,
zalazak sunca je kruna plavom zlatu
slike polja nezaboravni prizor srcu daruju.

Zaista treba plava polja videti
plavu travu,bistru reku,vrbike,
proći predele travnate egzotike
i u duši pesmu bujnih polja osetiti.

Moglo bi se reći još jedan običan dan,sve je počelo rutinski.
Popio sam jutarnju kafu,obavio po kući šta je bilo potrebno,otišao u prodavnicu i završio trening.
Onda počelo sve lagano da se dešava kao u filmu.Nisam bio preterano nervozan,uznemiren ili besan
više sam bio umoran,iscrpljen od loših misli i emocija koje su mi izazivale te misli i od neprespavane noći
jer sam zaspao tek pred zoru zbog misli i unutrašnjeg nemira.
Otac je od jutra pokušavao da uspostavi komunikaciju sa mnom,da mi nešto kaže,više puta sa različitim temama ali ja sam sekao razgovore sa kratkim odgovorima i tako stavio do znanja da nisam za razgovor.
Pitao me posle nekog vremena da mu na računaru pustim diskove na kojima se nalaze njegove pesme i  knjige,što sam i uradio.Počela je po glavi da mi se mota misao zašto danas baš dolazi sa knjigama,
da li treba da pišem,da li je to neki signal.Danima nisam ništa napisao a tek sam počeo da pišem,pesme mi stoje započete i nesređene na polici mesec dana,posle tolikog zaleta i inspiracije stao sam jer sam danima bio u lošoj fazi i mislio kako je sve besmisleno.
Rešio sam da izađem napolje obzirom da je bilo lepo vreme za mesec januar i prošetam do crkve.
Zaboravio sam da napišem,da me je pre podne zvao prijatelj i pitao za ribu koju imam viška u zamrzivaču
a koju niko ne jede,ako mogu da je donesem do kluba na dunavu da je peku za badnje veče i pozvao mene i brata na doček božića.To je u meni probudilo lepe emocije i želju za dobrim delom.Pokloniti i odneti ribu ljudima koji čekaju božić uz druženje,priče,dobru energiju je jako lepo i taj poziv prijatelja sam doživeo
kao nešto pozitivno i kao vrstu misije za badnje veče,video sam svrhu,moj udeo u dočeku božića.
Da se vratim šetnji i odlasku u crkvu.
Dok sam išao prema crkvi,imao sam neobična osećanja,vazduh je mirisao umirujuće osetio sam neobično
svetlo januarskoga sunca koje me je prosto vodilo van trenutka,okruženja,kao da sam lebdeo iznad svih briga,problema,sadašnjosti i sveta oko mene.Posle dugo vremena bio sam siguran da će sve biti u redu,
nestalo je očajanje,strah,nesigurnost,nemir i mnoge loše misli koje me prate i jure već duže vreme.
Osetio sam da je sa mnom neko mnogo jači,viša sila,bio sam svestan a tako smiren i spokojan da sam
mogao leći na lupu i zaspati,koliko sam se osećao bezbrižno i sigurno.Nisam mislio uopšte kao da sam se
isključio iz zemaljskog sistema,slično osećanju kada izađete iz vode u vrelim letnjim danima kada legnete na plažu i sunčate se,tih prvih par minuta sunčanja dok se ne osušite,taj osećaj toplote dodira sunčevog zraka.
Odsutnost od svih zemaljskih stvari,bola,patnje,samo mir i ja u tom trenutku,neopisiva opuštenost uma,tela,duha.Nikada tako nešto nisam osetio i doživeo u takvom stanju mira bez euforije radosti i energičnog poleta koje je gorivo za pogon čoveka podstrek da se krene dalje.Sada posle ovog iskustva
mislim da je greška juriti euforična osećanja sreće,radosti,zadovoljstva koja kratko traju pa ih jurimo
i čeznemo za njima,već su mir i spokoj,stanje opuštenosti,smirenosti put ka trajnoj sreći i rešenje
mnogih životnih problema.
Koračao sam lagano,smireno,svi moji pokreti su bili ujednačeni,u ritmu sa osećanjima i totalnoj opuštenosti
kao da nisam hodao nego lebdeo iznad asfalta.Pošto sam temperamentan čovek,brz po svojoj prirodi nisam
mogao da prepoznam samoga sebe.Gde su nestali oni brzi dugački koraci i energični pokreti ruku i uopšte
celog tela.Prvi put sam išao u crkvu sa takvim mirom i fokusiran na cilj,nisam išao kao prebijena mačka
i nemirna duša rastrzana brigama i problemima vukući se umorno po putu,ili pun besa nervozno žureći
do cilja ne primećujući šta se oko mene dešava i gde se nalazim.Koliko sam puta otišao do crkve ali nikad
u ovakvom stanju.
Kada sam stigao ispred crkve sve je bilo drugačije,krst koji sam mnogo puta video sada mi je bio mnogo bliži
očima i mnogo realniji,kao da sam gledao kroz njega ranije kada sam stajao ispred crkvene porte a ne u njega.
Prekrstio sam se i otvorio vrata od crkve,ruka je lagano,smireno,otvarala vrata,gledam u ruku a ne osećam pokret kao da nije moja ruka,nije mi jasno šta se dešava ali sam apsolutno smiren i prepušten stanju u kom
se nalazim.Ušao sam u crkvu i krenuo da kupim sveće,dok sam čekao red gledao sam crkvenu literaturu i vuklo me je da kupim jednu knjigu,u tom trenutku za oko mi je zapala knjiga sveti Serafim Sarovski i rekao sam sebi da ću kupiti nju i još neku kada krenem iz crkve kući.Stao sam ispred ikone,čiste misli i molitva mirnog srca,opuštenog tela apsolutno fokusiran na obraćanje Gospodu,svecima i sili nebeskoj.
Osećao sam nevidljivog prijatelja kome mogu beskrajno da verujem,pred kojim nema tajne,sramote,stida,
koji neće da me grdi,osuđuje,izlaže ruglu ogovaranja,koji me stvarno poznaje sa svim mojim manama,vrlinama,grehovima,sa celokupnom životnom pričom i koji me bez obzira na sve nikada
neće izdati i ostaviti.Kakav istinski doživljaj crkve,moje molitve i smirenosti sa osećanjem tople sigurnosti u
tom trenutku.Gledao sam ikone nekim drugim do tada meni nepoznatim očima sa jasnim i kratkim molitvama.Tišina i blago svetlo unutar crkve koje je osvetljavalo ikone je dalo celom iskustvu još jači
doživljaj.Kada sam završio sa celivanjem ikona i kada sam se poklonio Gospodu i svecima krenuo sam da kupim knjigu.Kao što sam rekao kupio sam svetog Serafima Sarovskog i tražio još jednu,pogled mi se zaustavio na poukama starca Siluana o kome sam puno čuo na tv emisijama i nešto malo pročitao o
njemu.Odlučio sam da kupim te dve knjige i krenem kući.Mislim da nije bila slučajnost da kupim
baš te knjige o čemu ću kasnije pisati.
Na putu do kuće doživljaj se nastavio još dublji i lepši.Gledao sam u nebo i uživao u prizoru,
oblaci su bili sivi a preko njih su se razlivali sunčevi zraci koji su dali novu boju oblacima,
neku sjajno sivu boju a ne onu tipičnu za ovo doba godine tmurno sivu depresivnu.
Gomilali su se kao vagoni jedan za drugim i razbijali kada bi se nagomilali,sa naletima sunčeve
svetlosti koja je prodirala kroz njih a onda im davala čarobnu sivu belinu.Osetio sam toplinu
sunčevog zraka na licu što je neverovatno za januar.Posmatrao sam tu borbu nijansi,rađanje
neobičnih boja na nebu,nisam spuštao pogled na zemlju,bio sam opčinjen,hipnotisan,
ne znam kako sam hodao išao pravim putem.Ptice su cvrkutale iz okolnih parkova,nisam mogao da verujem
kao da sam u rascvetalom maju u prolećnoj šetnji.Počeo sam da udišem duboko vazduh prepuštajući se
osećanjima,jednom rečju da uživam.Uživao sam u lepoti prizora,neobičnoj tišini,cvrkutu ptica koje sam
izgleda samo ja čuo jer sam hodao pored saobraćajnica i zgrada.Pomisli sam Gospode kakva slika,kakav mir u meni,da li je moguće da doživljavam ovako nešto u apsolutnoj smirenosti i kako to da me ništa ne interesuje
osim tog osećanja neopisivog mira.
Kada sam bio blizu kuće spustio sam glavu i pogledao ka horizontu,prizor koji sam mnogo puta video,
zlatna boja prelivala se preko granica zemlje i neba ali ovaj put mi je to bilo kao da sam se rodio i prvi put vidim tu lepotu,sreća kao kod malog deteta.Lagano su se oblaci sve više gomilali i na kraju zaklonili sunčevu
svetlost,ali nisu bili crni čak ni sivi već neobično tamno beli i bacali su neki sjajni odraz po zemlji.
Taman kad sam stigao do zgrade ta igra svetlosti i boja na nebu je prestajala ali emocije su ostale
u meni,osećanja mira,smirenosti,sigurnosti me nisu napustila.Svi problemi,sve brige,osećanja uznemirenosti
straha,besa,konfuzije u glavi su u tom trenutku isparila odnešena su kao rukom.Stara izreka kaže posle kiše
dolazi sunce,dugo sam čekao sunce ali je došlo.Mnogo sam čekao takav trenutak,trebalo mi je olakšanje,
malo mira,da predahnem posle toliko iscrpljujuće borbe,lošeg raspoloženja,teških misli,nemira i mnogo
drugih loših stvari.
Treba mnogo strpljenja i mnogo treba da se tereta istrpi i olakšanje dolazi u nekom obliku kojem ne možemo
da predvidimo.Tako pišem a nestrpljiv sam i temperamentan,znam to sada kao što sam znao i onda,
ali kad dođe nevolja,borba,ja u vatru padam i kroz vatru hodam.Možda me Gospod uči trpljenju i strpljenju
na ovakav način jer sam tvrdoglav čovek,možda moram proći kroz oluje da bi shvatio šta je mir,možda
mi Gospod kroz vatru pokazuje šta je strpljenje i smirenost.Ne znam,nemam odgovore ali znam da ovaj
događaj nije slučajnost i da je stigao u pravom trenutku.Nisam dobio sedmicu na lutriji,nisam dobio
dobro plaćen posao,nisam rešio ništa materijalno,mnoga pitanja od životnog značaja nisam rešio u tom
trenutku.Dobio sam mir koji mi je bio potreban,dobi sam nevidljivi osećaj sigurnosti koji mi je tog trenutka
rekao-ne boj se ja sam uz tebe sve će se dobro završiti.Neobično iskustvo za mene i tako nešto nisam doživeo
ranije.Vrlo interesantan dan i rasplet u njemu,ali da se ovo nije desilo ne bi ništa napisao.
Nadam se da će mi sunce zasijati i na drugim poljima i da će kiša konačno bar na trenutak skroz prestati.

Sevaju munje gromovi udaraju
nebo se cepa od moćnog glasa,
pomeraš planine podižeš vode
svetlost slave silazi
sa visokih terasa,
objavljuješ slavu Gospode.
Od sile zvezde padaju
pokazuješ blistavu snagu
od straha sve što živi
spušta glavu.
Moćna je ruka cara vasione
daje život,ruši faraone,
sve drhti od desnice tvoje
carevi silni,najveće zveri,
srca muk svi se boje.
Poklonimo se Gospodnjoj slavi
molimo nebeskog cara
da nas izbavi.
Slava Gospoda na nebu
slava Gospoda na zemlji,
zahvalimo braćo na hlebu
zagrlimo svetlo ljubavi prijatelji.
Slava Gospoda na moru
i u potoku koji žubori,
jer On ruši goru
daje svetlo zori.

Davide care izrailja
Božiji čoveče,
lepotom psalmova izobilja
molio si pesmom izbavitelja.
Čuješ li svete,
čuješ li meseče,
Davidovu hvalu koja
večno teče,
od koje zvezde i poljska trava
poznaju šta je Gospodnja slava.
Velik si sveti Gospode
tvojoj slavi horovi pevaju ode,
niko ne vide tvoga lika
nedostižan je za običnog smrtnika.
A ja običan prah,grešna zemlja,
osećam svetlu slavu buktinje
kad pogledam krošnje rascvetale trešnje.

Stara drvena kuća
oko nje stabla voća,
okružena šumama i poljima
prirode umirujućim prijatnim mirisima.

Sećam se bake stare
njenih tankih naboranih ruku
kako polako dunje bere,
stavlja u maramu vezanu o struku
nosi ih preko praga
i ređa na starinske ormare.

Zimi kad umorni domaćini legnu
čuje se peć kako pucketa
dunja u toplom ambijentu cveta,
širi mirise blaženog spokoja mira
ploviš zadovoljan ka najslađem snu.

Te žute dunje na ormaru
kako su radovale malog dečaka,
neću zaboraviti mirise u drvenoj kućici
i baku staru.

I danas kad me dirne miris dunje
srce zaigra seti se detinjstva
slike bakinih ruku,dunja na ormaru,
radoznalo vesele igre u starom voćnjaku.

Letnje Zemunsko veče
zaljubljeni piju vino
Dunav mirno teče
srca im trepere predivno.

U maloj kafani
na širokoj stazi
on je pogledom mazi
ona ga lepotom hrani.

Noćna Dunavska idila
spojila nas mila
kapi nektara osećanja boje
vino i muzika zvezde broje.

Vino i sveća na stolu
oči pune sjaja
stapaju se duše na ljubavnom molu
zaklinju se do kraja.

Prolaze stari alasi
zaljubljeni se gledaju
vino vatru ne gasi
srca im se spajaju.

Veče klizi u noć
zagrljeni pesme pevaju
vino pokazuje emotivnu moć
prvi dodiri padaju.

Gardoš svetli i gleda
zagrljaje,nežna milovanja,
dodire usana,istog srca pobeda,
uz čašu vina obećanja.

Letnja noć staje
vatromet poljubaca u ponoć
vino čaroliju daje
večno ostaje julska noć.