Tamo gde završava šuma
na obodima zelenih bregova,
počinje sunčanih polja ravnica
tu je mirnih vetrova granica.
Polja puna glasova života
hrani ih bistro plava reka
krasi ih neodoljiva lepota,
gledaš san sa travnatog jastuka.
Sa reke milujući povetarac
nosi sunčanim poljima plavi čamac,
seje poljima plavo seme
farba travu,vrbike,ciklame.
Valja se ravnica daleko
plava trava leluja vijori
kroz polja potok žubori,
cveće se šarenim haljinama šepuri.
Svaka travka ima posetioca
u goste prima armiju skakavaca,
igra pčela i bumbara oko cvetnih tučaka
od jutra do mraka ne jenjava pesma cvrčaka.
Kroz vrbik proviruje snop sunčevog zraka
dodiruje plavu reku,riba se praćaka,
mali rak traži hlad pa se skriva
a u polju senica se travom umiva.
Sve se plavi,biljke bujaju,
poljski vetrovi sviraju simfoniju
livade suncem ozarene pevaju,
a u predvečerje horovi mirno utišaju.
Kakva lepota na horizontu
u smiraj dana polje i nebo se dodiruju,
zalazak sunca je kruna plavom zlatu
slike polja nezaboravni prizor srcu daruju.
Zaista treba plava polja videti
plavu travu,bistru reku,vrbike,
proći predele travnate egzotike
i u duši pesmu bujnih polja osetiti.
