Oko što sve vidi,uho što sve čuje,
s putnicima svima i svuda putuje;
Ne menjajuć mesta na svakom je mestu.
Gde s’ vrlina mesi,On je kvasac u testu,
gde se svetlost ište,On sam sebe daje,
gde se pomoć viče,On ne izostaje.
Tiho i nečujno al’ uvek u vreme
On stigne da požnje,i da baci seme,
stigne da nakara,stigne da nagradi,
mladog da ostari,starog da podmladi,
da oplevi,skreše,i pogladi voće-
svud stigne gde hoće,svud stigne kad hoće.
Gde god samac misli,gle,On osluškuje,
gde dvojica zbore,On k’o treći čuje,
tkalja gde tka platno,On joj konce broji,
vasionsko tkivo u pameti kroji,
o ko će mu znati stope i korake?
Ko mu prebrojati pute i konake?
Večan i besmrtan,trojičan i jedan,
u besputnoj mreži vasionskog tkiva
nevidljiv i vidan ma od kuda gledan
On pute proseca i pravce otkriva.
U besputnoj mreži On sve staze gleda,
i nijednom mravu zalutati ne da.
Mislima o njemu Jevtimije sveti
osamdeset leta na zemlji posveti.