Аутор: Miroslav Krnjeta

O slavni dani zaboravljene prošlosti
dani borbe sokolova protiv aždaja
vojevali vladika i potlačena Srpska raja
za slobodu ostavili u banatskoj ravnici kosti.
Tisom teče kosovski zavet
u ravnici raste slobodarski cvet,
oranice zasejane semenom slobode
glasno zovu ustaj Srpski rode.
Iz Vršca prva iskra pali polja
diže sablju vladika Teodor Nestorović
hvatajte puške braćo dosta je bilo srpskog roblja,
vratimo naša pravoslavna zvona
neka guslari pevaju o junaštvu Obilića
krenite junaci Velje Mironjića,neka krene buna.
Planu  banat vetar nosi ustaničke varnice
skupljaju se banatske delije oko Save temišvarca
ustaničko srce nosi borbu kroz ravnice
razbija turske konjice leti preko janjičarskog šanca,
budi se svetla pravoslavna zora
za krst časni braćo u boj se mora.
Podigla se silna banatska sela
čete ustanika pregaziše turske posade,
od Erdelja,Bečkereka,Lipova do Titela
jurišaju vukovi banata na turske palisade.
Hej svetla banatska ravnico
zovni vetar,poleti ptico,
pevaj o junaštvu Janka Halabure
poseče Arslan bega pobi turke iz kubure
na megdanu ispod kule Vršačke
pričaj vetre o danima borbe junačke,
kad krv herojska rodi u poljima kosovske božure,
ginu Srbi od turskih jatagana
osveta stiže od ruke Sava bana,
žitna polja rodila hiljade Obilića
neustrašivo marširaju uz Velju Mironjića.
Zastava svetog Save na zastavu Muhameda
ustanici kliču ili smrt ili pobeda,
narod carske loze Nemanjića
leti kao soko uz lava Teodora Nestorovića.
Turska aždaja Sinan paša
pali i seče sela naša
iz osvete spali mošti svetog Save
srce pravoslavlja najsvetije Srpske glave.
Turska golema horda Mehmed paše beglerbega
navali na ustanike kod Bečkereka
izginuše sokolovi od zveri turskih aga
zla sudbina vladiku i Srbe čeka.
Tama zavlada ravnicom,lelek sa kolca odjekuje,
vladika u lancima u mučeničku smrt putuje
čekaju ga zulumćari turske paše
krvlju vladike da se slade,mukama da se svete,
junaka okovanog jataganom da koljete
živog Teodora Nestorovića zveri odraše.
Krv se lila ravnicom tog dalekog Gospodnjeg leta
kad je svanula sloboda u svim selima banata.

POSVEĆENO SVEŠTENOMUČENIKU TEODORU NESTOROVIĆU VRŠAČKOM
I JUNACIMA BANATSKIM USTANICIMA.

Oblaci bola i muke pali na Jerusalim
sveta krv nedužna kaplje na tužni petak
kada na golgoti bejaše raspet božiji sin,
nebo pustilo suze sve prekri mrak.

O postradali Hriste za nas
ti si u krvi dao ljudima spas,
kolike si muke trpeo do golgote
batine,rane,poniženja i sramote.

Sveti nebeski care
mučiše te zveri ljudske nemilosrdne fukare
a ti im u agoniji patnje opraštaš,
krv svoju prolivaš
i za njihove grehe ispaštaš.

Na muke krsta te baciše
oni koji sve sveto pogaziše,
bez milosti te ekserima probiše
svi te napustili u bolu samog ostaviše.

Bičem izranjavan,polomljenih kolena,
na glavi od trnja krvava bolna kruna,
ne daju ti sveti ni kapi vode
centurion ti kopljem rebra bode.

Tebe Hriste koji milost,ljubav propovedaš
učitelja ljudskog roda koji stazom mira hodaš
izdale i osudile zmije koje se zlom mržnjom hrane,
a nisu shvatili da si došao da im lečiš rane
da im spasiš duše i produžiš na zemlji dane.

Hrist sa krsta zove oca predaje mu dušu
tišina,bolna praznina apsolutni muk,

uzdrma se zemlja,pomrači sunce,
grobovi se otvoriše nasta strašan huk,
rimski vojnik gleda kišu jauknu mu srce
zaista ovaj bejaše sin božiji.

Suza oca za sina provali se u kišu
zemaljski gresi se brišu,
Hristos stradanjem otkupi svet
siđe pocepa ad i vaskrsnu,
sa krsta na golgoti počinje novo doba
počinje novi zavet.

Oprosti Gospode kad te vređamo
mi zaista ne znamo šta radimo,
staze tvoje milostive i seme ljubavi gazimo
umesto reči tvoje da slavimo
i muke golgote  bar na trenutak
sa suzama u srcu osetimo.

Čovek izmoren tužan peva
tetura,kleca ali još hoda,
budan košmare sneva
zaobilazi svet,glave pognute do poda.

Gde god da krene,stane,
sve je zaključano ili u rupu propadne,
dobri vetrovi ga zaobilaze
uzalud traži vrata i izlaze.

Izgubljeno gleda u rasejane tačke
društvo mu prave ulični psi i mačke,
luta od klupe do klupe
bori se da ima bar tanjir supe.

LJudi ga pljuju i hladnim pogledima grde
kući umesto utehe mu sude,
razumevanje traži u flaši piva
daleko od sveznalih sudija
po ćoškovima se skriva.

Traži odmor ispod drveta u hladovini
sačeka ga provalija na svakoj krivini,
kuda da ide,šta da radi,
bitke izgubljene samo bolni porazi
gde sreću da gradi i po kojoj da krene stazi.

E te crvene rosne oči
gledaju sreću ovoga sveta,
on pati ispod ljušture vrišti,ječi,
pita se zašto sam senka prokleta.

Ostavljen,izdan jer ga sudbina neće
žigosan mukom,patnjom,od rođenja
umoran od uzaludne borbe,
želi da kaže svete doviđenja.

Prijatelju izranjavani bačen si kao bedno smeće
žalosno i poražavajuće kako si sam
ostavljen dobri moj čoveče.

Ti si divan lovac,o Hriste Gospode,
razapo si mreže po svetu vascelom,
čisti biser loviš iz duboke vode,
nevidljivom mrežom,duhom ispletenom,
ljubavlju vezenom,suzom pokapanom,
angelskim rukama svuda podržanom.

Sve što majka rodi i duh odnegova
sve prekrasne duše što svet može dati,
sve to u broj uđe tvog bogatog lova,
sve to tvoja mreža svilena uhvati.
Kad uzdigneš mreže iz životnog mora
ništ preostat neće sem kaljava kora.

O predivni lovče bisera čistoga,
i mi grešni nekad tvoj smo biser bili.
Sada smo daleko od prestola tvoga
pod talogom strasti tamom se pokrili,
no nek i nas mreža tvoja poduhvati,
od tvog ćemo lica ko zvezde zasjati.

Nebeska sila sve prožima
vlast nad čitavim kosmosom ima,
glasnici u vetru,putnici na oblaku,
nepoznati posetioci u svetlosnom zraku
silu nose u kosmičkom mraku
dolaze,odlaze,donose,odnose,
božansku zapovest i poruku svaku.

Hristos kosmokrator
sedi na heruvimu
večno stvara i nadgleda tvorevinu.
Okružen sa trideset i tri anđela
oko medaljona koji tvori kosmos
vlada svetovima,galaksijama,
bezvremeno nebeska sila dela.

Gospoda slave sunce i mesec
i sve sjajne zvezde,
trepere svetle i pevaju u slavu
nebeskog cara i silne Gospodnje armade.

Proroci i poslanici sveti
čistotom duše dobili dar,
otvorili vrata i videli svet nepoznati.

Isaija vide Gospoda na tronu nebeskom
okruženog  šestokrilim serafimima
koji neprestano pevaju caru svetom
od ljubavi prema Gospodu plamte nebeskom vatrom.

Malahija lica lepa mladolika
od sile anđela dobija anđeoskog lika,
lice u licem govori sa anđelima
propoveda poruke nošen nebeskim silama.

Sveti Areopagit Dionisije
vidi kroz božanske vizije,
gleda nebeske sjajne vojske
gleda hijerarhije anđeoske.

Tri reda po tri čina
moćna bestelesna vojska silna,
Gospoda samovoljno služe i ljube
pevaju Gospodu u nebeski rog trube
od slave drhti vasiona.

Serafimi žar božije vatre
heruvimi bogomudri i mnogooki
prestoli bogonosni.

Gospodstva,sile,vlasti,
uče vladare,čuvaju slabe od slabosti,
kušaju da li se pada na slasti i strasti.

Načala,arhanđeli,anđeli,
starešine i čuvari naroda,
glasnici čuvari svakog čoveka
zaštitnici,saputnici i prijatelji.
Na čelu arhanđela
nebeski vojvoda arhistratig Mihajlo.

Klizaju niz sunčev zrak
odeveni u beli nebeski frak,
u oblacima odjekuje doboš
otvara se svetlosti nebeski koš.

Sjaj njihov prevazilazi
sjaj zvezda,
radosna nebeska parada
na čelu sa Gospodom
nebeska sila vasionom vlada.

Tamo na drumu
gde asfalt topi kamionsku gumu,
gde kilometri prate drumskog slugu
a daljine bude nostalgičnu tugu.

Od svitanja do mraka
ruke na volanu
gaziš preko asfaltnih traka
sve trpiš da ne ostaviš porodicu gladnu.

Nema vremena za suzu ni za brigu
putuješ i prazniš muku na drumu,
kamionu se jadaš najboljem drugu
teraj dalje govoriš umornom umu.

Guraj preko Alpa,preko Pirineja,
tamo gde je Italija,Austrija,Španija,
svi smo isti nema nacija
pružamo ruku delimo hranu,
na stajalištu krčka se pasulj
koji leči svaku ranu.

Slike raznolikog dalekog sveta
urezuješ večno u album fotografija
pamtiš prostranstva celoga života,
ali srce gleda iza brda
gde li mi je familija.

Putuješ drumovima u drumskoj krstarici
brojiš kilometre,dan za danom,
čezneš za poljupcem u toploj kućici
da zagrliš porodicu u domu voljenom.

Noću u kabini spavaš budan
sa uzdasima čekaš novi dan,
kad svane,gas majstore tutnji dizel
obaraj kilometre napred kroz tunel,
srce podrhtava sve si bliže kući.

Sedim na parkingu u Molins de Reiu
gledam Španska brda imam samo jednu ideju,
šolja tople kafe jutarnje
vredi više nego svako naše putovanje.

Nema gradova,reka,planina,šuma,
sve je to nula,
srce želi voljene više od neistraženog druma,
tamo na drumu shvatiš šta je duše izvorna snaga
i srca svetla kula.

Pogledaj Srbine u davnine
videćeš na tronu kraljeve
slavne visine.
Pogledaj preko ramena
videćeš slavnu vitešku lozu
Srpsku plemenitu genezu,
velike kraljeve
prošlih vremena.
Pogledaj dublje
u maglu prošlosti,
videćeš polja gde leže
Srpske kosti.
Gledaj istoriju roda
kako se stvarala sloboda,
gledaj časne Srpske vođe
slike koje ne blede
kad oluja prođe.

Na čelu teške konjice
svetle oklopi u magli prošlosti,
jurišaju na neprijateljske zveri
carskim kopljem obaraju prethodnice,
kroz bitke nose baklje budućnosti
ne bežeći od oštrica mača
verni zemlji i pravoslavnoj veri.
Kako svetle krune
kroz vekove prošlosti
bojna polja gde su vam kosti,
branili ste svetu Srpsku zemlju
galopom jahali,
ka plemenitom cilju.

Uči Srbine sinove
da pamte svoje korene
i ponosne plemićke lavove.

Vlastimiroviće nose krunu plavom moru
Kotromanjiće kako brane bosansku goru,
Stefana Nemanju,Vladislava,
seku proždrljive aždaje
seku proždrljivog lava.
Stefan Dečanski,Stefan Prvovenčani,
slavne bitke,slavni dani.
Carevi slavne istorije
Stefane,Uroše,Dragutine,
na zlatnim oblacima sedite
vino se pije,
veličaju pobede i vaše ime.
Mrnjačeviće i prodor u Jedrene,
junake vitezove
pale kod krvave Marice.
Krunu kralja Milutina
sija sa snežnih planina,
mučeništvo cara Lazara
plemenito srce čestitog vladara,
mač Dušana kod Velbužda
krči put kroz korov dušmana
vodi vojske kroz sunce pobeda
srpsko carstvo čuva od vrana.
Despota Stefana i Đurađa Brankovića
pod kopitima kraljevskih sokola
Srpska se država rađa.

Pogledaj svetle krune
večno ostaju,
i kad zao vetar dune.
Nije bilo važno samo živeti
bilo je časno slavno umreti
na megdanima dati glavu
za veru i Srpsku državu.
Da nije bilo carskog
mača i koplja
Srbija bi bila zemlja roblja,
bez krvavih bitaka i viteških rana
pojela bi nas jata vrana.
Guslar ponosno i glasno peva
o junaštvu Srpskih kraljeva,
ne zaboravi Srpski sine
slavne kraljeve vođene
srcem vrline.

Mučenici vere sluge božije volje
ostavili trulež sveta za mesto bolje,
predani samo nebu goreći ljubavi prema bogu
čeznuli za carstvom nebeskim,gradili duhovnu podlogu.
Hodali bosi,šibani prućem,gonjeni,suđeni,
nisu kolebljiva srca,nisu drhtali od kazni,
odrekli su se lepota zemaljskog života i svoje glave
zarad zaveta bogu i večne slave.
Carevi ih potkupljivaše zlatom
dželati ih na muke bacaše,
ostaše verni Hristovim zavetom
sa osmehom kod Gospoda odoše.
Nema blaga,nema iskušenja,nema ognjene muke,
zbog kojih bi izdali Gospoda Isusa Hrista,
smireno srce trpi bedu,strašna stradanja,poniženja i bruke,
zarad spasa duše i božijeg rajskog mesta.
Vikali su krvnicima,tela uzmite od nas
ništa nije draže od Hrista boga i duše spas,
ljubav sve izdržava,ljubav je vodilja u hodu
otišli u večnu ljubav u zagrljaj voljenom Gospodu.
Svetu ostavili smrtno namučeno telo
a u dvoru Gospoda dobili svetlo rajsko odelo,
ostavili čovečanstvu primerom ključ unutrašnjeg blaga
istrajnu snagu,nepokolebljivo verno srce do kraja
kroz trpljenje i stradanja pokazali put do kapija raja.
Kakav sjaj od ljudi,kakve planine vere,kolika srca vrlina,
svetlim krunama ovenčani stanuju u carstvu Hristovih
anđela i blistavih rajskih visina.

Lepo milo slatkorečivo srce
kad se otvori,kad presečeš ukrasne vrpce,
padne svetli oklop,maska nežne dobrote,
videćeš hodnike istine,skrivene strahote.

Duboke tamne nezajažljive rupe
puste praznine oronule gadne šupe,
nema svetle kule nema ništa
crna kuća alavog čudovišta.

Kad uđeš u dubine ne vidiš svetlost
vatrene misli pale dobrotu,plemenitost,
garavi tuneli mračnih želja vrline ubijaju
demoni zaključanih soba uz gadosti orgijaju.

Strah i mržnja strpljivo igraju šah
dok aždaja želja i strasti čeka,
ko pobedi gospodari i otima čist vazduh
aždaja u ekstazi jede razvrat čoveka.

E istino srca šta u tebi čuči
gladna zver prljavih otrovnih bodlji,
kroz pukotine klizi zidove grize uživa da muči
bes nosi,tamu rađa,gasi svetlo baklji.

Duboki najmračniji hodnici srca
u sredini nečisti crni kamen
zateže oko srca pakleni remen,
čuju se krici,oseti hladnoća,
vidi istina kad se skine ljuštura
i šarena vrpca.

Kako lažna slika srce kvari
krije spoznaju istine u vreloj pari
greje krv topi tron svetlosti,
srce se hrani zlobom,gadostima i strasti.

Čoveče sediš na prestolu na krovu
u najdubljem kutku gajiš zmiju
puzi po rupama po zaraslom korovu,
ostavljaš srce razornom otrovu.
Zaviri duboko u srce i spoznaj istinu
koje laži,mašne i maske kriju.

Ko mrzi druge,taj muči i tiraniše sam sebe.

Sv.Jovan Kronštatski

Ne dozvolite zlu oko vas da probudi zlo u vama.
Patrijarh Pavle

Jedan dobar razgovor je srebro,no ćutanje je čisto zlato.
Sv.Jefrem Sirin

Koren svih grehova je samoljublje.
Sv.Teofan Zatvornik

Lepota duše ima tu osobinu,da je i u starosti mnogi vole,jer nikada ne vene i stalno cveta.
Sv.Jovan Zlatousti

Sve prolazi,sve iščezava,i ništa nam u onaj čas neće doneti koristi,
osim dobrih dela,koja imamo ovde.
Sv.Jefrem Sirin

Niko bez iskušenja ne može ući u carstvo nebesko,
da nema iskušenja niko se ne bi spasao.
Sv.Antonije Veliki

Ko tvrdi da je sve slučajno,taj se odriče postojanja Boga.
Sv.Jefrem Sirin

Lakše je umovati,nego se moliti i paziti na sebe.
Episkop Teofan

Ko nije stradao od požara u sebi,taj će zajaukati kad mu ljudi
prst sprže.                                                                                   Sv.Nikolaj Srbski

Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi,ni narod u kome
ćemo se roditi ni vreme u kojem ćemo se roditi,
ali biramo jedno-da li ćemo biti ljudi ili neljudi.
Patrijarh Pavle

Ne treba se bojati spoljašnjeg neprijatelja,
neprijatelj naš je sadržan u nama samima.
Sv.Jovan Kasijan

Pazi na sebe,jer mnogi su usled prekomerne nepažnje
pali u velike i neizlečive bolesti,ne znajući čak ni da su bolesni.
Sv.Vasilije Veliki

Bez Boga se može imati i nauka i kultura i umetnost
i novac,no mir duševni nikad.
Sv.Nikolaj Žički

Kad vidimo čoveka koji je i pored toga što ima sve,
napet,zabrinut i tužan,znajmo da mu nedostaje Bog.
Sv.Starac Pajsije Svetogorac

Svako od nas treba da u ličnosti drugog čoveka
vidi lice Božje,lice svoga brata i večnog sabrata.
Patrijarh Pavle

Slavoljublje je duševna bolest,lukava strast.
Prep.Jefrem Sirin

Jednostavnost je čovekovo najveće dobro i vrlina.
Sv.Jovan Kronštatski

LJudima je sujeta velika prepreka ka vrlini,prazna slava grabi proste,
a koji ište praznu slavu iznutra je ispražnjen od svake vrline.
Sv.Grigorije Bogoslov

Ostavite dete njegovim nevinim igrama,jer se on tako
zabavlja sa svojim anđelom čuvarom.
Sv.Serafim Sarovski

Boga ne možemo obmanuti.
Sv.Jovan Zlatousti

Žalost je crv srca,ko je pobedio strasti pobedio je žalost,
ko je prezreo svet,uvek je veseo.
Sv.Serafim Sarovski

Srce je hladno kad je rasejano.
Otac Tadej

Najbolje poznaje sebe onaj ko za sebe misli da je ništa.
Sv.Jovan Zlatousti

Ništa ne čini srce tako skrušenim i dušu smirenom
kao razborita samoća i potpuno ćutanje.
Sv.Grigorije Sinait

Greh potiče od toga što ljudi hoće da budu mudriji od zakona božjih.
Sv.Jovan zlatousti

Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima
koji telesno misle i rade.
Sv.Nikolaj Srbski

Ništa nije bolje,nego spoznati svoju nemoć I neznanje,
i ništa nije gore,nego ne razumeti to.
Sv.Petar Damaskin

Koliko je nedokučiva snaga i moć božija,
toliko je nedokučivo i delovanje njegovo.
Sv.Antonije Veliki

Posle razgovora često sam se kajao,a posle ćutanja nikada.
Ava Arsenije

Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomračenju misli da je bogata.
Sv.Jovan Lestvičnik

Kada bi bilo korisno znati budućnost,onda to Bog
ne bi sakrio od nas.
Sv.Jovan Zlatousti

Svako dobro delo je plod ljubavi.
Sv.Jovan Zlatousti

Veliko bogatstvo otkriva siromaštinu.Što veće bogatstvo sabirate,
to ste žalosniji,bogatstvo nije život,bogatstvo je samo podupirač
ovog kratkovremenog zemaljskog života.
Sv.Vladika Nikolaj Velimirović

U ophođenju sa ljudima treba biti blag,krotak,popustljiv.
Otac Tadej

Bog grešnika čeka na pokajanje sve do smrti.
Prep.Simeon Dajbabski

Pokajanje je izmena života,okretanje prema apsolutnom dobru,
ostavljanje onoga što je negativno.
Otac Tadej

Kad bismo bili smireni,Gospod bi nam po svojoj ljubavi sve pokazao i otkrio
sve tajne,ali naša nesreća je u tome što nismo ponizni,već se gordimo i hvalimo
svakom sitnicom,i tako mučimo i sebe i druge.
Starac Siluan

Već od sada počinje večni život,ali za neke od sada počinje večna muka.
Starac siluan

Kada Gospod zavoli neku dušu on joj daje da ne misli samo na sebe,
nego da se brine za ljude i da se sa suzama moli za njih.
Starac Siluan

Ako zlo misliš o ljudima,znači da zao duh živi u tebi i kuša te da zlo misliš o drugima.
Starac Siluan

Čovek koji čini dobro,tim je korak bliži Gospodu,
a onaj koji čini zlo,ide korak unazad.
celoga života mi se penjemo i spuštamo.Živite na način
koji bi vas uvek približavao Bogu.
Sv.Starac Gavrilo Gruzijski

Ako ti nekoga kažnjavaš i pri tome te gnev pokreće,
ti si se strasti predao,jer ti nikoga ne spasavaš I gubiš sebe samog.
Sv.Makarije Veliki

Siđi u svoje srce i naći ćeš u njemu lestvicu za penjanje u carstvo božije.
Prep.Isak Sirijski

Kao što skrivaš od ljudi svoje grehe,tako od njih sakrivaj i svoje napore.
Sv.Makarije Veliki

Kao što se zlato očišćuje u ognju,tako i velike žalosti,
očišćuju,oživotvoravaju,utvrđuju,ozdravljaju dušu.
Sv.Josif Petrogradski

Na podsmeh odgovori smehom.
Vladika Nikolaj Velimirović

Podelom se ne dolazi do mira niti kavgom do sreće.
Vladika Nikolaj Velimirović

Čoveka spasava ili gubi u ovome životu njegova ljubav.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJudi koji ne mogu vladati svojim srcem još manje mogu vladati svojim jezikom.
LJudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svome još manje mogu zavesti mir u državi.
LJudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJubav je oganj koji sagoreva egoizam i osvetljava dušu  da bi se
u njoj moglo videti slobodno,večno biće.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJubav prema roditeljima to je glavna i osnovna škola ljubavi.
Bez te škole ne ide se dalje.
Vladika Nikolaj Velimirović