*Све љубавне боли су исте, само су средства за умирење различита;
*Бацајући мрвице хлеба, за повратак спасењу, Марица је правила стазу наде, колони гладних;
*Човек има два ока. Једним да види туђе мане, а другим своје;
*Моћ треба да има снаге да себе обузда;
*Сигурнији смо док судимо, него када пресудимо;
*Зашто се грчевито боримо за живот када је најлепше прошло;
*Врати ми све поклоњене пољупце, некоришћене;
*Смрт излечи човека од најтежих болести;
*Ко ће први лопатом иловаче да ми опрости?
*Господ нас није обогатио даром, већ задужио;
*Да ли је тада у њему заплакао човека део;
*Ако последња кап прелије чашу, и прва је крива;
*Слушање лудака је ширење лудила;
*ОНЕ су имале: лепо око, лепу косу, леп глас, лепе усне, лепу кожу, леп стас….а све то имала је ОНА;
*И правда и неправда су казне;
*Да ли смо свесно исплели венац од трња, уместо од ловора?
*Када пође не заустављај је. Ако се врати није “цела”
*Волео бих да стварам, а не налазим, леп осмех у њој;
*Остала је лепа, дух јој није остарео;
