Корен си плавог Неба
Дух сјајне Верности
лице Сина у првој Љубави
као озвучени Мир
Беседиш у мислима.
У зрелој сенци шуме
Очи љубе Живот
туђи су крици
заглављени у устима
да тело се од немира Ослобађа
док пулсира Срце
у шкољци Ума.
Пред Тобом стадоше
И људи и жене
у сивим оделима
И затамљеним очима
Свештеник да их Венчава
Крсти
Исповеда
и да Греси
буду Опроштени
што их Живи Сагреши Створ.
Речи Твоје нико неразазна
Све нам грехе опрашта
и Земља,
а, ја чух
Долазеће кораке
и сунце се улива
у тај зов
где чују се речи
Бескрајно Чисте
“Бејах у Духу у Дану Недељи
И чух за Собом Глас,
Велики као Трубе
који Говореше:
Ја Сам Алфа и Омега
Први и Последњи
Небо и Земља проћи ће,
али Моје речи Проћи Неће”.
(Прочитано: 25 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.297.148 пута)
