Mladosti moja,
puna si sjaja,
sunčanog rođenja
i mesečevog prekrivača,
brda prekrivenih dugom.
Puna si straha,
guste pomračine,
noći zimskih dužih od dana,
puna nemih pragova
i crnih vrata.
Mladosti moja,
puna si zrenja,
puna si tihih živaca.
Sikljaju snopovi laganog strpljenja,
a po šljunku baci prkosni polen cveta.
Mladosti moja,
puna si trača,
Jaruge odakle mrak piri,
tavanice gde caruju slepi miševi
i misli prošlosti što seća.
Mladosti moja,
nabujala reko
u dolini teška tega,
na leđima uprtača mnogo,
u svakoj misli stotinu zaprega.
Mladosti moja,
evo me kod brega.
Ja posipah sitno proso
misleći da se vratim,
a potomci godinama pozobali,
evo me sad kod starosti.
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.297.202 пута)
