Na peronu nedokučivih tajni,
Stojim kao izgubljeni osmi putnik.
Oko mene sve šaroliko juri i žuri,
Prema zvjezdama, u warpu nestaju.
Iznenada nasta nestvarna tišina,
Čuju se samo koraci srca moga.
Oko sebe očima i palim i žarim,
Pripremam pistu za brod nadanja.
Oficijelni spiker mi otkloni dilemu,
Moj brod tek sutra sa jutrom dolazi.
Ne mičem se sa perona, ni mikrona,
Za Boga dragoga, moj brod to zaslužuje!
Bihać, 14.03.2010 godine
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.332 пута)