ВЕЛИКА ВОДЕРИНА – Жељко Перовић

#željkoperovićžesp
Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Кратак осврт на пјесму:
У овој сам пјесме одабрао завршни стих, да истакнем слободу игре без родитељског строгог надзора и природу која је на страну младости стала. Шупљаче су биле тешко приступачно мјесто, у које су млади долазили да се храбре и надмећу, да старијим пркосе и одважно закораче на прву животну степеницу. Шупљаче су биле некошене ливаде, на којим је младост своје умове оштрила. Овдје су у предвечерњим часовима препричаване прочитане књиге и рецитовали пјесме познатих пјесника. Стихови изговарани у тишини добијали су посебну мелодичност.
Мисао одабрана за ову пјесму:

ОДГОЈ
Одгој је рам за животну слику, која се корацима од дјетињства црта!

ВЕЛИКА ВОДЕРИНА

С јесени када се облаци пресвуку,
А воде са околних брда слију,
Док се вјетар са крошњама дави
Нестајалo je  рупчагa и потоka,
Све је прекрила велика водерина.

Кроз мутно огледало видом су вирили
Уплетени бодљикави грми,
Танких стабљика и великих листина.
Баруштина се отимала и ширила
Као да је снажне руке добила.

У крило своје гуштере и жабе je свила,
Које су крекетима змије дозивале,
Од страха влати задрхтане
Пљуском у воду ускакале,
Веселе се ругом дубинама криле.

Овдје нико није радо залазио,
Ко би и зашто би?
Занесеном мисли у блато стао,
А оно као да није од јуче,
Са ноге чизму себи повуће!

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић