Нас је уставило твоје остајање!
Нека му је просто ко те заустави,
јер можда без тебе било би вас мање?
Ко би онда таквог хтео да те слави?
Да л’ је боље кад ти мислиш нашом главом
пошто само тебе дах олује носи?
Одавно си горе,овенчан са славом,
па нам са висина у инат пркоси!
Ако успут нешто ружно нам се згоди,
ти процени да л’ смо због тог сами криви?
Нас ка циљу не сме слеп вођа да води,
јер вир дубок вреба, студен, огањ живи!
Да л’ су битна дела ил’ задате речи
када нас сустигну олује и плима?
Није важно ко ће те речи да спречи,
битно је да нико сем нас те не има!
Путоказе некад дах олује слама
ил’ их преокрене, ал’ то је варварство,
јер баш нико не зна шта би било с нама,
кад би ти залут’о у погрешно царство?
(Прочитано: 279 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.048 пута)
Ово ја зовем слободоумљем и зато капа доле врли песниче.
🎩📖🎩
Хвала Вам господине Мијатовићу на овом коментару! Страх је супротан љубави, а треба волети.
Свако добро Вам желим!