НЕВЕРОВАТНИ ДОЖИВЉАЈИ РУЖЕ
Један жбун руже растао је у сред честара на крајичку села. Давно из села разишла се сва омладина. Неко је у Софији, а неко даље по свету. У селу остали су само старци, који су се сећали бораца за независност. Међу сеоским старцима живели су муж и жена, Петко и Пенка. Они се више и нису бавили повртњаком. Петко је често гласно читао Пенки стихове и књиге. Дуго су разговарали о ономе што је прочитано. Ишли су у шетње по околини. Управо до ружног жбуна и назад. У пролеће су се на ружном жбуну појављивали цветови. Пенка је увек брала по једну ружу и стављала је у седу косу. Петко ју је
посматрао и видео је уместо седине њене црне раскошне коврџе као у младости. Увек ју је волео. Пола века прошло је од времена када је узео ружу из њене косе и од тада они су увек заједно. Сваки пут Пенка се дивила суседству расцветале руже и шипрагу дувана. А Петко јој је одговарао да је дуван мушки принцип, а ружа – женски. Они су увек заједно. Слушала је ружа њихове чаробне речи и руменела је од њихових заљубљених погледа. Била је уверена да она има љубавну везу… са дуваном.
Аутор: Инна Начарова, Русия.
Превод на српски језик
Радислава С. Бокшан Србија
Један жбун руже растао је у сред честара на крајичку села. Давно из села разишла се сва омладина. Неко је у Софији, а неко даље по свету. У селу остали су само старци, који су се сећали бораца за независност. Међу сеоским старцима живели су муж и жена, Петко и Пенка. Они се више и нису бавили повртњаком. Петко је често гласно читао Пенки стихове и књиге. Дуго су разговарали о ономе што је прочитано. Ишли су у шетње по околини. Управо до ружног жбуна и назад. У пролеће су се на ружном жбуну појављивали цветови. Пенка је увек брала по једну ружу и стављала је у седу косу. Петко ју је
посматрао и видео је уместо седине њене црне раскошне коврџе као у младости. Увек ју је волео. Пола века прошло је од времена када је узео ружу из њене косе и од тада они су увек заједно. Сваки пут Пенка се дивила суседству расцветале руже и шипрагу дувана. А Петко јој је одговарао да је дуван мушки принцип, а ружа – женски. Они су увек заједно. Слушала је ружа њихове чаробне речи и руменела је од њихових заљубљених погледа. Била је уверена да она има љубавну везу… са дуваном.
Аутор: Инна Начарова, Русия.
Превод на српски језик
Радислава С. Бокшан Србија
(Прочитано: 64 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.297.147 пута)
