I SVICI SU NOĆAS – Milovan Petrović

I svici su noćas, nečujni u mraku,

dok im svetlo na tren, tamu narušava,

i sove su sada, zastale u letu,

sve je tako tiho, moje zlato spava.

Njena plava kosa, ko slapovi, vali,

rasula se svuda, po belom jastuku,

sagnem se lagano, da je ne probudim,

poljubim je nežno i dodirnem ruku.

Ona na tren samo, u snu se nasmeši,

promeškolji malo, pa u san utone,

ja je samo gledam, u snu nasmejanu,

radujem se s njome, svakom novom danu.

Milovan Petrović

–