STUDIJA GALAKSIJE — Marina Adamović

To je bilo doba

kada pisma više nisu postojala,

osim u muzejima i

porodičnim albumima.

Takođe,

bilo je to doba kada su se ljudi hranili vazduhom,

opijali kišom,

odlazili na posao u uniformi ptica selica.

Možda se neko , još uvek, seća tih godina

kada je svet bio deo univerzuma.

J0utros sam čula mahanje krilaima pred očima,

otvorila ih i ugledala –

pismo!

“Misli” su mi na dalekom putu;

jesam znatiželjna (slučajno se setih tog izraza)

ali, otvoriću ga kadaa mi se one (ko??)

budu vratile.

Neverovatno,

ali na pameti mi je (“pamet”… to je..”to?”) i

rečenica (?) 

“ovo je pismo o nagradi za životno delo pesnika”

P.(e)S.(nik?)

Pismo je bilo krilato, pa sletelo u bezdan

(a gde bi drugde kad ga vakuum ne privlači?)

i niko ga, nikada nije više video,

osim moje pete dimenzije – dimenzije Brotigana,

sećate se? Ričarda?

Da… e, toga se i ja sećam …

“SEĆANJA”???

kamin(n)gs

Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu. Види све чланке од poetessa