НЕ БУДИ МЕ
Не буди, не буди ме данас
да се душа од бола не гуши,
док с презиром кроз раље живота
гледам овај свет како се руши.
Не буди, не буди ме, пусти
да убедим себе да сам снио.
Ко су они, одакле су дошли?
Свет је овај без њих лепши био.
Не буди, не буди ме, чему?…
Не познајем више ове људе,
та безличја ко сенке нас прате,
расипају коб коју нам нуде.
Не буди, не буди ме никад ,
спокојство ми из душе отето,
уморан сам од безумља људског
пустите ме, да преспавам све то.
Сава Илић
(Прочитано: 72 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.665 пута)
Kuc-kuc…hajde budi se, ne moze to tako:)) a ko ce pesme pisati:)
Pozz…L.
eH..KAD BI SE MOGLO PRESPAVATI JEDNO RAZDOBLJE…….AL- TE PESME MIRA NE DAJU….BUDE …TE GRUDE OD POLUDE….
POZDRAV……