Blistavi tren – Emilija Matić

Блистави трен

Ти си мој блистави трен,

И моја велика тајна,

на месечини сен,

моја музика бајна.

Дотичеш ме погледима,

И тако душу ми грејеш.

А својим љубазним речима,

Увек ме насмејеш.

У постељу када легнем,

за твојом љубављу жудим,

ипак морам да избегнем,

ноћу да те будим.

Нека те не додирне мој глас,

волим те и без наде, тајно,

изговарам, у овај поноћни час:

желим те, узалуд, бескрајно.