Дан: 8. мај 2018.

To mi je.-Mila Jašović

Meni je do borove iglice na Kopaoniku Do ruke u ruci kraj vatre u kaminu dok nas zvuci s gitare golicaju po tabanima. Meni je da gledam tvoje lice dok puštaš muziku, spuštaš krov i pokrećeš lavinu toplih snegova u prstima. Meni je da se osećam bezbedno sa tobom svuda. Sa povezom na očima dok … Настави са читањем “To mi je.-Mila Jašović”

Meni je do borove iglice na Kopaoniku
Do ruke u ruci
kraj vatre u kaminu
dok nas zvuci s gitare
golicaju po tabanima.
Meni je da gledam tvoje lice
dok puštaš muziku, spuštaš krov
i pokrećeš lavinu
toplih snegova u prstima.
Meni je da se osećam bezbedno
sa tobom svuda.
Sa povezom na očima
dok plešem svoje korake
da me zavrtiš i da te tražim.
Meni je svejedno
i nemam straha
od priča i predrasuda.
Ne drhtim pred stvarima lažnim.
Meni je da ti verujem
dok me ljubiš
da ne padnem.
Meni je do lepo spakovanih iluzija
u papire zlatne boje
i da se sjaj u tvoje zenice
iz prskalice i lampiona spusti
Da ti i ja
slavimo u dvoje.
Meni je do kolača od brusnice
na tvojoj usni.
Meni je do ispijanja koktela
Do vatrometa u glavi
i bezazlenih šetnji posle ponoći
dok me tvoje biće pije
i da pobegnem od tvog tela
od ljubavi
da me otme koprena noći
kad me pitaš šta mi je.
To mi je.

Lepša vremena – Dejan Ivanović

Svi misle, lepše je bilo pre; Sad vidim, bilo je drugačije; Govorimo, kako prolazi sve, kad izgubimo drage ljude , bližnje, prijatelje … Tačno je, prolazi sve. Bila su neka vremena, nesređena ali ushićena ; Bar je u nama živela i rasla istinita, bitna i iskrena nada duboka, bistra, plemenita; U poređenju sa ovim sada … Настави са читањем “Lepša vremena – Dejan Ivanović”

Svi misle,
lepše je bilo pre;
Sad vidim,
bilo je drugačije;
Govorimo, kako prolazi sve,
kad izgubimo drage ljude ,
bližnje, prijatelje …

Tačno je,
prolazi sve.
Bila su neka vremena,
nesređena ali ushićena ;
Bar je u nama živela i rasla istinita,
bitna i iskrena nada
duboka, bistra, plemenita;
U poređenju sa ovim sada …

Događajima kažu
nije uzrok vreme ;
Igrom slučaja sve,
zbiva se pa nestaje…
Na dnu mirnih, tamnih
gustih ponornica i ambisa,
prošlost, pustoš i breme
ne menja ništa, prazno vreme !

I nikoga, do nas samih …

КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА – Драгојло Јовић

КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА И кад зора бела сване, Косовске ме боле ране, Несаница не мирује, Душу Српску стално трује. А кад душа напуни се, Са чемерним јадом својим, Ја пред песмом тужан стојим, Сузе капљу, њих не бројим. Те сузе су сад црвене, Јер из ока крв ми тече, Џаба зора, џаба јутро, Још … Настави са читањем “КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА – Драгојло Јовић”


КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА

И кад зора бела сване,
Косовске ме боле ране,
Несаница не мирује,
Душу Српску стално трује.

А кад душа напуни се,
Са чемерним јадом својим,
Ја пред песмом тужан стојим,
Сузе капљу, њих не бројим.

Те сузе су сад црвене,
Јер из ока крв ми тече,
Џаба зора, џаба јутро,
Још у мени тутњи вече.

По Косову Божур цвета,
Па нас стално опомиње,
Да из крви мученика,
Никао је цветак први.
Настави са читањем “КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА – Драгојло Јовић”