Добродошли!
Dozvoljeno je pogledu nebo pomilovati, Kada dusa obeca da nece uzdahom se “otkucati”… Ceznja iz veriga je blindirana… Buduce vreme nek nosi zivotno breme. . Snovima se krila spaljuju… Opasne bakterije su neizlecive… Zna se da vjetric iznad okeana Ume skoljku, na dnu dna, da rotira. . Mozda…ponekad…iza sedam brava, Tracak zaiskri u ampuli … Настави са читањем “ZIVOTNA PARODIJA ~ milka vukic v.”
Dozvoljeno je pogledu nebo pomilovati,
Kada dusa obeca da nece uzdahom se “otkucati”…
Ceznja iz veriga je blindirana…
Buduce vreme nek nosi zivotno breme.
.
Snovima se krila spaljuju…
Opasne bakterije su neizlecive…
Zna se da vjetric iznad okeana
Ume skoljku, na dnu dna, da rotira.
.
Mozda…ponekad…iza sedam brava,
Tracak zaiskri u ampuli duse ..
Istina istine lako ne umire…
Zivotna parodija preteska je agonija
NASLON Sanjam te ohola podla i prazna u naslonu Bijednog ko bijeda svaka pohlepna Na pragu izlizanoig kamena od stopala Svojom bijedom se na moja pleća naslonjaš Misliš dok hodaš lagano oko naslona I prosiš bijednu milost iz prošlih kajanja Od onih koji ti kupiše benzin i olizaše stope A ti … Настави са читањем “Naslon-Svetozar N.Popović”
NASLON
Sanjam te ohola podla i prazna u naslonu
Bijednog ko bijeda svaka pohlepna
Na pragu izlizanoig kamena od stopala
Svojom bijedom se na moja pleća naslonjaš
Misliš dok hodaš lagano oko naslona
I prosiš bijednu milost iz prošlih kajanja
Od onih koji ti kupiše benzin i olizaše stope
A ti ih pogleda blijedo preko ramena
Misliš darovao si sebe svojim imenom
Prijetiš onima koji su za mnoge tvoje oko
Mene koji te prepoznajem nemoćna i prazna
Možeš ponovo danas da mrziš ko nekada
Ne naslanjaj se na jutarnju maglu
Okreni ruke put zalaska sunca nijemo
Izađi na vrh ulice popločane lažima
Jer su i zalasci ponekad nova svitanja