ВАТРОМЕТ
Немој ме тражити никада,
jер увек сам крај тебе,
и замном немој жалити,
волим те више од себе!
И не питај ме никада,
све се подразумева,
не могу никако на пут стати,
питању што љубав само исмева…
За ноћ приреми звездани трг,
буднима увек простора треба,
лествама приђи одајама,
овде нам никада не треба хлеба…
На изворишту заједно,
низ реку до ушћа и само даље,
у кап се вечности полако збијамо,
љубав не трпи ” док нешто траје”!
Док кишне капи збијају шалу,
ова ноћ теби ме најлакше води,
у мене не сумњај никада,
јер душа хрли правој слободи!
У рану зору хајдмо на пут,
сећања нису никад за нас,
сваки нови дан наша је судба,
ватромет сутра наш је глас!
Миладиновић Сандра Мајра