Добродошли!
Taj divan glas, kao stih vetra, prolećnog,milog što sunce najavi. Čuo sam jednom, bez namere, uzgred I taj glas mi se, nastani u glavi. Miluje misli, bodri ih da pupe, po svojoj ih želji oblikuje, kroji, baš kao vetar grane breza nežnih savija ih, ponese pa spoji. Upliće ih,mrsi kao šal da plete, … Настави са читањем “Glas na vetru – Nenad Đekić”
Taj divan glas, kao stih vetra,
prolećnog,milog što sunce najavi.
Čuo sam jednom, bez namere, uzgred
I taj glas mi se, nastani u glavi.
Miluje misli, bodri ih da pupe,
po svojoj ih želji oblikuje, kroji,
baš kao vetar grane breza nežnih
savija ih, ponese pa spoji.
Upliće ih,mrsi kao šal da plete,
kroz pređu provlači niti žutog zlata.
Sa osmehom njenim mora da se slaže,
da dostojan bude njezinoga vrata.
(elegija) Otac mi proda i poslednjeg bika mislite da to ne vredi? Studirah dugo deka me zvali kosa mi počela da sedi. Sada sam eto postao neko diploma zid mi krasi stari mi otac često kaže: “Samo ranije da si”. Sad prazna štala ni jednog vola stari se na mene duri, predmeta puno na … Настави са читањем “DIPLOMA – Milovan Petrović”
(elegija)
Otac mi proda i poslednjeg bika
mislite da to ne vredi?
Studirah dugo deka me zvali
kosa mi počela da sedi.
Sada sam eto postao neko
diploma zid mi krasi
stari mi otac često kaže:
“Samo ranije da si”.
Sad prazna štala ni jednog vola
stari se na mene duri,
predmeta puno na fakultetu,
možda to niste čuli.
Siromah otac posta zbog mene
broji poslednje dane.
Ja posla nemam, diploma visi
isto je kao i lane.
Jednoga dana uđoh u sobu
gde otac obično drema,
moje diplome od fakulteta
više na zidu nema.
Umesto nje je na istom zidu
stajala moja slika,
a iznad nje, nešto veća
slika očevog poslednjeg bika.
Otac me onako odmeri samo,
i reče: “Koja šteta,
što prodah i tog’ poslednjeg bika,
zbog tvoga fakulteta.
Nešto se tada u meni slomi
pa nisam ni ja gad,
osnovah stranku da pomognem ocu,
pa čujte ovo sad.
Tad ocu kupih štalu.
Volova ne zna se broj,
a otac u novoj štali na zidu
postavi portret moj.
Sada volovi gledaju u mene
i često onako muče,
neka ih neka, biće im bolje,
imaju od koga da uče.
Milovan Petrović