ДЕВОЈЧИЦИ
Седећи на литици поред Дунава
У стени клешем Твој лик, пишем твоје име
и дописујем: воли, воли ме…
док у дубинама вирова гледам Твоје лепо лице,
моја Девојчице !
На љубав нашу само бледо сећање је остало
а лишће одавно опало
скрило је место на коме смо загрљени били
и о будућности снили.
Ако желиш да живимо, оживи наше успомене,
ако желиш мене…
слутим, у заборав је све наше одавно пало,
можда ништа није остало.
Можда…али, у мени живи и живеће нада:
док клешем Твој лик, пишем песму…као сада.
У Мајданпеку
13. септембра 2006. год.
Дуле Р. Пауновић