Дан: 22. јануар 2009.

ТАМА Ходамо, чутке, Моја Смрт и ја, Мирним кораком без звука, У сивилу ништавила, Мртва бол залечених рана, Обавијена тамом мира. Стајемо, ослушкујемо тишину, Око нас кружи мук. Подижем главу ка небу, Сивило без звезда, Не тражим ништа, Не говорим молитве, Не вичем више, Не падам на колена, стојим, Притиснут сумњом постојања. Зоран Матић