U KAFANI ,, ?,,
Moja draga sa šeširom
preko guste kose vrane,
poigra se s mojim mirom
u mirisne majske dane.
Volela me s puno nade
žara, čežnji u svitanja…
A jednom joj na um pade
da odemo u kafanu ,, ? ,,
Ostali smo tu do zore…
Tu, gde jeca violina,
prigušena svetla gore,
tužna posta draga fina.
U svitanja u kafani ,, ?,,
pored puno praznih čaša,
nem ostadoh na pitanja:
zašto vene ljubav naša.. .
Kalemegdan grli zora,
večno plavu traku Save
i nas dvoje ispod bora.
Dok trepere zvezde plave
treperimo i nas dvoje,
al nema žara, nema dara,
za nemirne ruke moje.. .
U svitanje rujne zore
za rastanak dok se sprema
s tugom nam se srca bore…
Otišli smo na dve strane,
ja i draga sa šeirom
preko bujne kose vrane.
Ona s suzom, ja s nemirom…
Miljojko Milojević