Ознака: поезија

ГИТАРА…

На тавану старом
изгребаног лица
тужну песму пева
гитара без жица
Свирала је дуго
о љубавима вечним
расплакала многе
и чинила их срећним
Сад је она нема
остала без гласа
о музици снева
груди да заталаса
Где су сада руке
што милују жице
где су сада песме
што дирају срце
Да бар може само
опет да засвира
неке сетне звуке
што их душа бира
Па нека је баце
у ватри да изгори
јер није за њу судба
да на тавану тавори…

Братислав Богдановић ЈВВ

НОЋ…

Ноћас сам загледан у твоје очи
у бескрај њихов хтео поћи
да пронађем скривене моћи
због којих себи не могу доћи
Ноћас сам љубећи усне твоје
пустио снове да се роје
да заузму слабо срце моје
жеље што се сањати не боје
Ноћас ми је додир твој
показао где спава неспокој
кроз чежњу што ме теби води
и страст што телу годи
Вечерас док све мирише на тебе
ја се опет растајем од себе
због те жудње што доноси ноћ
срце ме зове да ка теби морам поћ…

Братислав Богдановић

КИША…

Ма нека је нек пада киша
шта би друго оно могла
осим можда да се стиша
ал тад више не би била киша
И нек ветар скишом дува
неће ваљда да се чува
па какав би то ветар био
кад би дување ослабио
и мраз љути нека стеже
све до кости да досеже
Ал у школу кад ја кренем
сунце опет нека сија
неће ваљда сунце једно
грозном ветру и тој киши
да робија…

Братислав Богдановић

ТЕБИ…

Теби…
што ме из сна
чежњом будиш
Теби…
што ми због
љубави судиш
Теби…
што све узимаш,
а ништа не нудиш
Теби…
своје снове даћу,
а за себе нове крашћу
Теби…
због које ноћима патим
без које радост
не могу да вратим
Теби…
опростићу све
згажено срце
и пропале сне
Теби само,
јер заувек
Волим те…

Братислав Богдановић

ВОЛИ МЕ…

Додирни ме страственим шапатом
дотакни ме невиним осмехом
удахни ме пуним плућима
и остави ме ту у грудима

Пољуби ме да се свет окрене
зароби ме снагом своје опсене
разбуди ме жељом што навире
и мази ме нека све нестане.

Загрли ме нежним рукама
мучи ме само слатким мукама
потражи ме међу дивним сновима
и чувај ме од тамних облака

Препусти се нек те љубав обузме
пусти је нек ти срце одузме
и ничега се немој бојати
јер заувек ћу те волети…

Братислав Богдановић

ТРАЖИМ ТЕ…

Тражим те у ноћима
по расутим сновима
на изгужваној постељи
што још мирише на тебе
Тражим те у јутрима
док у свако свитање
буди ме исто питање
где неста шум корака твојих
Тражим те на омиљеним местима
међу најдражим песмама
међу облацима и кишним капима
што ми са сузама образе квасе
Тражим те а сећања ме газе
јер дани што пролазе
и бесни ветрови што долазе
заувек ће избрисати наше стазе…

Братислав Богдановић

У ФАЗОНУ…

У животу мом ти си прави сом
мислиш да си кул јер си ко пит бул
златну кајлу носиш моју љубав просиш
ја те и не видим само те се стидим
Без од моје школе ти блентави воле
ниси ми на души твој шарм ме само гуши
мислиш да си ин јер си татин син
тата ти је шоња направио коња
Возиш луда кола фрајер си до бола
испред тебе гола ни за живота пола
иди кући мами плачи док сте сами
твоја бити нећу ни за пуну врећу
РЕФРЕН
Волим те само кад шалим се
ти си ми оно што виси ми
одлазим да те не згазим
јер љубав ти можеш само сањати…

Братислав Богдановић

НЕСАНИЦА…

Ноћас сам опет бројао звезде
пустио снове да по небу језде
на твоју косу су мирисале брезе
у крошњама где се чежње гнезде
Ноћас сам опет пустио сузу
на остављену твоју блузу
у њој си била код смо се срели
дивне снове о срећи плели
Ноћас си опет повредила мене
поцепала срце да туга крене
отворила старе ране
сећање на давне дане
Данас сам опет проклињао себе
што сваке ноћи сетим се тебе
што спокојну душу немам
већ сваке ноћи о теби опет сневам…

Братислав Богдановић

ТАРА …

Мој пас Тара
више ми је од другара
постали смо врло блиски
она мени чита мисли
ја њу четкам, храним, појим
ал се са њом ничега не бојим
када шапу мени пружи
знам хоће да се дружи
таквог друга ретко има
да је верна причам свима
ето људи баш да знате
волим је скоро више од маме и тате…

Братислав Богдановић

ТИНИ ЗА РОЂЕНДАН…

Желео сам да будеш
мој рођендански дар
ал није се могло чекат
на мами је настао квар
па си ти ко свако
мајско говече
тврдоглаво искочила
раније једно вече
сад тата бик
и једно теле
за рођендан морају
торту да деле
Године пролазе
теле ми стари
на поклон тражи
све веће ствари
тврдоглава букво
нек си ми сретна
да ти будућност
никад не буде сетна
и кад ти је тешко,
кад ти срце пати
ти се само сети
колико си драга тати..

Братислав Богдановић