Ознака: поезија

САЊАР…

Ноћас сам те срео у сну
на трен беше као да си ту
сакривена између чешње и жеље
у сећању што ме болом меље
лебдела си у сну мом,
А ја вечити сањар
пустих да кроз сваки дамар
опет ме прожме твој лик
и као да крај мене си тик
оживеше успомене
заплесаше старе сене
што по ноћи гоне мене
И можда ме болело не би
да те немам толико у себи
да моји снови жеље пусте
душу хоће да ми пусте
саткани од магле густе
дању бледе па се с тамом
на ме опет спусте….

Братислав Богдановић

СЕТА…

Прохујале ноћи
испраних звезда
срце на песку
уништеног гнезда
Да бар могу
опет да те волим
само на трен
па нек не постојим
Поломљени снови
у окову сете
чежњиве су мисли
што ка теби лете
Да бар могу
усне да ти љубим
у свитање рано
да се с тобом будим
Покопане жеље
сахрањене душе
стихови су сада
што ме тугом гуше
Да бар могу
песмом да те такнем
мени да се вратиш
камен с груди макнем…

Братислав Богдановић

ОТАЏБИНА…

По теби су газили и пљували
гранатама те орали, топови грували
тебе су тровали и рушили
децу ти убијали, крвљу те гушили,
По теби су посејане кости
очева и дедова палих мошти
телом и душом што су те чували
битке их појеле, ветрови одували,
Тебе су ранили, ал нису те убили
што си жива дуго се чудили
једни те издали, а други љубили
напали те па ти онда судили,
Ти си нас створила живот нам дала
за нас си велика, а њима мала
да те одбранимо у бој крећемо
време је да се с дедовима срећемо,
За тебе што гинем нек ти је хвала
у аманет ти дајем о земљо мала
ако се не вратимо, не заборави
да си се Србијом звала….

Братислав Богдановић

КЉУЧАР…

Тог дана кад липа је цвала
кључ од срца си ми дала
у њем спава твоја душа мала
испод сенке вољеног чувара
што откуцаје у музику претвара
Сваки дамар што се чује
врелим дахом у стих кује
док кроз груди одјекује
жеље ритам снажне страсти
о љубави што се не да згасти
Кључар сада срце чува
пламен његов нежно дува
да се душа не пробуди
за тај ритам твојих груди
своје срце у залог нуди…

Братислав Богдановић

ЉУБАВНЕ ГРАНИЦЕ…

Какве су то љубавне границе
имају ли оне корице и странице
где пише како се волети не сме
и ко коме може писати песме
Које су казне за заблуделе очи
и срце што границу прескочи
ко такве казне спроводи
и заљубљене на губилиште води
Ја хоћу да безгранично волим
ону којој не могу да одолим
млађе и старије усне да љубим
па нек онда и живот изгубим…

Братислав Богдановић

ЧЕКАЈ МЕ…

Чекај ме ја ћу ти одвећ доћи
покуцати на сан у зениту ноћи
бдети над тобом док не отвориш очи
Чекај ме ако сам још увек у теби
ако ме чуваш дубоко у себи
и никоме ме дала неби
Чекај ме док трепериш у души
не дај жељи да избледи, да се угуши
снови су оно што се за трен уруши
Чекај ме јер ја ћу ти сигурно доћи
У коси твојој да потражим моћи
да угасим ватру и жеђ у мени
јер то могу само у теби,
мојој жени и сени…

Братислав Богдановић

ПРАВО НА ЉУБАВ…

Беж`те бештије бесне
пустите ми снове драге
нисам их због вас снио
већ да бих са њом био
оставите душу гњилу
да сања љубав милу
доста је било боли
овом срцу што лудо воли
Беж`те крадљивци среће
мој пркос на вас креће
оставите делић мени
да поклоним драгој сени
доста сте је овде крали
да би је другом дали
Беж`те и не прилазите више
бес мој ће да кидише
оставите мене сада
нек ме љубав опет свлада
њена рука да ме дира
њено срце песме свира…

Братислав Богдановић

ЉУБАВНИ ЈАДИ…

Опрости ми мили свете
што сам мали, што сам дете
па не схватам лепи цвете
зашто пчеле на те лете
и што не знам шта се збива
младост моја том је крива
Док ме својим оком гледи
зној са мене већ се цеди
чудно мени нешто ту је
срце бије, одјекује
кад ми приђе ја се губим
баш ми дође да је љубим
Па руменим, па црвеним
још сам млад да се женим
ал ми просто недостаје
као да ми снагу даје
док лепрша, док жубори
тело моје ко да гори..

Братислав Богдановић

ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…

Да ли знаш
да још увек те чекам
кад јутром очи отворим
и у стрепњу се претворим
јер све моје зоре
постале су море
од када ти ниси ту
Да ли знаш
да још у себи те чувам
од свих заборава
и ноћних кошмара
да у животу држи ме
сећање само што сан ми
твојим ликом прошара
Да ли знаш
да још увек плачем
свакога дана
када се сетим
да кад ти си пала
и ја сам престао да летим
О да ли знаш
или ја то само још увек желим
у животу да те сачувам
и са смрћу не делим…

…Не питај више
да ли знам и осећам
јер ако знам и осећам
онда желим да полетиш
и наставиш да живиш,
А ако не знам и не осећам
онда ни важно није,
јер живот је такав
па ни њега ни себе
немој да кривиш…

Братислав Богдановић