~ NEMOJMO DOZVOLITI DA SE URUŠE
NAŠI SVIJETOVI, NAŠI SNOVI I OSMJESI
~ NEDAJMO ZABORAVU DA PREKRIJE NAŠE
OBALE, NAŠE RIJEKE I PERONE LJUBAVI
~ MI POSTOJIMO TU NEGDJE I TAMO NEGDJE
MI POSTOJIMO U NAŠIM SNOVIMA, A SNOVE
NAM NITKO NE MOŽE ZABRANITI…
Onda
kada si istopljena snivala
na livadi dalekih sećanja,
o meni uvek misli i proteklih želja,
mene si gledala, a onaj pogled,
eh, taj tvoj najlepši zagled
odavno čekan, odavno gledan,
a vreme, taj najbolji mogući majstor,
nije te ništa meni izmenio,
ti uvek si ista, dražesno lepa,
nešto najbolje, uvek najlepa,
meni milosna, meni životna,
i nasmejana, mazna, dobrotna,
na livadi dalekih sećanja,
radosni moj kod nje živote,
onda.
Onda
kada si veselo ustala
najlepša ljubavi
i k’ meni brzo išla
i meni si veoma došla
poljupcem najdražim
lepote tvoje,
onda.
(Bgd, 13. Jun 2017)