Добродошли!
22 ubacim jednu pa je izvučem i bacim ubacim drugu obrišem đonove pogledam iza pajkani kucaju poemu ako mi je prikače za kičmu predaću je kao biografiju za alibi prijaviaću ” konkurs” kako odlučiti kako izdvojiti par njih za nagradni? bilo koji – kako? nosim u sebi milion pesama prikažem li jednu – nestaću s … Настави са читањем “CIKLUS – MART 2013 — Marina Adamović”
22
ubacim jednu
pa je izvučem i bacim
ubacim drugu
obrišem đonove
pogledam iza
pajkani kucaju poemu
ako mi je prikače za kičmu
predaću je kao biografiju
za alibi
prijaviaću ” konkurs”
kako odlučiti
kako izdvojiti
par njih za nagradni?
bilo koji – kako?
nosim u sebi milion pesama
prikažem li jednu –
nestaću s preostalima
sad mi je jasna logika jeseni
prvi list
pada
na
fosil poslednjeg
o!
to nije sve!
kamin(n)gs
MOLILA BIH… Molila bih pravdu kada se naspava, neka se probudi kada nikne trava! Zapevaće slavuj tu na grobu mome, miris jorgovana orosiće zore! Skupiće se vile kraj onoga mesta, gde se često nekada čula moja pesma! Svaku moju stopu nek zalije kiša, moliću se tamo za naša ognjišta! Za Srbiju moju i srce ću … Настави са читањем “MOLILA BIH…..- Miladinović Sandra”
MOLILA BIH…
Molila bih pravdu kada se naspava, neka se probudi kada nikne trava!
Zapevaće slavuj tu na grobu mome, miris jorgovana orosiće zore!
Skupiće se vile kraj onoga mesta, gde se često nekada čula moja pesma!
Svaku moju stopu nek zalije kiša, moliću se tamo za naša ognjišta!
Za Srbiju moju i srce ću dati, pa svu decu njenu da Sunce pozlati!
Ta crvena ruža od nikud ce nići, gde se zbori srpski, svud’ ce ljubav stići!
(c) Miladinović Sandra
TIŠINA Volela bih da izdahnem u tišini i da niko zamnom ne tuguje, ne, nikako suze, hoću smeh, želim da oko mene radost luduje! Zabranite mi da živim i da cvetam, i dajem sve od sebe, da dišem u proleće… Ali, ovu dušu da voli, posle svega?! Dok god se voli, voleće ! To što … Настави са читањем “TIŠINA – Miladinović Sandra”
TIŠINA
Volela bih da izdahnem u tišini i
da niko zamnom ne tuguje,
ne, nikako suze, hoću smeh,
želim da oko mene radost luduje!
Zabranite mi da živim i da cvetam,
i dajem sve od sebe, da dišem u proleće…
Ali, ovu dušu da voli, posle svega?!
Dok god se voli, voleće !
To što mojim venama teče i
pored suza, uvek ce carovati i nebom…
Mudrija od svakog jutra zauvek ostaće,
a, navek sita biću, jer gladan nisi
kada se hraniš ovim hlebom!
Volela bih da izdahnem u tišini i
da nikom ne zadajem bol,
jer ko to kaže da prestajem da živim!?
Telo što poznajte i duša, su samo spoj!
© Miladinović Sandra
– Nobelove nagrade se “ne kompromituju”, jer ih dobijaju i oni koji ratuju! – Vračara je jednom predsedniku “salila stravu”, a on je onda osnovao na Balkanu “jednu državu”! – Političari “razvlače politiku”, kao harmonikaš harmoniku! – Obećanje ludom radovanje, a državi dugo čekanje i nadanje! Živko Begović
– Nobelove nagrade se “ne kompromituju”, jer ih dobijaju i oni koji ratuju!
– Vračara je jednom predsedniku “salila stravu”, a on je onda osnovao na Balkanu “jednu državu”!
– Političari “razvlače politiku”, kao harmonikaš harmoniku!
– Obećanje ludom radovanje, a državi dugo čekanje i nadanje!
Živko Begović
u procjepu srca mreže i svako slovo u zlato ja hoću još zvuka i ptica daljina sopstvenih zov granice stiha da sročim što beskraj samo ih zna ja sam zašto prirode moje što nad svakim zato bdi ja sam gdje puteva mojih što nad svakim tamo se budi ja sam stajanje ovdje sred srca što … Настави са читањем “Ja nikad ne stojim ovdje tek ko tanka nit što tka”
u procjepu srca mreže i svako slovo u zlato
ja hoću još zvuka i ptica daljina sopstvenih zov
granice stiha da sročim što beskraj samo ih zna
ja sam zašto prirode moje što nad svakim zato bdi
ja sam gdje puteva mojih što nad svakim tamo se budi
ja sam stajanje ovdje sred srca što mrežom me sopstvenom mni
cvjetova otvoren pupolj sopstvena školjka na dlanu
uho što čuje vrh planina i neposluh morskoga dna
kad gradovi trnu mi svjetla blagoslov novome danu
da biće sam tajna svijeta što svijetu smisao da
IGRAJMO NA KISI Igraj samnom na kisi beli andjele, rasiri krila svoja i oci blazene, ponesi me u visine kada resis da poletis, ne zaboravi na moju spretnost piruetom kada sletis! Rodjeni moj…. Nisam ja tebi ravna, ni vlasi tvoje kose, zasluzna nisam da ti dodirnem ruku, ali, se trudim svojski, trudim se moj zivote, … Настави са читањем “IGRAJMO NA KISI – Miladinovic Sandra”
IGRAJMO NA KISI
Igraj samnom na kisi beli andjele,
rasiri krila svoja i oci blazene,
ponesi me u visine kada resis da poletis,
ne zaboravi na moju spretnost piruetom kada sletis!
Rodjeni moj….
Nisam ja tebi ravna, ni vlasi tvoje kose,
zasluzna nisam da ti dodirnem ruku,
ali, se trudim svojski, trudim se moj zivote,
i bas mi godi kisa, ovaj ples dok kapi tuku!
Moj zivote….
Igraj samnom na kisi beli andjele,
nek tvoje haljine duge didirnu sve oko nas,
u ovoj igri nasoj pojavice se i duga,
i preko nje cu s tobom pronaci put za spas!
Moje sunce…
Igraj i seti me detinjstva,
toga trena, sto sija, a bese poodavno,
majcine oci tada centar sveta mi behu,
a, sada shvatam to bese tvoje ogledalo!
Moj andjele….
© Miladinovic Sandra
IMATE LI SRCE? Imate li srce u nedrima?! Dajte da opipam ja, ili je tamo kamen gde treba, da igra život – dar neba!? Imate li zvezdu na čelu, sijaju li vam ruke u mraku, poželite li nekada dobro, onom starom bez nogu prosjaku!? Zaboravljate da ste niko i ništa, prolaznici što trag ne ostavljaju! … Настави са читањем “IMATE LI SRCE? – Miladinović Sandra”
IMATE LI SRCE?
Imate li srce u nedrima?!
Dajte da opipam ja,
ili je tamo kamen gde treba,
da igra život – dar neba!?
Imate li zvezdu na čelu,
sijaju li vam ruke u mraku,
poželite li nekada dobro,
onom starom bez nogu prosjaku!?
Zaboravljate da ste niko i ništa,
prolaznici što trag ne ostavljaju!
Vaša su bojišta krvlju zalivena,
onih što u ledja zadobiše ranu!
Imate li srce u nedrima?!
Dajte da opipam ja,
ili je tamo kamen gde treba,
ljubav da čini sve što zna!?
© Miladinović Sandra
OPROSTI MI BOŽE Smrt bi mi tako prijala, ali, znam da sam grešna pred Bogom i sobom, što spominjem nju, jer imam andjela, i ogroman dar što zovu životom!!! Kamen me guši, ne mogu više, da trpim nemar ljudskog roda, kao da spomen mi podigoše, i guraju me u jamu zbog toga! I borim se … Настави са читањем “OPROSTI MI BOŽE – Miladinović Sandra”
OPROSTI MI BOŽE
Smrt bi mi tako prijala,
ali, znam da sam grešna pred Bogom i sobom,
što spominjem nju, jer imam andjela,
i ogroman dar što zovu životom!!!
Kamen me guši, ne mogu više,
da trpim nemar ljudskog roda,
kao da spomen mi podigoše,
i guraju me u jamu zbog toga!
I borim se borim kao lavica,
da odigram svoj tango do kraja,
da volim i praštam sebi i drugima,
ali, sebičnost ohola na sve zaboravlja!
I da u ritama kleknem pred sudbinom,
pomilovala bi mi nežno čelo,
sa usana krv brižno izbrisala,
i prekrila me belim velom!
I da mi zvezda sa neba sidje,
a, na čelu nastani se zauvek,
za svaki moj stih ili korak,
ljudske dobrote ni za lek !
Da postoji ulica beskrajno duga,
pošla bih njome ovoga časa,
neka je po meni nazovu sluga,
što za druge traži ruku spasa!
Moj brat jedini sada je daleko,
za njega srce bih svoje dala,
o, kako mi fali taj zagrljaj,
što majka rodjena mi je izabrala!
Na grudi njegove glavu bih spustila,
i ridala da čuje cela vasiona,
o, brate voljeni spasi me nepravde,
hoću da čujem da zvone zvona!
Bog za ljubav i istinu zna,
on je moj put, a ja ga vredjam,
Isus je razapet na krstu bio,
jer su mu ljudi okrenuli ledja!
Smrt bi mi tako prijala Bože,
oprosti sto me skrhanu vidiš…
Glavu gore – tiho mi kazeš,
a, ja se zbog suza pred tobom stidim!
Kada bih znala da moja žrtva
biće pouka za ljudski rod,
lakše bih sav ovaj bol podnela,
jer znam zaplovio bi ljubavi brod!
© Miladinović Sandra
Ako me i ti budeš razočarao ako me i ti… svi su me odbacili . imam malenu kutiju s kamečićima u nju sahranjujem bube i insekte svake noći zaplačem nakratko ubacim ih i vratim kutiju u unutrašnji džep . ako me i ti razočaraš ne znam šta ću sa svilenom bubom staviću je u kutijicu … Настави са читањем “Tebi — Marina Adamović”
Ako me i ti budeš razočarao
ako me i ti…
svi su me odbacili
.
imam malenu kutiju s kamečićima
u nju sahranjujem bube i insekte
svake noći zaplačem nakratko
ubacim ih i vratim kutiju u unutrašnji džep
.
ako me i ti razočaraš
ne znam šta ću sa svilenom bubom
staviću je u kutijicu
da ti bude udobniji odar
.
Ako me i ti razočaraš, Ti-Ti-TI
S kutijicom kraj srca
krenuću na most najdublje reke
izvadiću nju i njega
i baciti
“Dogodilo se”..
kamin(n)gs