www.poezija.rs

 

POTAJNO

 

 

 

I potajna slutnja zbog neke nade,

i tihe reci sto noc ih krade….

I samo mesec u kolu sa zvezdama!!!

 

I potajne zelje zbog slatkih snova,

ko snaga sto budi cula iznova….

Jedna po jedna zvezda ide na pocinak!!!

 

U osvit zore uz postelju belu,

sklopljeni kapci i znoj na celu….

Potajno, tiho – ljube se noc i dan!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

LAZ

Laz, ta starica u starim haljinama,

sa dugim iskrzanim noktima,

i “ umilnim” ocima,

prepoznatljiva i upecatljiva,

uporna i beskrupulozna!

Nema nicega svetog za nju!

U masi se vrlo dobro snalazi i zivi,

danima, mesecima, vekovima!

Bolje da je nema!

Ali,  lako sklapa saveze,

bitke cesto dobija i krsi andjelima krila,

koji ipak ne odustaju!

U bordelima, i skupim prijemima uvija se

u skupe svilene tkanine,

daruje osmesima i obecanjima,

kuje najperfidnije planove,

i stvare nocima nemire,

dusama koje na nju nasednu!

Mnogima je kape skrojila,

i jos se nije umorila!

Laz, ta starica u starim haljinama,

sa duboko urezanim borama,

a,  ipak vecna i znalacki vesta….

Nije tajna!

Bar do sada nije pobedila,

mada je mnoge povredila,

i to do same srzi!

Istini je posao dala samo veci

i otezala put ka sreci!

Laz – ta starica u starim haljinama,

sto sama sebi cesto nazdravlja,

zbog nje se krece cesto iznova

u nove pobede,

i sklapaju se polomljeni delovi

mukotrpno stvorenog,

i sve to samo zbog te spodobe!

Eh, ta laz …… istini nije ni do kolena,

niti je ikada bila, novu snagu joj daje i siri krila!

© Miladinovic Sandra

VETAR

 

Ja osecam vetar cak i kada ga nema,

i kada odmara negde iza brega,

kada se oluja pritajeno sprema,

ja ga zeljno cekam!

Eh’a sto ga nema?!!!!

 

 

Przi leto nigde ni obolacka nema,

cvrkut ptica cujem!

Eh’sto njega nema!?

Jer kada me miluje i mrsi mi kosu,

sapce mi na uvo

“Volim zlatokosu!”

 

I nadam se njemu konjaniku s neba,

da me voli tajno, da ja volim njega!

Jer kosa je moja samo sa njim zlatna,

a ovako crna ko najdublji svemir,

kao u sred noci, ko’ duhovni nemir!

 

Vetre ti se ne inati i muke mi ove skrati!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

ZIVOT JE BLAGO

 

Zasto, pitam se zasto,

toliko povrsnosti u zivotu?

Toliko razilazenja cak i srodnih dusa,

toliko otudjenosti!?

Vrlo malo treba,

a tako je malo ljubavi i srece!

Sta nam je donelo ovo vreme?

Cudnih li okolnosti,

prica i brzog zivota,

a on je tako kratak,

toliko da slici trenu!

 

U baru dok pijem pice,

gledam na sta sve te oci lice,

njihanje u ritmu muzike i savrsena gluma!

 

Rado bih ustala i naglas rekla,

da reka tece bez povratka,

zvezda pada zauvek,

prijatelj se jednom gubi,

ali to boli, shvatite ljudi!

 

Zivot je blago i blago nudi!

 

© Miladinovic Sandra

 

DUSA

 

 

 

Put je dalek, dusa velika,

ko’ devet zivota da ima!

Kao da zna svaki kutak sveta.

Za nju nema tajni,

uzaludan je trud lagati je!

Sve je tako prepoznatljivo,

svak pokret i pogled,

korak!

 

Inspirise je svetlost,

odusevljava je iskrenost!

Raduje se dobroti, kao ptica slobodi!

Ziva je kao voda, ne spava!

Zbog nje sve buja, raste ko zelena trava!

Hrabrost joj je savetnik,

tuga ucitelj, a lek oprostaj!

 

Put je dalek, dusa velika,

ko’ devet zivota da ima!

Mirise na lipu u cvatu,

na morske talase,

na jelovinu, mahovinu,

na vecni zagrljaj!

Ne,  za nju ne postoji kraj!!!!

Svaki dan je novi,  ali se ne broji!

 

Dusa mirise na raj,

samo joj dozvolu daj!!!

 

 

© Miladinovic Sandra