КОЛИБА – Саша Милетић

Чами, неког чека Дрема, вратанце зева Нема ни гласа ни стаса Госте ретко прима Лице залуталог путника Сакри се од кише Трошна без сенки Оглодали сипци и време Украшена печатима птица Вапи за младошћу Голет без капута Испошћена од времена Чека руке неимара Вратила би свитања Заробљена у канџама шуме Сад је оронула и стара … Настави са читањем “КОЛИБА – Саша Милетић”

Чами, неког чека
Дрема, вратанце зева
Нема ни гласа ни стаса

Госте ретко прима
Лице залуталог путника
Сакри се од кише

Трошна без сенки
Оглодали сипци и време
Украшена печатима птица

Вапи за младошћу
Голет без капута
Испошћена од времена

Чека руке неимара
Вратила би свитања
Заробљена у канџама шуме

Сад је оронула и стара
Осећа се буђ и мемла
Ни мрави ту не живе

Била је тако млада
Пушио се оџак
У грнету кувала се дивљач

НЕМА ВИШЕ – Саша Милетић

Нема више оних дана са мирисом дуње жуте, нема више пољем песме ни ракије добре љуте. Нема више ни чељади нити игре, нити прела, нема више старе крушке нити нашег лепог села. Нема више кривог пута са јабуком удварача, нити њива благородних црног хлеба испод сача. Нема више ни бунара ледне воде са извора ни … Настави са читањем “НЕМА ВИШЕ – Саша Милетић”

Нема више оних дана
са мирисом дуње жуте,
нема више пољем песме
ни ракије добре љуте.

Нема више ни чељади
нити игре, нити прела,
нема више старе крушке
нити нашег лепог села.

Нема више кривог пута
са јабуком удварача,
нити њива благородних
црног хлеба испод сача.

Нема више ни бунара
ледне воде са извора
ни опанка, ни пастира,
ни ливада пуних стада
нити фруле да засвира.

Нема више оних гиџа
ни подрума правог вина,
ни амбара златног жита,
ни пушнице пуне дима.

Нема више плотова од прућа
закопана кудеља и вуна,
нема међе и старога коца
ни шајкаче да засија круна.

Нема више оног Сунца
да отера облак таме,
нема више ни нас тамо
сад нам куће у корову чаме.

СКРИВЕНЕ УСНЕ – Саша Милетић

Не лети То је за птице… Не падај То је за звезде… Не плети То је за пауке… Не лутај То је за скитнице… Не скривај усне То је за мене…

Не лети

То је за птице…

Не падај

То је за звезде…

Не плети

То је за пауке…

Не лутај

То је за скитнице…

Не скривај усне

То је за мене…

НАЈЈАЧА СНАГА – Саша Милетић

Јача од вина И од мача Јача од камена Од поноса И од тмине И од ветрова са севера Јача од стена Од тишине И од сузе И од залуталих киша Јача од сваког тренутка Од живота Јача од ватре И од праха и пепела Јача од смрти Од тебе од мене Љубав

Јача од вина
И од мача
Јача од камена
Од поноса

И од тмине
И од ветрова са севера
Јача од стена
Од тишине

И од сузе
И од залуталих киша
Јача од сваког тренутка
Од живота

Јача од ватре
И од праха и пепела
Јача од смрти
Од тебе од мене

Љубав

PROMOCIJA KNJIGE TODE MATĆ-MEDIĆ SIDNEJ

Pre kratkog vremena održana je promocija prve knjige pesama „Izgbubljena ljubav-Love Lost“ na engleskom jeziku u Sidneju, veoma poznate i visoko cenjene pesnikinje-književnice Tode Matić-Medić u Australiji, koja je do sada izdala devet knjiga poezije na srpskom jeziku. Promocija je održana u prostorijama Berkelounj Books u Njutaunu uz prisustvo većeg broja naših građana koji žive … Настави са читањем “PROMOCIJA KNJIGE TODE MATĆ-MEDIĆ SIDNEJ”

Pre kratkog vremena održana je promocija prve knjige pesama „Izgbubljena ljubav-Love Lost“ na engleskom jeziku u Sidneju, veoma poznate i visoko cenjene pesnikinje-književnice Tode Matić-Medić u Australiji, koja je do sada izdala devet knjiga poezije na srpskom jeziku.

Promocija je održana u prostorijama Berkelounj Books u Njutaunu uz prisustvo većeg broja naših građana koji žive u Sidneju, kao i jednim brojem rođenih Australijanaca, među kojima su biili i veoma poznati domaći knjževnici i publicisti, a kroz program promocije vodio je veoma uspešno njen organizator Voja Rajić.

Posebnu pažnju su na održanoj promociji privukli gospoda Brajan De- jvis, publicista, televizijski i radionovinar Patrik O,Nil i gospođa Jasna Krsmanović, koji su čitali stihove Todine knjige „Izgubljena ljubav“ i izneli svoje ocene literalno-pesničkog sadržaja knjige.

Gospodin Brajan Dejvis se najpre visoko zahvalio organizatoru promocije Todine knjige gospodinu Voji Rajiću, Todi Matić-Medić i svim prisutnim gostima, jer je imao veoma ugodno zadovoljstvo da uzme učešće na ovoj promociji, pošto mu je već od ranije poznato ime knjževnice Tode, koja je ranije pisala svoju poeziju isključivo na srpskom jeziku.

Posle dužeg čitanja stihova knjige na engleskom jeziku od strane gospodina Patrika O.Nila, gospodin Dejvis je izjavio da je Todin rad pratilac literature sa poezijom zasebne umetnosti kao slika ili muzika sa univerzalnim delovanjem na naša čula.

Ona je pisac koja ima izuzetnu osećajnu moć raznih čula i emocija da nam prikaže ono, što svako može da oseti, čuje i vidi i da kod čitalaca stvori posebna čujna i osećajna zadovoljstva prilikom čitanja njene poezije, rekao je gospodin Dejvis i izrazio nadu, da postoji neko, ko može prevesti više njenih literalnih radova na engleski jezik, jer ona je do sada koliko znam dobila više literalnih nagrada za svoj rad u Australiji, Nemačkjoj i Srbiji.

Posle dužeg čitanja stihova Todine knjige na engleksom jeziku i od strane gospođe Jasne Krsmanović na srpskom jeziku, Toda se je najsrdačnije zahvalila svim prisutnim gostimja i zvanivcama na organizovanoj promociji i izjavila:

“ Moji stihovo govore o ljubavi, zavičaju, rodoljublju, religiji i nadrealizmu! Na promociji je bilo mnogo lepo i na nivou, drugačjija i lepša atmosfera nego sto smo inače navikli, kaže Toda nakon ovog još jednog priznanja njenom radu.

Na kraju promocije svi prisutni su se zadržali na zajedničkom druženju i večeri duže vreme do kasno u noć.

Pored svega navedenog, gospođa Toda Matić-Medić se nam obratila pismeno s molbom, da se o njenoj promociji u Sidneju upoznaju i kolege pisci Poezijescg, sa kojima želi uspostaviti saradnju radi pisanja svoje poezije.

Nas dvoje pisaca-pesnika, uspostavili smo kulturnu saradnju naših građana na dva kontinenta, između Evrope i Australije, radi održavnja kulturnih kontakata i u negovanju kulturne baštine naše kulture i srpskog jezika.

Živko Begović

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПРИКАЗ КЊИГЕ СЛОБОДАНА – ЗОРАНА ОБРАДОВИЋА

Пеко Лаличић ПЈЕСМОМ СЕ ДО ЗВИЈЕЗДА РАСТЕ O књизи Слободанa – Зоранa Обрадовића ,,Растеш као да те за уши вуку”, Графокартон, Пријепоље, 2011. Збирка пјесама ,,Растеш као да те за уши вуку” је сигурна потврда да се на црногорском књижевном небу у лику Слободана – Зорана Обрадовића из Бијелог Поља појавила нова сјајна звијезда. Својом … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПРИКАЗ КЊИГЕ СЛОБОДАНА – ЗОРАНА ОБРАДОВИЋА”

Пеко Лаличић

ПЈЕСМОМ СЕ ДО ЗВИЈЕЗДА РАСТЕ
O књизи Слободанa – Зоранa Обрадовића ,,Растеш као да те за уши вуку”,
Графокартон, Пријепоље, 2011.

Збирка пјесама ,,Растеш као да те за уши вуку” је сигурна потврда да се на црногорском књижевном небу у лику Слободана – Зорана Обрадовића из Бијелог Поља појавила нова сјајна звијезда.
Својом пјесмарицом намијењеној најмлађима, овај пјесник још једном потврђује колико човјек мора да сазри и колико му треба знања, вјештине и умијећа да би плијенио срца и душе најмлађих и од њих био схваћен и прихваћен. Особеним стилом, импресивном интонацијом и мекоћом ријечи прилагођеном затјевима савремених малишана, он ријечју коју свако дијете разумије скоро непримјетно улази у круг потенцијалних читалаца са којима започиње пјесничко дружење и игру која га води у њихово коло.
Јер:,,Желим да кажем, малени свијете, и ја сам некад био дијете! Мало сам само нарастао виши, у играма неким много сам тиши… Хоћу са вама да се дружим, и пјесму као руку желим да пружим…”. И пружа, и дјеци даје не само руку, него и срце и душу. Па, ваљда, зато и расту као да их за уши вуку.
Загледан у љепоту која расте, не успијева да се обузда, већ из њега чудна нека лавина крене, и не стиди се што подетињи као да нико не хаје за његове ријечи, које ће се убијеђен сам кад-тад у читанкама наћи, јер његова пјесма свјетлошћу зрачи. А малишанима, зна се, пјесме и свјетлости треба више него варенике и хљеба.
Обрадовићев стих није стегнут, он је размахан до те мјере да ствара штимунг у коме се препознаје и његово босоного дјетињство иако моделовано према емотивном свијету нараштаја за који пише. Његове пјесме су праве слике – рекли би сликари, а своје неслагање би одмах изразили музичари који би рекли да су оне музичка изворишта, а ја као поета мислим да су то пјесме чистог поетског казивања и спој маште и мудрости које бескајно носе и проносе сањано и искуствено, али и љепоту игре, дружења и одрастања, и љубав према ближњима, човјеку, природи и вриједностима које богате и чине да дјеца изарстају у људе који ће зрачити осмјехом, да би га уз чврсту људску ријеч поклањали другима, као знак да више нико не треба ,,за уши да их вуче”.
Ово је књига која је писана да се пјесме памте, знају и препознају. Да се по њима и аутор препознаје и да га одређују. Да му дају мјесто. Да буде тамо гдје треба да буде. Међ’ пјеснике и велике, не међ’ долазнике. Јер он је ту, јер је проговорио снагом ријечи и снажним пјесмама. И израстао у пјесника коме треба дати мјесто које му припада, а знано је гдје је звијездама мјесто, као што је сигурно да ћемо се брзо отимати за његове нове, и не само пјесничке књиге и китити бисерима из њих.

U počast Kamingsu 35 — Marina Adamović

kada sam prestala da govorim (osim sa dušom, osim sa) moja je trava počela da priča! kosa mi izrasla iz nedara brega skupa su raspredali šta će biti s nama (šta šta šta i… ništa) Mesec se sasvim (dragi) sasušio to se  sve   jasno čitalo sa borā i one se  (drage)  splele s mojom travom … Настави са читањем “U počast Kamingsu 35 — Marina Adamović”

kada sam prestala da govorim

(osim sa dušom, osim sa)

moja je trava počela da priča!

kosa mi izrasla iz nedara brega

skupa su raspredali šta će biti s nama

(šta šta šta i… ništa)

Mesec se sasvim (dragi) sasušio

to se  sve   jasno čitalo sa borā

i one se  (drage)  splele s mojom travom

obmotale kosom svežanj skoro nikle

(kraj srca  kraj srca kraj srca za kraj)

još reč nisam rekla

neću više nikad

 

 

gavran pevušii

tajne mojih mislii

modra

gluvoća

pokopanemašte

 

Пеко Лаличић, ИМА ЛИ МЕСЕЦ МОРЕ?

Пеко ЛАЛИЧИЋ Из моје књиге /у припреми за штампу/ ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ – циклус,,Питалице” ИМА ЛИ МЕСЕЦ МОРЕ? Питам се од сумрака до зоре, има ли Месец море? Да ли се оно као Јадран плави, да ли и тамо деца сличне ствари мотају по глави? Рекоше ми да се не мучим ја, људи су тамо … Настави са читањем “Пеко Лаличић, ИМА ЛИ МЕСЕЦ МОРЕ?”

Пеко ЛАЛИЧИЋ
Из моје књиге /у припреми за штампу/
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
– циклус,,Питалице”

ИМА ЛИ МЕСЕЦ МОРЕ?

Питам се
од сумрака до зоре,
има ли Месец море?

Да ли се оно као Јадран плави,
да ли и тамо деца
сличне ствари мотају по глави?

Рекоше ми да се не мучим ја,
људи су тамо били,
то Американац Армстронг зна.

Сада ме од сумрака до зоре
муче друге море,
како стићи до тог Армстронга?

U počast Kamingsu 34 — Marina Adamović

delič sebe … deo univerzuma… mogu dati… da ti… to beskrajno… neograničeno… srebrnkasta nit… galaksija  o òko ….  okačena…..   moje… tvoje…   svetlosna godina do ovih reči ne mogu ti opisati…. samo čuj   možda… ipak… ôda svoda … daaaaa………… svakako….

delič sebe …

deo univerzuma…

mogu dati…

da ti…

to beskrajno…

neograničeno…

srebrnkasta nit…

galaksija  o òko …. 

okačena…..  

moje…

tvoje…

 

svetlosna godina do ovih reči

ne mogu ti opisati….

samo čuj

 

možda…

ipak…

ôda svoda …

daaaaa…………

svakako….