Добродошли!
Ако не памтиш како сам те љубила Погледај у брезе крај пута Што за твојим стопама шапућу Нечујна буђења са длановима од тебе Створене додире отиснуте у твој заборав Погледај у таласе што се ломе Стијеном уклесано име на прагу љубави И пјену што ти је стопе љубила Погледај у врата што се отварају Што … Настави са читањем “Изађи, хладно је”
Ако не памтиш како сам те љубила
Погледај у брезе крај пута
Што за твојим стопама шапућу
Нечујна буђења са длановима од тебе
Створене додире отиснуте у твој заборав
Погледај у таласе што се ломе
Стијеном уклесано име на прагу љубави
И пјену што ти је стопе љубила
Погледај у врата што се отварају
Што жедне твојих корака стајале су у чекању дуго
И у отирач који често си прегазио
Под којим трагове сопсвене топлине
Добродошлице спасавам од тебе
Изађи, хладно је.
©Мирослава Одаловић
(Mila Basta) Kako se uzdah piše pitala je i propadala sve ni ..že …..i ……ni ………..že kako kako pitala sam tišnu a ona je polomola navodnike sela na upitnik i ojezdila ka uzvičniku uz dah se pi še (još glasnije) uzdah se piiiiiiiiiii ….. dobaci tuga….. i posta još dublje utisnuta
Kako se uzdah piše
pitala je i
propadala sve ni
..že
…..i
……ni
………..že
kako kako
pitala sam tišnu
a ona je
polomola navodnike
sela na upitnik
i
ojezdila ka uzvičniku
uz
dah se pi
še
(još
glasnije)
uzdah
se
piiiiiiiiiii
…..
dobaci tuga…..
i
posta
još
dublje
utisnuta
K.A.
K.A.
Zašto sunce sija? To nam svima prija! Zašto voda teče? Pijemo je danju i uveče! Zašto se svakodnevno hranimo? Zato, da možemo da živimo! Zašto se priča i “zbori”? Zato, da narod međusobno govori! Zašto nastaju noći? Zato, da možemo spavati u samoći! Zašto pijemo svakodnevno vodu? Zato, što služi za zdravlje narodu! … Настави са читањем “ZAŠTO JE TO TAKO?”
Zašto sunce sija?
To nam svima prija!
Zašto voda teče?
Pijemo je danju i uveče!
Zašto se svakodnevno hranimo?
Zato, da možemo da živimo!
Zašto se priča i “zbori”?
Zato, da narod međusobno govori!
Zašto nastaju noći?
Zato, da možemo spavati u samoći!
Zašto pijemo svakodnevno vodu?
Zato, što služi za zdravlje narodu!
Zašto treba da radimo?
Zato, da bolje i zdravije živimo!
Zašto se ženi i udaje?
Da čovek na svetu uvek ostaje!
Zašto niče trava zelena?
Da se životinje hrane za sva vremena!
Zašto sviće uvek dan?
Da čovek može biti srećan i radostan!
Živko Begović
Već dugo su mi, tata i mama pričali, da u školu trebam poći, ali sve u šali. Željno sam očekivao, prvi školski dan, za školu se spremao, veseo i radostan. U školu sam pošao, prvi je to školski dan, sa tašnom u ruci, sav sam bio presretan. Živko Begović
Već dugo su mi,
tata i mama pričali,
da u školu trebam poći,
ali sve u šali.
Željno sam očekivao,
prvi školski dan,
za školu se spremao,
veseo i radostan.
U školu sam pošao,
prvi je to školski dan,
sa tašnom u ruci,
sav sam bio presretan.
Živko Begović
Prozor se naglo … otvori … (čuj!) i ona ulete bez ičije pratnje; Pokida zavese (e!) … postelju diže i zatrese zvona tihog paperja. Zaškripa prstima … (joj! koščati um i upre o senku – senku što beži… Polomi pejzaž … (ah!) ogledalo nade i smesti suton u pogrebni ćup; Gušoboljom nađe prolećni dah; slepilom … Настави са читањем “U počast Kamingsu 49 — Marina Adamović”
Prozor se naglo … otvori … (čuj!) i
ona ulete bez ičije pratnje;
Pokida zavese (e!) … postelju diže i
zatrese zvona tihog paperja.
Zaškripa prstima … (joj! koščati um i
upre o senku – senku što beži…
Polomi pejzaž … (ah!) ogledalo nade i
smesti suton u pogrebni ćup;
Gušoboljom nađe prolećni dah; slepilom oka – mozgotres.
O noći, noći,
vladaru poruge,
O noći, noći,
huditamničare–
Плеши лудо У одразу од меда од меда те очи Свјетове врте што неће у круг Ногом гдје душа неће ти крочи Стопом гдје биће кругове креће Отвара затвара руком од додира И љуби усном врхове усана Изговара ватром светог немира Освитом пали свјетлости од дана Ритмом скрхано јуче данас сјутра Плеши лудо, у круг-унутра. … Настави са читањем “Плеши лудо – Мирослава Одаловић”
Плеши лудо
У одразу од меда од меда те очи
Свјетове врте што неће у круг
Ногом гдје душа неће ти крочи
Стопом гдје биће кругове креће
Отвара затвара руком од додира
И љуби усном врхове усана
Изговара ватром светог немира
Освитом пали свјетлости од дана
Ритмом скрхано јуче данас сјутра
Плеши лудо, у круг-унутра.
©Мирослава Одаловић
dobro (te)se po znajem (O!) verujem Ikada bi lagao rečima možeeš sve možeš srušiti bede me me ne možeš sag om om amiti još ima bajno a beskrajno ludih i stvarnih krilatih stvorenja koji tek život sanjaju kô izukršttenu bajku hajde, kreni i….da…
dobro (te)se
po
znajem (O!)
verujem
Ikada bi lagao
rečima možeeš sve
možeš srušiti
bede
me me
ne
možeš
sag om om amiti
još
ima
bajno
a beskrajno
ludih i stvarnih
krilatih stvorenja
koji
tek život
sanjaju
kô
izukršttenu bajku
hajde, kreni i….da…
Marksizam nije više jedina utopija, jer se njemu sve više “predružuje” i takozvana najnovija “demokratija”! Referendumi “plaču” i ljute se na demokratije, što su ih one prepustile u “ruke” na milost i nemilost Evropske unije! Živko Begović
Marksizam nije više jedina utopija, jer se njemu
sve više “predružuje” i takozvana najnovija “demokratija”!
Referendumi “plaču” i ljute se na demokratije, što su ih one
prepustile u “ruke” na milost i nemilost Evropske unije!
Živko Begović
ЖЕНА ИЗ ПОЉА Крадем те од вилине ноћи Где се месец у теснацу копрца А ти плодна ко црница Роди ми осмех и откуцаје срца У пољу се будимо Где се шева росом умива Заплетени к’о немирна река Кад се у другу реку улива Сладиш ме као твоје слатко име К’о најслађе воће пуно нектара … Настави са читањем “ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић”
ЖЕНА ИЗ ПОЉА
Крадем те од вилине ноћи
Где се месец у теснацу копрца
А ти плодна ко црница
Роди ми осмех и откуцаје срца
У пољу се будимо
Где се шева росом умива
Заплетени к’о немирна река
Кад се у другу реку улива
Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара
А ти немирна као ватра жива
Буктиш сва усплахирена
К’о булке на жару испуцале
Храниш ме гладним устима
Шћућурени у пласту сена
Нађосмо наше вечно станиште
Да не трагамо за кошеном травом
Да нам рајско поље буде уточиште
Саша Милетић