Borislava DVORANAC, MOLBA VETRU

MOLBA VETRU U suton te sretoh na mostu prepoznah dodir zagrljaj pogleda osetih stisak čekaj okrenuh se ko mi skri sunce vetre oblak umivaš lišćem galebu daješ krila Dunavom ploviš kaži mi gde je nije san kosu mi plete skini paučinu s očiju gde je plovi li zemljom jezdi li rekom brodi li morem leti … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, MOLBA VETRU”

MOLBA VETRU

U suton te sretoh
na mostu

prepoznah dodir
zagrljaj

pogleda
osetih stisak

čekaj

okrenuh se

ko mi skri sunce

vetre
oblak umivaš lišćem
galebu daješ krila
Dunavom ploviš

kaži mi gde je

nije san
kosu mi plete

skini paučinu s očiju

gde je
plovi li zemljom
jezdi li rekom
brodi li morem
leti li nebom

ćutiš
vetre sveznajući

zapoj tiho
ganut vapajem mojim

sažali se
bosonogom brodolomniku

smiluj se

vetre
znana ti je kiša
puste duše

ne dozvoli
oblaku
ni Dunavu
da ga skrije

molim te
vetre

ne ćuti
________________________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”(2012.)
– istoimeni ciklus

Mislila sam….- Miladinovic Sandra

Mislila sam…. Mislila sam da ti u mome oku vidis bisera sjaj, reku koja tece, preko drugih do okeana! Nisam zelela da svoju dugu crnu kosu kratim, a, tako se plasim da ostanem sama! Pa zato pisem stihove i rime, zato pevam  do poslednjeg daha, i slikam pejzaze, portrete, i  time, zelim da pobegnem od … Настави са читањем “Mislila sam….- Miladinovic Sandra”

Mislila sam….

Mislila sam da ti u mome oku vidis bisera sjaj,

reku koja tece, preko drugih do okeana!

Nisam zelela da svoju dugu crnu kosu kratim,

a, tako se plasim da ostanem sama!

Pa zato pisem stihove i rime,

zato pevam  do poslednjeg daha,

i slikam pejzaze, portrete, i  time,

zelim da pobegnem od sve jaceg  straha!

A, gde je ljubav, godine prodjose,

gde se skrila ona, zaigrala sama?

Da li ce ikad  zakucati vila

i na moja vrata, makar bila stara!?

Ponekad osetim miris povetarca

i neka me jeza obuzme svu,

mora da je prosla kraj mene tiho,

ko da zvezda s neba hoda po tlu!

Mislila sam lako je voleti  i voljen biti,

do kraja se dati, znam ne moze svako,

i  nije mi zao sto volim, a boli,

ali, dugu kosu ne prezalih  lako!

© Miladinovic Sandra

 

ISTINA – Miladinovic Sandra

ISTINA Zivot bez bola i nije zovot, jer onda sreca neznas sta je! Zora posle noci raduje dusu! Dok  rudi  i  kao ruza mirise, ruka zeli zrak da opipa, najneznije sto moze, ko rajsko bice! Ali,  znaj da kavez nece, samo smetaju okovi! Tu nisu potrebne brane, ubojite strele ko otrovi, vec sloboda  beskrajna, nema … Настави са читањем “ISTINA – Miladinovic Sandra”

ISTINA

Zivot bez bola i nije zovot,

jer onda sreca neznas sta je!

Zora posle noci raduje dusu!

Dok  rudi  i  kao ruza mirise,

ruka zeli zrak da opipa,

najneznije sto moze,

ko rajsko bice!

Ali,  znaj da kavez nece,

samo smetaju okovi!

Tu nisu potrebne brane,

ubojite strele ko otrovi,

vec sloboda  beskrajna,

nema sile ni obmane,

jer lazi sto se prodaju,

porusene mostove ne obnove!

© Miladinovic Sandra

Noćas — Marina Adamović

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je skinuo sa glave  i seo bez titule na čelu. Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo? Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju, i nastupi mrak …muza …..budan san koji grebe i ujeda u čoporu kljova… “tako bliska Nobelu suprotnošću svojom” čuješ, Ivo? Parti će me lepo … Настави са читањем “Noćas — Marina Adamović”

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je

skinuo sa glave  i seo bez titule na čelu.

Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo?

Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju,

i

nastupi

mrak

…muza

…..budan san

koji grebe i ujeda u čoporu kljova…

“tako bliska Nobelu

suprotnošću

svojom”

čuješ, Ivo? Parti će me lepo uzidati –

Vita sine mei mors est

kamin(nn)gs

VREDNOSTI DECE

Deca su poseban deo sveta, koji nikome od nas ne smeta. Njima se svako raduje i veseli, jer ih svako voli i imati želi.   Njihova rađanja su velika radost, za sve roditelje i njihovu mladost. Ona su naša najveća sreća, jer nam predstavljaju budućnost stoleća.   Naša deca su najlepše cveće, kao najmirisnije ruže … Настави са читањем “VREDNOSTI DECE”

Deca su poseban deo sveta,

koji nikome od nas ne smeta.

Njima se svako raduje i veseli,

jer ih svako voli i imati želi.

 

Njihova rađanja su velika radost,

za sve roditelje i njihovu mladost.

Ona su naša najveća sreća,

jer nam predstavljaju budućnost stoleća.

 

Naša deca su najlepše cveće,

kao najmirisnije ruže u proleće.

Njihova lica su veselija od ptice “prepelice”,

koja nam stvaraju najlepše “uzdanice”.

 

Deca nas obavezuju na život i rad,

da se o njima briga vodi, dok je čovek mlad.

Moramo se o njima malima brinuti,

kako bi se mogla sto bolje vaspitati.

 

To je dužnost roditelja sviju,

za svoju decu u životu najmiliju.

Roditeljska ljubav se nemože kupiti,

ona je urođena i u duši se mora nositi.

Živko Begović

 

 

Мит о постанку зла

И сотона рече: ‘Нека буде лаж!’ И би лаж. Скрила се у камењу Па са висина сипа. И сотона рече: ‘Нек лицемјерја буде!’ И би лицемјерје. Скрило се у ријечима Чека да проговори. Покрило се паучином И пауке храни. Од самог себе се скрило. И сотона рече: ‘Нек отрова буде!’ И отрова би. Шејтани га … Настави са читањем “Мит о постанку зла”

И сотона рече:
‘Нека буде лаж!’
И би лаж.
Скрила се у камењу
Па са висина сипа.

И сотона рече:
‘Нек лицемјерја буде!’
И би лицемјерје.
Скрило се у ријечима
Чека да проговори.
Покрило се паучином
И пауке храни.
Од самог себе се скрило.

И сотона рече:
‘Нек отрова буде!’
И отрова би.
Шејтани га из олујног даха
Витлајућ мачем просули.
Наталожио се на земљи
И њеним токовима тече.
Скрио се у крви.

И сотона рече:
‘Да буде мржња!’
И би мржња.
Прштала на све стране
Као крв која не може да се згруша.
Шапама тиргова ходала
Па се и она под маховином
На сјеверу ледном скрила.

И сотона тече:
‘Нека буде чивјек!’
И би човјека
У лажи и лицемјерју се скрио
Отровом га мржња
Ко млијеком дојила
Пират се скрио у једра умотан
И  би човјека
У звјерима се скрио.

И сотона рече:
‘Да мисли да ме нема!’
Али тако не би.
Бјеше му лаж у почетку ријечи.

Написано 1989. реконструисано 2012-02-06

©Мирослава Одаловић

Borislava DVORANAC, ZABORAVIH

Borislava DVORANAC ZABORAVIH Zaboravih eho osmeha poj srne igru srca zov ljubavi tebe sa mnom mene u tebi zaboravih _____________________________ Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna” – Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC

ZABORAVIH

Zaboravih
eho osmeha
poj srne
igru srca
zov ljubavi
tebe sa mnom
mene u tebi

zaboravih
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”
– Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC, ŠARENI GRAD

Borislava DVORANAC ŠARENI GRAD Riba na zemlji cvet bez vode oblaci bez neba šareni grad na zrnu soli ja bez odraza u tvom srcu ti bez moga osmeha put bez cilja mi bez nas _____________________________ Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.) – Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC

ŠARENI GRAD

Riba na zemlji
cvet bez vode
oblaci bez neba

šareni grad
na zrnu soli

ja
bez odraza
u tvom srcu

ti
bez moga osmeha

put bez cilja

mi bez nas
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.)
– Istoimeni ciklus