Завист

Тешка ли је мржња без повода Изникла из зависти, од мене презир добија Не разумем нечији бес кад види срећнијега Какав си човек кад те туђа срећа убија? Зар да лупам главу пред таквима? Пренеће ми болест и ја сам човек Понекад и сам у себичним мислима Некад весео и благ, некад љут и прек … Настави са читањем “Завист”

Тешка ли је мржња без повода
Изникла из зависти, од мене презир добија
Не разумем нечији бес кад види срећнијега
Какав си човек кад те туђа срећа убија?

Зар да лупам главу пред таквима?
Пренеће ми болест и ја сам човек
Понекад и сам у себичним мислима
Некад весео и благ, некад љут и прек

Затворен сам, често сам затворен
Зар да се поверавам сваком кога угледам?
Никада! За заједљиве увек скривен
Жао ми је, болести људска, такав сам

Повучен, највише волим неприметност
Најбољи је то лек од свих тих погледа
Шта ћу ја ако у мени никне презривост?
Проклета мржња може да ме савлада

Не могу, много је то живота за ово кратко време
И под овим шлемом мука има превише
Зар још да тугујем кад неком другом набоље крене?
„Био је мрзовољан, завидан и лош“ зар да ми сутра на гробу пише?

Никад! Мисао ме једна чува
Да постанем заједљивац од костију и меса
Она је ту да ми мир сачува
И подсети да завист је  мајка непотребног беса

AFORIZMI

Nato nije fudbal, da se za njega navija, jer on nenamerno civile, žene i decu ubija!   Jedan novinar je gađao predsednika države  cipelama u glavu, zato što je u svom “predsednikovanju uvek bio u pravu!   Nobelova nagrada za “ratni mir” je najnoviji svetski Nobelovcki “manir”! Živko Begović

Nato nije fudbal, da se za njega navija,

jer on nenamerno civile, žene i decu ubija!

 

Jedan novinar je gađao predsednika države  cipelama u glavu,

zato što je u svom “predsednikovanju uvek bio u pravu!

 

Nobelova nagrada za “ratni mir” je najnoviji

svetski Nobelovcki “manir”!

Živko Begović

Borislava DVORANAC, KAD OSTARIM

Borislava DVORANAC KAD OSTARIM Kada presuši strast koža posivi i kapci padnu pisaće ti duša bez bora nasmejane usne u oblacima sećanja gorućeg plamena kože a kapi tvoje želje lek gledaj očima čuvara u kutku tvoje duše pisaću pesme rukom strasti starosti _________________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” – Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC

KAD OSTARIM

Kada presuši strast
koža posivi
i kapci padnu
pisaće ti duša
bez bora
nasmejane usne
u oblacima sećanja
gorućeg plamena kože
a kapi tvoje želje
lek

gledaj očima čuvara

u kutku tvoje duše
pisaću pesme
rukom strasti
starosti
_________________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”
– Istoimeni ciklus

KAKO RAZUMETI TIŠINU ? – Bojan Djurica

       KAKO RAZUMETI TIŠINU ? Kako razumeti tišinu  ? I njenu moć da sa nekom, samo njoj znanom, lakoćom upije svaku moju reč. Kako razumeti tišinu ? I njenu drskost. Jer je, ne pitajući me, i ovu prostoriju okupirala skroz. Jer je i ovu praznu šoljicu od kafe na tvom stolu, i ovaj tvoj zaboravljeni, … Настави са читањем “KAKO RAZUMETI TIŠINU ? – Bojan Djurica”

 

 

 

 KAKO RAZUMETI TIŠINU ?

Kako razumeti tišinu  ?
I njenu moć da sa nekom,
samo njoj znanom, lakoćom
upije svaku moju reč.

Kako razumeti tišinu ?
I njenu drskost.
Jer je, ne pitajući me,
i ovu prostoriju okupirala skroz.
Jer je i ovu praznu šoljicu
od kafe na tvom stolu,
i ovaj tvoj zaboravljeni,
nenavijeni sat,
opet ne pitajući me,
prigrabila za sebe.
Postali su deo nje.

Kako razumeti tišinu ?
Jer iako je nikada ne pozivam
uvek nekako sama dođe.
Sedne tu i pravi mi društvo
po nekoliko minuta, sati, dana.
Sedi tako i ćuti, zajedno sa mnom.

Kako razumeti tišinu ?
I njen iskonski strah. Od tebe.
Mislim da nikada neću shvatiti
zašto je to zaista tako.
Dovoljno je da samo,
makar I šapatom,
izgovorim tvoje ime
ili da se ti pojaviš na vratima
našeg malog stana
pa da ona odmah nekuda
pobegne, nestane.
Kako razumeti tišinu ?

  © Bojan Djurica

Iluzija

Tones u postelju, prekrivas se preko glave, juris u san daleko od jave.   Ni san, nista bolji nije, to su mracne cestice podsvesti, bol koji ne nalazi olaksanje. To je san bez snova. Ne razlikujes dan od mraka. Prepustas se talasima sudbine.   Tako sporo istice bol, ali jednom mora doci kraj. Samo, samo … Настави са читањем “Iluzija”

Tones u postelju,

prekrivas se preko glave,

juris u san daleko od jave.

 

Ni san, nista bolji nije,

to su mracne cestice podsvesti,

bol koji ne nalazi olaksanje.

To je san bez snova.

Ne razlikujes dan od mraka.

Prepustas se talasima sudbine.

 

Tako sporo istice bol,

ali jednom mora doci kraj.

Samo, samo ne toni u

laznu povrsnost.

Iluzija je da vreme leci sve.

Probuditi se, bila je najveca kazna.

Zanos

Nebo je veliko, ali ne kao i tvoja tuga. Mislis, da ce vreme uciniti svoje? NE! Nece.. Ti, samo ti, vreme mozes uciniti svojim. Ako pobedis sebe, to je poraz. Ti vidis ono sta zelis, cujes samo ono, ono sto tebi odgovara. Vreme tece a ti cekas, mislis da nije tako? Ti, samo ne prihvatas. … Настави са читањем “Zanos”

Nebo je veliko,

ali ne kao i tvoja tuga.

Mislis, da ce vreme uciniti svoje?

NE! Nece..

Ti, samo ti, vreme

mozes uciniti svojim.

Ako pobedis sebe,

to je poraz.

Ti vidis ono sta zelis,

cujes samo ono,

ono sto tebi odgovara.

Vreme tece a ti cekas,

mislis da nije tako?

Ti, samo ne prihvatas.

Na peronu gde vozovi,

odavno ne idu,

tamo gde je sve,

sve sto moze, zardjalo.

Postajes jedna,

jos jedna dusa,

u nizu bezbroja…

Haiku-Dušan Ružić

Zamrzla grana i dalje nudi prazno, gnezdo pticama. Biciklisti na ledenoj stazi, jedan uz osmeh siđe. Doktor mi pluća sluša ,gledam kroz prozor kako veje sneg. Polete vrana, orah isputi na beton, pa ga kljuje.

Zamrzla grana
i dalje nudi prazno,
gnezdo pticama.

Biciklisti na
ledenoj stazi, jedan
uz osmeh siđe.

Doktor mi pluća
sluša ,gledam kroz prozor
kako veje sneg.

Polete vrana,
orah isputi na beton,
pa ga kljuje.

Јелен и пећина

по нечем знам да још постојим да још сам ту и да дишем по нечем знам и сад се не бојим да будем на дну и да њишем   међ’ прстима ломним неке снове лет једног орла бескрајних крила у мрачној пећини јеленске рогове у нестварној тмини јелен сам била   по нечем знам да … Настави са читањем “Јелен и пећина”

по нечем знам да још постојим

да још сам ту и да дишем

по нечем знам и сад се не бојим

да будем на дну и да њишем

 

међ’ прстима ломним неке снове

лет једног орла бескрајних крила

у мрачној пећини јеленске рогове

у нестварној тмини јелен сам била

 

по нечем знам да још сам жива

јер иште ме орла бескрајан лет

у мрачној пећини мој јелен снива

међ’ рогове своје кроти свијет

 

1992.

Borislava DVORANAC, * * *

* * * Voljom lomim brda pokrećem planine smehom punim okeane ljubavlju sunce rađam svemirom brodim vladam tvojim srcem nošena tvojim vetrom sjajem tvoje duše ___________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” – istoimeni ciklus

* * *

Voljom
lomim brda
pokrećem planine
smehom
punim okeane
ljubavlju
sunce rađam

svemirom
brodim
vladam
tvojim srcem
nošena tvojim vetrom
sjajem
tvoje duše
___________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”
– istoimeni ciklus