Црвени макови
Још један пролази дан
И вече стиже полако
Ал’ привидан је сан
Да живим лепо и лако.
Године доносе немир
Тешко је видети сутра.
Срце стрепи од страха
Немоћи следећег јутра.
Ја се не бојим смрти,
Јер то су црна врата
Иза којих је светло
И поље црвеног мака.
Тешке су биле одлуке
Разумем живота плиму,
Само се осећај мења
За даљину и величину.
И са сетом се окренем
Да видим своје трагове…
Трагове као згажене
Предивне црвене макове. Настави са читањем “Црвени макови – Весна Маслић “