Категорија: Sandra Miladinović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NONE BELE 

PRONADJI ME U STIHOVIMA,

U MIRISU RUJNOG VINA,

IL U PESMI DEVOJAKA,

KAO NEKAD KRAJ BRZAKA!

PRONADJI MOJ OSMEH SNEN,

PROBUDI ME TI NA TREN,

AKO HOCES RUKU DAJ,

NEK MI LICI SVE NA RAJ!

U MOM KRAJU VINOGRADI,

VOLESE SE TAKO MLADI,

DEVOJACKE NONE BELE,

PRVE KAPI SU DONELE!

I UZ PESMU PREDVECERJA,

JELA SU SE STARA JELA!

KAO DA SAM S NJIMA BILA,

A O TEBI I TAD SNILA!

RUKE SLATKE SU OD SIRE,

ZUJE PCELE ZLATOKRILE!

TI MI OCIMA GOVORIS,

NIKAKO DA POGLED SKLONIS.

CRVENA KO BULKA GAZIM,

KO HERUVIM RUKE PRUZAM,

DOTICEM TI NEZNO KOSU,

TAKO, KAO TRAVA ROSU!

 

PRONADJI ME, NE OKLEVAJ,

NE MISLI SE, NE OKRECI!

DOK SE PLAVI KAO GROZDJE,

I ZALAZI SJANO SUNCE,

NEBO KAZE TAJNU TU –

CUJ – NE LUDUJ!  NE LUDUJ!

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

 

 

DUSA ANDJELA

 

 

Setam kraj reke, pahulje lete,

rasirim dlan i cekam ih s neba,

cim slete tope se, nestaju ko prividjenje,

nisam docekla ni jednu da pogledam!

 

Cini mi se da isto sam dete,

sto nekada je bas ovde bilo,

cista dusa  ko ove pahulje,

a, gde se to sada od mene skrilo?

 

Ti, spustio si tesko breme,

na neznu dusu jedne zene,

koja je ovde mastala davno,

o vilama i princevima,

andjelima i ladjama sto lete!
I tako kao u prah da se pretvori

i isceze ono dete!

 

I suze mi sada licem liju,

 ko kisne kapi oluje noci!

A, koraci  cesto teski su i nesigurni,

i krijem ih sta cu drugo?

Zivot je dar – moram da priznam,

ali  je cesto obojen tugom!

 

I dok te molim misli mi lete

u vecnost bez bola, na put bez sna!

Molim te da oprostis sto sam htela,

da dete ostanem i volim te

dusom andjela!

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

 

 

 

 

Pahulja prva

 

Ove sam zime spremio sanke,

pre nego je i pao sneg!

Nadam se nadam,

svakoga dana idem na nas breg!

 

Nema ga, zasto jos uvek cuti,

gde li se sada skriva?

I Deda Mraz me zato ljudi,

zar tako duboko sniva?

 

U nebo gledam, nesto me tisti,

a, nigde ni oblacka!

Namiguje  mi sjajni mesec,

i eto nade tracak!

 

Mangupe stari otkrij mi tajnu,

kada ce pahulja prva,

a, za njom vojska i konjica?

Zasto severac ne duva?

 

A, on se samo smesi i ni reci,

cuva brizno u oku  sjaj,

no jutros mama mi rece tiho,

:” Ustani da vidis, beli se kraj”!

 

Ura, da vidim, cekaj, samo

cu da provirim!

 Zar sneg je pao i

breg zatrpao!!!!?

Konacno moju dusu da smirim!

 

© Miladinovic Sandra

KOLOVODJA

 

Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti korak da je sudba,

kolovodja da je kralj!

Rukom mase, osmeh nudi,

sve u isti tren!

Dok preplice sitno oro,

nezna da je njen!

 

Igra srce u  nedrima,

kad se seti onog dana,

zelene su oci bile i

njegova prva rana.

Ispod grana jorgovana,

dodir ruku, miris kose,

divne reci sa usana

sto prkose!!

 

Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti biser da je niska,

kolovodja da je kralj!

Dok se klanja osmeh mami,

nezna da je njen,

a, mirisu jorgovani,

 bas kao onaj tren!

 

Dok napolju dah se ledi,

i veje li veje,

kolovodjo kad odigras,

shvati ona gde je!!!!

 

© Miladinovic Sandra

 

 

LEPTIRI

Tu negde u sredistu duse skrila sam vapaj

i brizno cekam!

Skrila sam odsjaj suze i osmeh,

ko u ismaglici bih malo da drema,

obavijena svilom sa istoka,

tako mirisna i ko pamuk meka!

Rumena ko kraj vatre sedim,

i cekam da snage skupim snena,

pustim ih van,

da rasirim ruke sa strmog bedema,

i polako se spustim dole da dam,

oduska leptirima sto hrle van!

Cvetna poljana ih davno mami,

to ce im biti najveci dar!

Konacno nece biti sami!

Polen ih mami iz dana u dan!

© Miladinovic Sandra

CEKACU

Cini mi se da sam vazduh,

da sam u svakom kutu sveta,

ko polen sto raznosi pcela

i vetar!

Da sam ona zvezda Danica

sto se vidi uvek kad je vedar dan!

Ili galeb sto nadlece okeane i ladje.

Cekaj zoro da svane,

da se probudim iz ovog sna,

i iz tople postelje  udahnem

svezinu jutra!

Da prodjem ulicama

dok odzvanjaju moji i tudji koraci!

Neka me stvarnost  probudi

sto pre, da vidim svaku crtu

i osetim svaki drhtaj!

A, novu noc cekacu s radoscu

kao i pre!!!!

Kao zagrljaj pun strasti,

kao pogled  ispunjen ljubavlju!

Cekacu  dok zivim!

Cekacu i dok mrem!!!

© Miladinovic Sandra

BAJKA

O BELE SU ZORE,

CINI MI SE SVE BELJE,

MIRISU NA NARCISE,

NA BELI  JORGOVAN,

NA BELU RADU,

NA SNEG!

I KRACI SU DANI,

CINI SE SVE KRACI!

MIRISU NA KORAKE,

PODSECAJU NA RAZNE OCI,

NA RUKOVANJA I HLADNE I TOPLE

DLANOVE!

DOK ZVONI ZVONO ODJEKUJE

CELIM KRAJEM I PODSECA

NA BAJKU KOJU ZIVIMO!

TREBA DA SE DIVIMO!!!!

(c) Miladinovic Sandra

SRPSKA MAJKA

Vidi, pogledaj bar Boze dragi,

sto nasoj deci buducnost ruse,

kolevku hoce da im uniste,

a, jos i neznaju za crne duse!

Nisu to prvi povoji srpski,

sto osetise tudjinsku ruku,

nevinu dusu boli nepravda,

al’ ako i oni puku,

u srz ce samu zlo da se smesti,

i zrtve bice tudje obesti!

O izdrzite, i nedajte se,

jer tkale su nas sve nase majke!

S’ kolena na koleno milovale su,

i uvek pricale te iste bajke,

o pticu sto ce visoko da leti,

i ognjiste ce svoje da sveti!

Te divne puti vekovima,

stezale su na svoje grudi,

glavice srca, neduznih milih,

a, kada otvore usnule oci,

gordost navlacile na svoja cela,

i nemo gledale ta lica bela!

Znale su da im buducnost preti!

A, ta buducnost puna aveti,

tudjeg, a i domaceg zla,

 neda toj srpskoj majci mira,

ni dok cedo miluje sred najdubljeg sna!

© Miladinovic Sandra

ODVESCE ME LASTE

Ko roj pcela misli lete,

preko brda, preko mora,

sletele bi al’ nemogu,

jer sam bolna!

I zelim da svaki tren sto tece

svako jutro, svako vece,

dozivim i vidim ono

sto ranije nisam!

Sto sam propustila,

okovana dobronamernim recima,

neznanjem, a sada se kajem!

Ruka je bila topla, ali tudja,

Reci su bile jasne, ali lazne!

Kroz maglu sam hodala!

Boze, tako bih se dala nebu,

jer tamo je moja sustina!

Moj mir!

Postelja vecnog sna!

Jednom cu stici tamo ja!

Samo da pomognem pupoljku sto

raste, i odvesce me  laste!

© Miladinovic Sandra

NECES ZNATI

Pijane  oci  ne vide

da opet mi dusa sve o tebi sanja!

Kap vina nisam popila,

a, da li sam bliza il stvarnosti dalja?

Cini mi se da sam samo zrak,

sto leluja cim se jutrom sunce promoli!

Dah bi da ti osetim, pa se zato pomolim,

da doprem do tvog prozora i

nezno te  probudim! Nemogu da odolim

da te slatko poljubim!

A ti znati neces da li sam to ja!

Da o tebi dusa sanja,

i moja si bajna tajna!

Da ljubim te ja!

Neces znati nikada!!!!

© Miladinovic Sandra