Категорија: Marina Adamović

.

Probudila sam se u ponoć

(mada još uvek …………… sklopljenih očiju)

I čula zvona ………….. u daljini.

O kako je lepo …………….. biti izvan sebe!

Niko mi ne prilazi,

Niko ne poznaje,

Sama hodam sve……………..  lebdeći

Uz odjeke himne koja ne prestaje.

Ne pitam se kome je posvećena

………………….(pa naravno lično meni!)

I……………

Zelenim je pesništvom zatravljena.

Kakva je milina ……………… biti izvan sebe!

Tek se sada krv priseća ……………………. da pripada mome srcu

(kô korenje ukusu …………. humusa u zemlji)

Ali lupi vrata i nestade……………..

………………………………..Bog-zna-kojim višim putem.

.

Promašaji u stvarnosti ……………. beskrajno su mali

Prema tome kakvi bi ovi bili

Kada ne bih uživala ………………. dok…………… ne svane…

(poverljivo! …………….neće neće!

Uzdižem se u efemera…………..  i trajaću  večno večno  )

 

 

Ničega više nije bilo

Osim

Spuštenih zavesa

Uvelih ljubičica na prozoru

Opruženog kanarinca u kavezu

I blage senke neba od papira

Neka neka

Bar će se snovi radovati

Rekvijemu u svoju čast

.

Ne

…Veruj

…..Da

…….Kupidon

………Odapinje

………..Zadnju

………….Strelu

……………U

…………….Tvoju

……………….Suzu

.

Znaš —

To

Kiša

Plače

Z

N

A

Š

?

 

 

(na današnji

dan

je

rođen

simbolista

Pol Verlen)

Pretopiti
glas
u reči
.
eufoni

(j)u
….u
….u

m………u bolno
.
….u

slovljava
let za
dahom
.
(talasa mu strujna mis ô o h!)
.

izgleda
jednostav

no no

vetru
je , Pole, lako
.
ja sam sveli
list
sa grane
.
i sve slikam
na
o
pa

KO – KO

???

OK – Moi

kamin(n)gs

 

Ponekad bih
skočila u
reku
i plivala sa
zvezdama
— divota
ponekad bih
nešto sa nečime
a
sve sam češće
bez ičega niko
.
zato ću naći ribicu od zlata
zamoliti je da mi nacrta sebe
.
na zidu
očitog
nepostojanja

kamin(n)gs

Kiša otiče i

rastapa život

bila sam ono

što nikad

više neću

otičem

otičem

otičem ublato

skrovito mesto

nedosanjanom snu

Ovde je sedeo mladić

dugo pisao o svetlu

raspravljao s Keplerom i Njutnom

i kidao korov nikao iz groba

.

Ovde je sedeo mladić

još uvek trepti sena

ona se lagano uspinje

himeričnom snu …. bića iz svemira

.

Ovde sad sedi mladić

i mudro razgleda nebo

samo mu je jedno na umu

Sunce i zvezde ………………….. u svetlom kraju duše

ja nisam ja

ja sam ona

što skida svoju kabanicu

i ostavlja je na moj sto

ta što me u stopu prati

kada bih joj izmakla

nekada me naljuti

a nekad je i  ne vidim

ta što miruje dok ja vrištim

ta što psuje kada sam daleko

ta što će gledati krupnim očima

kad ja budem napustila svet

u ovoj sobi pored kreveta

rasla je moja jela

divna

srećna

raspevana

iglicama je vešto milovala

ptice i leptire i mene

.

jednom se desi čudo

.

nekoliko pristojnih stvorova

zakuca i uđe

sa testerama

uz osmehe utehe blaženstva

posekoše je

bez obrazloženja

.

tacno znam kada je to bilo

juče

ne ne

prošlog meseca

o ne

ipak

nekoliko dana pre