Категорија: Marina Adamović

*** Jesenje lišće i tuđe misli razbacane skupljam *** Tišina ječi i burno razdire postelju za snove *** Napišem pa bacim — jutro rasklopi i osvetli moje ime

Rosa… tako draga iskričava spaja cvet sa njegovim listom — zatim ispari — niko ne zna gde

Otkako sam juče sahranjena, ništa se nije promenilo. Mravi tumaraju levo-desno, pauci pletu oko mojih nogu. Vetar je krišom zatvorio prozor i soba je ostala prazna. Spustila je zavesu, pa kiša tiho priča ono što još uvek njome  ispisujem.

Sunce tûži oblak ga upija . duhom lutam putanjom kroz sebe . uzalud

razmišljam i pišem dok se ne vratim u zemlju . zvezde sjaje i ćute

otišla sam od svih ljudi polje — šuma— neka reka . omnia mea mecum porto udah — kosti — topla krv . slavuj — sova — prhki ždral ne marim i mirno čekam . srećna sam —- o —- sasvim srećna

Možeš reći po svom sudu— jesam pesnik — znam hajde grobe usreći nas