Категорија: Marina Adamović

  bio mi je pri kan faca i zalo gaj svežeg da ha splavar krv nim  limf nim tokom ma kazalj ka na beo nja či bio mi je imperfekatfutrdrugi Mea culpa Me a Mea i šta dalje čemu pi sak što je bi lo ne vra ća se senice i suncokreti

grančica se naginjala sve više i niže a šta bi dru go pod teretom snega čekala sam na rezultat ne!preokrećem on je  čekao mene dvoumila sam se se zašto grančica ne strese pahulje i pozove neku pticu (bilokoju!) da ćar lijaju do ikada pružila sam ruku otežalu poput grane i pročitala ja sno ispisano šau-mau-x-y-točka … Настави са читањем “U počast Kamingsu 74 — Marina Adamović”

jednog ćemo se dana u poznati baš kada ja!!!!!!!!!!  to budem htela do tada ni reči ni digresije o mojoj bogat oj ! poetsk oj i storiji jednog dana ćemo preći na ti sve to zavisi od mojih!!!!!!!!!!!  namera ni!  pedalj do tada da m ne budete bliž(i)e oštra sam i surova kô izbljuvanajeza lomljivi … Настави са читањем “U počast Kamingsu 68 — Marina Adamović”

duet vrebaca prelazi u trio i tako redom do hora pred zoru idilična najava pla ča po rođenju maj ko ja sam već dan bliže smrti ne ne mogu ti objasniti ipak da o pelo i o da…

ljudi. ljudi? ljdi! ohhh ne brini ima još bezbroj ra zloga za “biti” lju tit lju bak lju skav eh na pola prseci očekivanja da četvrtinu ispunjenja ma kako bude sve to što bi bilo i ovo će se  — kad-tad desiti život je jedini razlog za umiranje

. jutro me raz —otkri i šapnu kasnimo — počinje ni-štaa! poznat mi je taj scenario (gledam sebe na bini srednjaka) podižem dar Diogena(geni) svetlim u zrak čekam njušim pričam sa svetlom ovde! tamo! onaj! možda? monodrama je beskrjna ali šta ću (opsednuto st) hod junaka hod junaka.— tu sam! gde ste! još ne gasim … Настави са читањем “U počast Kamingsu 52 — Marina Adamović”

Rekô je . Ona je ta Ona zna OnanaDiogena podseća . I ona upali svrću-lomaču Pa vrisnu Po–o-obeže Odle..e–prša Od svog lika u-u oknu oka . Nisam taaa Nisam onaaa Neeeeeeeeeeeeeee čo ve če e e e Čo ve e e če Probudi meeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!!

(Mila Basta) Kako se uzdah piše pitala je i propadala sve ni ..že …..i ……ni ………..že kako kako pitala sam tišnu a ona je polomola navodnike sela na upitnik i ojezdila ka uzvičniku uz dah se pi še (još glasnije) uzdah se piiiiiiiiiii ….. dobaci tuga….. i posta još dublje utisnuta

Prozor se naglo … otvori … (čuj!) i ona ulete bez ičije pratnje; Pokida zavese (e!) … postelju diže i zatrese zvona tihog paperja. Zaškripa prstima … (joj! koščati um i upre o senku – senku što beži… Polomi pejzaž … (ah!) ogledalo nade i smesti suton u pogrebni ćup; Gušoboljom nađe prolećni dah; slepilom … Настави са читањем “U počast Kamingsu 49 — Marina Adamović”