Категорија: Marina Adamović

razmišljm da li ima smisla postojati a biti utvara i ne vredi kako će avet imati tri čiste i nešto stvarno odlučiti idem dalje poput ranjene zveri kao — škrgućem a bale mi za telom klize – eto – još pokret il’ … recimo —  dva i predstava će biti puna jeze – za one … Настави са читањем “Nokturno — Marina Adamović”

http://www.novapoetika.com/knjizara/predstavljanje-knjiga-nove-poetike/  

mirisalo je ne što po put u žegle mesa (pitanje je da li sam uopšte nešto osećala i li je nešto osetilo mene) ljudi su grickali semenke  il’ nokte    . to stvar no ne znam mrak je vladao mojim vidom . hodali su tamo-amo a mo jim su telom beležili stazu . da sećam se … Настави са читањем “Pogreb — Marina Adamović”

nisam vernik presveta Danice nisa m m ilost sudbonos na  na do nema humke nad kojom ne zgreših kopajući           s            i      ….    lom                         s    (eb)   i                       utočište mante me se žive olupne rečskrvnu će je vaškrst za pokolj ………………. nisam vernik nit sam … Настави са читањем “U počast Kamingsu 97 — Marina Adamović”

ma da da ni su us udn o o dbrojani JA ne pristajem na svoju o ivičenos t  t o je samo priviđenje a za njeg’ ti ne marim joknipošto brojati dane na prs te te moliti se Višnjem za dugovek ne anđeli moji suvozem ni  ni sam ja od te sorte živimgromadnabeskonačna ovog tre … Настави са читањем “U počast Kamingsu 93 — Marina Adamović”