Категорија: Lepa Simić
Srećna Nova 2016-a Da vam se ostvare svi lepi snovi i sve želje – LepaS
Pesme nedelje decembra 2015. Bira Lepa Simić
НОВЕ…Љубодраг Обрадовић Долазе… Илузију доносе. Све је идила, а осећај среће, ко снег шкрипи! Пролазе… Шампањац самоћу гаси и чепом погађа небо да превари срце! Надај се… Биће некад боље. Све је у лепоти душе, која нађе сродну да отплеше у поноћ валцер који светове руши! Звоне звона, а чујемо звончиће и прапорце! И … Настави са читањем “Pesme nedelje decembra 2015. Bira Lepa Simić”
НОВЕ…Љубодраг Обрадовић
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!
Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!
Звоне звона,
а чујемо звончиће
и прапорце!
И годинама
глумимо заморчиће,
а знамо све!
Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!
Пијмо ноћас!
За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…
За нове…
© Љубодраг Обрадовић
JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE – Milovan Petrović
Ostali su tragovi u snegu,
jedan čovek u daljinu ode.
Šta ga na put daleki natera,
gde ga staze u nevreme vode.
Krenuo je negde prema jugu,
negde tamo gde mu mladost osta,
gde ostavi to što naći neće,
lutao je, sad mu svega dosta.
Obišao kuglu je zemaljsku,
sve tražeći mesto svoje sreće,
ne znajući da ga tamo nema,
u daljini pronaći ga neće.
Sad kada je mladost prohujala
kad sve prođe i vratiti se neće,
shvatio je, ali jako kasno,
da je stalno bežao od sreće.
Sada hrli dole prema jugu,
ne smeta mu ni ledena zima.
Želi samo mestu sreće doći,
dok još snage u telu mu ima.
© Milovan Petrović
Песма за децу – Srećko Simić
САЊАР
Пала је јединица!…
ал` знам,
то је из каприца
што гола три дао сам,
што први до ње стао сам,
што мајске трешње крао сам
Сад сам у ћошку.
Сви ме презиру.
Уче прогоне,
родитељи надзиру,-
К`о да сам губав, не дај боже.
Нек нешто чине,
Нека се сложе
Ал` знам ја те фолиранте
сви би волели таквога клинца,
само се боје да то кажу.
Јер кад о мени лоше говоре,
то друге варају и себе лажу
Ја сам, верујте, чудо од детета.
У срцу мангуп,
у души фин.
То што сам слика ружног пачета,
То само варка је
магла и дим
Ја!… кад порастем,
немој се секирати,
на мом ће случају паметни докторирати.
Сви ће ме хтети, волети, знати.
Ал` ником,
ето баш ником,
цењени аутограм ја нећу дати.
Па нек се кају,
нека се једу.
Ја ћу над свима однети победу
МАЛИШЕВАЦ – Раица Драгићевић
кад већ кроз моје снове с белегом сновиднице
протичеш као река
на малишевац се намини
утврду да подигнемо од беле измаглице
опалог лишћа завичајног
песмом дочеканих зора
од смеха разбибриге доколице и прича са извора
да обновимо то узвишење дворац из бајке
на којем у дубоком сну
чукундеда јован ево столеће стражари
да дозовемо га за софру на вечеру
и проџугоримо уз фрулу гусле гајде
о времену давном
да запиљимо о лепоте у његов сахат стари
одатле погледом да узнесемо се на три брда
као у хелади
столовак божац врове
и спустимо низ три речице свете
рзавску кромпирску и красинску
које састају се на једном месту у луци нашој
опасују малишевац и грле као дете
да оживимо станиште у беспућу
што придигли су били моји преци
у варљивом ходу кроз олујно време
па да се огласимо кликтајем као орао
као песмом шева
као песник што се из света расклиманог
из развалине олупине враћа огњишту пределу претку
шуму и хуку реке смештеном у детињство
из којег као пренут старац пева
а заводи ме бескрај
она утврда што читава у песму стане
а прогони ме трептај
куц куц неумитно што одбројава сате дане
Pročitajte više – Nova knjiga Lepe Simić Књига Лепе Симић из Цириха НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ у издању Удружења песника Србија кренула је на свој пут до читалаца, а прво се нашла у наручју саме ауторке. Књигу је Лепи у Цирих донела Латинка Ђорђевић, члан Управног одбора ПоезијеСРБ. Погледејте у наставку неколикои фотографија са места где се … Настави са читањем “”
Pročitajte više – Nova knjiga Lepe Simić
Књига Лепе Симић из Цириха НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ у издању Удружења песника Србија кренула је на свој пут до читалаца, а прво се нашла у наручју саме ауторке. Књигу је Лепи у Цирих донела Латинка Ђорђевић, члан Управног одбора ПоезијеСРБ. Погледејте у наставку неколикои фотографија са места где се досада књига појављивала и прочитајте неколико песама из ње, као и рецензије за књигу које су написали Милош Ристић и Љубодраг Обрадовић…
JEDINICE MOJA
Strepi jutro u meni
Kćeri
spavaš li
sanjaš li sne
satkane od sreće
I kad nema razloga
zebem
Želim da ti češljam kosu
na grudi prislonim
obema rukama
zagrlim
Da mi na poljsko cveće
zamirišeš
na vruć hleb
bosijak
Vilo moja nebeska
Jednom si rekla
Majka je najlepša reč
Činiš me srećnom
© Lepa Simić
Pesme nedelje u Novembru 2015.bira – Lepa Simić
БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ-Слободан Цвитковић Ако негде могу срећан бити, ако на земљиној кугли има раја, онда су то Босут и ова села, овај део мога родног краја. Док тихо жубори та мала река поред воде лепоти краја нема. Мир и спокој увек нас чека ту, на почетку равног Срема. Дивна су наша сремска села, која … Настави са читањем “Pesme nedelje u Novembru 2015.bira – Lepa Simić”
БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ-Слободан Цвитковић
Ако негде могу срећан бити,
ако на земљиној кугли има раја,
онда су то Босут и ова села,
овај део мога родног краја.
Док тихо жубори та мала река
поред воде лепоти краја нема.
Мир и спокој увек нас чека
ту, на почетку равног Срема.
Дивна су наша сремска села,
која су по Босуту знана,
улицама њиховим вода тече,
па су у песмама опевана.
Грк је по Филипу познат,
по Вишњићу и име носи,
али Босут селу душу даје
и људима срећу доноси.
За Моровић сви су давно чули
ту се девојке мостовима шетају
док свога драгог чекају,
у бистрој води се огледају.
А Батровци моје село мало
крај Босута давно је настало,
ко се његове ‘ладне воде напио
до судњег дана у срцу га је носио.
Мила река запљускује три села
па им даје чари којих нигде нема,
а из реке подиже се измаглица бела
носи поздрав широм целог Срема.
© Слободан Цвитковић
GDE ĆU SADA – Milovan Petrović
Okrenuh se, pogledah niz reku
ona tiho prema ušću teče,
sunce sporo za planine zađe,
nad dolinom spuštalo se veče.
Još po negde zrikavci se čuju,
toplo veče u mesecu julu,
reka lenjo poljima krivuda,
ja u sebi predosećam buru.
Nešto tamo odavno me tera,
na puteve iza tih planina,
da napustim reku i dolinu,
zar na putu moja je istina.
A istina ružičasta nije,
na tom putu gde mi mladost osta,
smatrali me večito tuđinom,
gledali me samo kao gosta.
Ja se vratih dolini i reci,
moja mladost u tuđini osta,
al’ me reka ne poznaje više
sad me ona smatra kao gosta.
Gde ću sada kad me niko neće,
kose su mi davno osedele,
shvatio sam ali možda kasno,
da se samo laste često sele.
Milovan Petrović
FATAMORGANA-Nena Miljanović
Pod kržljavom palmom nade
U Sahari duše
Žedna ljubavi ili bar njene iluzije
Umotana u burnus samoće
Čekah te
Obećanog…
Obećan si mi u poetskim snovima
(Bogovi snova drže reč)
Ispunićeš mi se
Ispunjavaš se
I dolaziš
Ti ili pesme o tebi
Ne znam i ne pitam se
Govorim
“Znam da si Ti
i da se zoveš Čekani
Ime ti je u svako zrno peska upisano
Pomisli koliko peska čini moju pustinju”
Govoriš
“Sam sam koliko i ti
I moja pustinja je strašna
U njoj se čak ni ne sanja slobodno
A sanjao sam te krišom
Godinama
U snovima ti je ime Moja Skrivena
Hajde
Ne oklevajmo
Poverujmo”
Poverovala sam
Nastali smo ( da li smo?)
Nestali ( da li smo?)
Oaza smo u pesku poezije
Ili njena zelena iluzija
Svejedno
Pesnikinja sam
I verujem u ljubav
I kad je samo fatamorgana
Od slova na papiru…
copyright ©Nena Miljanović
ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ-ЈовДраг
Пишем песму пријатељу драгом,
Вртови су рајски његова адреса,
Мислима ћу стихове слати к небу плавом,
Знам да ће их чути и климнути главом.
Узеше га Анђели јер им такав треба,
Та громада човек праведнога кова,
Што велику душу делио је свима,
А њему шта остане, нек има шта има.
То велико срце издржало није,
А сваку је бољку хтео да прикрије,
Да други не виде да му ишта фали,
И никад не кажу, био човек мали.
Године смо многе провели у причи,
животу се ругали, на шта све то личи,
И кад тражих друга, кад душа зајечи,
У њему га нађох да ми тугу лечи.
У причама дугим исправљасмо Дрину,
Па смо ту горчину топили у вину,
А на крају увек задње речи беху,
Ми смо само смртници, а Бог ће о греху.
Знам да ће с неба опет све да гледа,
Душа праведника никад не нестаје,
И док вољом Бога, Анђелима служи,
Његова се душа опет снама дружи.
Почивај у миру пријатељу драги,
Чиста ти је душа да пред Богом станеш,
По човечним делима памтиће те време,
Пријатељ те жали, јер било је невреме….
© ЈовДраг
NAJTIŠE POSVETE – Lepa Simic
Nova Zbirka Pesama – LepaS Još jednom se neizmerno zahvaljujem celom Timu a posebno Ljubi Obradoviću, Milošu Ristiću, Tijani Savić za Disain ”NAJTIŠE POSVETE” i ostalima, što je moja Zbirka pesama u kratkom roku ugledala svetlost dana. Hvala puno na pažnji i posvećenosti, nastavite sa uspešnim radom – SREĆNO! Deo od recenzije Ljubodraga Obradovića i … Настави са читањем “NAJTIŠE POSVETE – Lepa Simic”
Nova Zbirka Pesama – LepaS
Još jednom se neizmerno zahvaljujem celom Timu a posebno Ljubi Obradoviću, Milošu Ristiću, Tijani Savić za Disain ”NAJTIŠE POSVETE” i ostalima, što je moja Zbirka pesama u kratkom roku ugledala svetlost dana. Hvala puno na pažnji i posvećenosti, nastavite sa uspešnim radom – SREĆNO! 
Deo od recenzije Ljubodraga Obradovića i Miloša Ristića
Ova zbirka je pravi događaj za pamćenje. Puna je dirljivih, veselih i setnih pesama. Umetnik je često zatočenik nadahnuća i samo kroz poetiku može sagledati taj put…jer nije lako prebirati po emocijama i sećanjima.
Lepa Simić “nalazi oduška u njenim mnogobrojnim pesmama. *Neću oprati lice, ni ruke na tebe mirisne. Bojim se da izbrišem trag najlepšeg sna…* (Neću oprati lice) Ljubav -taj veličanstveni san na javi, tu pokretačku snagu života naša pesnikinja varira na više načina: i u žalu za izgubljenom i u sreći zbog tek nastale…” (* Miljojko J. Milojević).
Dakle, Lepa Simić je svojom prvom knjigom poezije “NAJTIŠE POSVETE” tako glasno poručila celom čitalakom svetu – ljubav je nešto najveće i najsvetlije. Oslonac. Za Lepu, ljubav predstavlja život. Ta činjenica je poznata, ali odavno nije to na tako poetski način zapisano…
A Lepa je jasno dokučila dijalektičku stvarnost sveta, jasno je uvidela u svojoj poeziji svu prolaznost svega što nas okružuje, ali nikako ne pristaje na to, jer bar se u poeziji ne treba predavati i pristajati na sve zakonitosti koje nas okružuju i život usmeravaju na staze kojima nismo zamislili da koračamo.
Odličan primer te dobro iznijansirane strategije da se treba uzdići iznad trivijalnosti kojima nas život obasipa,
svakog dana, svakako trena, Lepa nam poklanja u svojoj pesmi *KAO DVE STATUE*.
Naslonio si se
kao breg
na moje srce
Ni zrnce čari
ni ljubav ne osećam
hladne mi obloge
na tesnom osmehu
miruju
…………………
………………………….
.Ljubodrag Obradović
NAJTIŠE POSVETE su zbirka poezije u kojoj se na različite moguće načine konkretizuje odnos između lirskog centra – jedinke i zavičaja koji je predstavljen ili u porodici ili u ljudima koji joj nedostaju. Ono što povezuje te dve strane najčešće je čežnja, ljubav, naklonost, dopisivanje itd. Prostorna udaljenost, odnosno širenje životnog prostora u direktnom je obrnutosrazmernom proporcionalnom odnosu sa gubitkom ili nedostatkom sreće.
…………………..
Pesnikinja, različitim vrstama ljubavi, voli sve ljude u njenom svetu. Zato piše jednu pesmu majci, jednu za ćerku, jednu dragom, jednu najbližoj drugarici. Te su pesme njene u formi pisma, i pesnikinja čak to i ne krije – pesmama kao pismima ona poziva na večnost i zahvaljuje ljudima koji joj znače. Nedostajanje nije samo fizičko, prostorno – ono se kroz njene stihove otelotvoruje kao jaka emotivna, svakodnevna, duševna komponenta.
Miloš Ristić
2 Nove Zbirke ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” – Lepa Simic Cirih
Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!! I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje! ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” O sveg … Настави са читањем “2 Nove Zbirke ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” – Lepa Simic Cirih”
Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!!
I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje!
”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE”
O sveg srca veliko HVALA Timu iz Kragujevca Prof.Dr.Golubu Jašović, Ljiljani Bralović,- Iz Kosovske Mitrovice Novici Sovrlic, Pedji za Disain i ostalima…koji su pridoneli mom radovanju povodom zbirke CVETNI PUT DUŠE”
УМЕСТО ПОГОВОРА
РАЈСКИ ВРТОВИ ИЛИ ЦВЕТНИ ПУТЕВИ ДУШЕ ЛЕПЕ СИМИЋ
Проф. др Голуб Јашовић
Пред нама је рукопис друге самосталне збирке стихова Лепе Симић под насловом Цветни пут душе. Наша поетеса је стихове писала годинама, али је прве песме објавила недавно у периодици и то, углавном, на друштвеним мрежама, на интернету, али и у разним другим штампаним гласилима, нарочито у зборницима поетских радова објављених у иностранству.
Лепа Симић је досада, као што рекосмо, објавила једну књигу песама ”НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ”
….
Ишчитавајући поезију наше песникиње већ на први поглед лако је уочљиво да у њеним песмама, без обзира на то да ли је у питању љубавна, рефлексивна, дескриптивна или родољубива песма, преовладававају романтично синтетизовани мотиви и теме љубави и родољубља, често праћени сликама реалног, скоро фотографског казивања измешаним сценама будног сневања, полусна, а то њено песничко платно извезено је звездама, небом, месечином, завичајним зорама, ноћима, свитањима, мрклинама, мраком, свитањима, и слично.
Она пише најчешће слободним стихом, али у књизи има и римованих стихова. Њени стихови су метрички разноврсни, али најчешће се користе стихови од четири до дванаест стопа.
……
………………….
Да се ради о књижевном ствараоцу који већ има изграђен свој особен стил говоре нам бројне синтагме и реченице у којима се бираним језичко-стилским средствима остварују задаци које је аутор ове књиге себи поставио као циљ.
Тако су у њеној поезији сасвим уобичајене појаве метонимије и персонификација у којима, на пример: цврчак кљуца мрак, Звезде на небу/Свеће пале/Запричавају ноћ, Грлица/ Умотана у ћутање/Чека сан, ветар плеше у трави, звезде запричавају ноћ, године жељама изроване нижу се као перле на исту нит, песникиња је као зид пун зеленила заборављеног и пузавица недосањаних.
У неким њеним песмама померено је значење свакодневних колоквијалних израза и облика: киша је горела, зубато сунце у прстима мре, Удахни ову ноћ / испружену испод звезда /и младог месеца/Вратићу се са првим трешњама/и врелим сунцем, да припитомим ласте у теби, јутро ми брише трепавице, да ме озвезда.
Посебно су успели стихови у којима бележимо ванредно лепе компарације: топла као хлеб, туђина ме пије као вино.
На крају, не преостаје нам ништа друго него да констатујемо да песме објављене у књизи Цветни пут душе нуде читаоцу занимљиве и лако читљиве стихове у којима ће уживати и којима ће се опет и опет враћати те их стога издавачу безрезервно препоручујемо за објављивање.
Проф. др Голуб Јашовић
ПЕСМОЗБОРКА ЉУБАВИ И ЧЕЖЊЕ
(Пред књигом ,,Цветни пут душе,, Лепе Симић )
Понекад се роди песник, неприкосновен и Богом дан, а понекад живот притисне човека па пропева да не заплаче, да не пукне, да не залута. У песмама Лепе Симић препознаје се песник кога је живот натерао да се лати пера и тако одбрани од притисака немиле судбине.
О било чему да пева Лепа слави две светиње: љубав и завичај. Љубав према свему: човеку, деци, родбини, завичају, цвећу, птицама. У свакој песми дубоко је изражен инстикт прамајке која дрхти над чедом а чеда јој сви и све што је икада у завичају срела видела и заволела.
Лепа Симић записује онако како јој душа диктира у датом трену, не мари за форму, стих и риму. Битно јој је да се изворна мисао забележи, да се песми повери као сестри.Можда је то последица живота у туђини без својих најближих да са њима дели добро и зло. Можда је то и највећи квалитет ове песмозборке – детињаста искреност. Ништа Лепа не оставља недоречено, о свакој муци приповеда као да се животу правда.
…..
На мене су највећи утисак оставиле песме из последњег циклуса ,,Све је моје тамо,, Да будем прецизнија, ганула ме снага и дубина емоција. У том поглављу смештене су породичне и родољубиве песме самим тим се некако
подразумева да оне зраче најјачом емоцијом. Песме како и она рече ,,низале се неосетно као перле на исту нит,, а у свакој несагледива чежња за ближњима и за завичајем. Док сам ишчитавала песме нисам знала ко је аутор и где живи. По завршетку сам могла написати биографију ове храбре жене а да је скоро ништа не питам. Њене песме говоре одакле је и кога је све оставила када се запутила у бели свет.
‘‘Кћери моја, не питај
за наше огњиште!
То су ране које мене тиште –
Тамо нема ничега више.‘‘
Дакле Косово, колевка свих нас Лепин је завичај, како она каже ‘‘Тамо где се ласте љубе‘‘
‘‘У песми мој дом,
мајка, брат и сестра,
моја земља
и сунце јужњачко‘‘
У песмама Лепе Симић препознаје се и нит усмених предања, што говори да је одрасла у породици где се неговала култура говора. Разумљиво је што је удаљена од својих најближих у немогућности да и сама преноси живот усменим путем почела да записује своје мисли. Понекад можда и преемотивно за огрубели свет али бескрајно топло и искрено.
Можда ће строжији од мене рећи да се теме понављају и да је превише песама о мајци али ја не могу да joj замерим ништа јер знам шта значи изгубити неког блиског и патити за неким ко је далеко.
Књигу препоручујем свима који мисле да је у белом свету рај а да је све наше празно и невредно. Нека прочитају па нека се замисле!
Љиљана Браловић
Pesme nedelje oktobra 2015.bira Lepa Simić
ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ – ЈовДраг Пишем песму пријатељу драгом, Вртови су рајски његова адреса, Мислима ћу стихове слати к небу плавом, Знам да ће их чути и климнути главом. Узеше га Анђели јер им такав треба, Та громада човек праведнога кова, Што велику душу делио је свима, А њему шта остане, нек има шта има. То … Настави са читањем “Pesme nedelje oktobra 2015.bira Lepa Simić”
ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ – ЈовДраг
Пишем песму пријатељу драгом,
Вртови су рајски његова адреса,
Мислима ћу стихове слати к небу плавом,
Знам да ће их чути и климнути главом.
Узеше га Анђели јер им такав треба,
Та громада човек праведнога кова,
Што велику душу делио је свима,
А њему шта остане, нек има шта има.
То велико срце издржало није,
А сваку је бољку хтео да прикрије,
Да други не виде да му ишта фали,
И никад не кажу, био човек мали.
Године смо многе провели у причи,
животу се ругали, на шта све то личи,
И кад тражих друга, кад душа зајечи,
У њему га нађох да ми тугу лечи.
У причама дугим исправљасмо Дрину,
Па смо ту горчину топили у вину,
А на крају увек задње речи беху,
Ми смо само смртници, а Бог ће о греху.
Знам да ће с неба опет све да гледа,
Душа праведника никад не нестаје,
И док вољом Бога, Анђелима служи,
Његова се душа опет снама дружи.
Почивај у миру пријатељу драги,
Чиста ти је душа да пред Богом станеш,
По човечним делима памтиће те време,
Пријатељ те жали, јер било је невреме….
© ЈовДраг
_______________________________________________________
Песма посвећена мом другу и пријатељу Милутину Цветковићу.
МИ – Светлана Ђурђевић
И то смо МИ
рођени и одрастали у Крушевцу
и на то поносни сви
на порту и цркву Лазарицу
о чему певају сви заљубљени
ноћним окупљањем на фонтани
док понеки залутају на Костурницу
на климаве клупе загрљени
или продужи стазама багдалским
кад крију своју недоумицу
младошћу и снагом занесени
И то смо Ми
раштркани по глобалном селу
што се планета Земља зове
али и даље ненадмашни у свему
(јер изазови су препреке нове)
што смо започели и довршили
И то смо Ми
генерација ‘ 65. – ‘ 66.
рођени у једној а сазрели у четвртој држави
и тиме су сва светска – наша места
МИ
одважни једноставни и моћни
небитно да ли нам је листа
прва пета или шеста
МИ
јединствени и горди
славимо бриљантних 50 лета!
© Светлана Ђурђевић
БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ – Слободан Цвитковић
Ако негде могу срећан бити,
ако на земљиној кугли има раја,
онда су то Босут и ова села,
овај део мога родног краја.
Док тихо жубори та мала река
поред воде лепоти краја нема.
Мир и спокој увек нас чека
ту, на почетку равног Срема.
Дивна су наша сремска села,
која су по Босуту знана,
улицама њиховим вода тече,
па су у песмама опевана.
Грк је по Филипу познат,
по Вишњићу и име носи,
али Босут селу душу даје
и људима срећу доноси.
За Моровић сви су давно чули
ту се девојке мостовима шетају
док свога драгог чекају,
у бистрој води се огледају.
А Батровци моје село мало
крај Босута давно је настало,
ко се његове ‘ладне воде напио
до судњег дана у срцу га је носио.
Мила река запљускује три села
па им даје чари којих нигде нема,
а из реке подиже се измаглица бела
носи поздрав широм целог Срема.
© Слободан Цвитковић
Pokušavam da te zaboravim – Nenad Đekić
Pokušavam da te zaboravim,
prečim ti prolaz ka mislima i duši.
Gradim zidove moćne, koji horde drže,
al tvoj ih pramen kose kao paučinu ruši.
Ponosan, nekad proslavim uspeh
i pomislim da sam slobodan od tebe,
doleti tad opet, staro osećanje
ljubavi i patnje što mi dušu grebe.
Po nekad mi nezvana ti u snove dođeš,
pomutiš mi misli kao brza reka.
Počnem da se nadam, u nadi se budim,
na javi sam opet senka od čoveka.
Istinu znam, uzalud te sanjam,
mi smo dva daleka, različita sveta,
koji kad se spoje, tu života nema,
ostaje samo tuga,patnja, bol i šteta.
Izdužio se DAN – Lepa Simic
Izdužio se DAN – Lepa S. Kao potočić poskakuješ skriven ispod moje bluze. Dođi iznenada kao gitaru zagrli telo puno muzike. Na usnama boje breskve raspolućene tvoje ime podrhtava. Nedelja je izdužio se dan Požuri.
Izdužio se DAN – Lepa S. 
Kao potočić poskakuješ
skriven
ispod moje bluze.
Dođi iznenada
kao gitaru
zagrli telo puno muzike.
Na usnama
boje breskve raspolućene
tvoje ime podrhtava.
Nedelja je
izdužio se dan
Požuri.
Pesme nedelje septembra 2015. bira – Lepa Simic
REME – Aleksandra Mladenović Tvoje su poeme najmilije breme koje duša ova vazda kradom nosi i mirisni gazi na utrtoj stazi od kala i pada. Njima jošte rosi nepresušno vrelo u kapljama pera taj milospev žarki što u pesmi rida. Pusti janičaru! Što od mene tera ponore što neće unutarnjeg vida? Sitost sviju krotkih iz … Настави са читањем “Pesme nedelje septembra 2015. bira – Lepa Simic”
REME – Aleksandra Mladenović
Tvoje su poeme najmilije breme
koje duša ova vazda kradom nosi
i mirisni gazi na utrtoj stazi
od kala i pada. Njima jošte rosi
nepresušno vrelo u kapljama pera
taj milospev žarki što u pesmi rida.
Pusti janičaru! Što od mene tera
ponore što neće unutarnjeg vida?
Sitost sviju krotkih iz ibrika tvojih
proliva se. Evo, Heruvim mi slete
sa bremena laka na žice iz kojih
mirom pomaza me. Aj, oholi svete
zar trnje je tebi ovaj časak jasni?
U njem’ gori vatra toga ognja studi
kojim ime nosiš. Rosi,rosi, krasni!
Podaj milo breme! To su samo-ljudi.
© Aleksandra Mladenović
Zaječar, 6.7.2015.
НЕ ПИШЕМ ПЕСМЕ – Зоран Јовановић Христов
Ја не пишем песме које осмех маме
нити моје песме на љубав миришу
пишем их из беса, нек’ оне галаме
на лудости силне, што ме инспиришу.
Ја не пишем песме да очи засузе
нити од њих уме срце да трепери
бесан на све тешке угурсузе
песмом кажем еј, бре, хохштаплери!
Ја не пишем песме, чежњиве поеме
лептириће које праве у стомаку
бес кроз песму грми, на људске екцеме
иако ми снага скоро на измаку.
Ја не пишем песме, заносно љубавне
да те љубим док ми сва дрхтиш од страсти
песмом браним дане јуначке и славне
кад порастеш једном само ће ти с’ касти.
© Зоран Јовановић Христов
MOJA BRAĆA – Bora Blagojević
Sve što može da se proda
Prodala su moja braća
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje i ko plaća
Prodali su okućnicu
Šljivar iznad rodne kuće
I bačvanu kraj vrbaka
Plava jutra u svanuće
Prodali su bez tapija
Sve đuture i od oka
Sve livade do jaruge
Bistru vodu iz potoka
Njivu što nas hlebom hrani
U zakup su juče dali
Sad pričaju pravdaju se
Gde je međa nisu znali
A međa je sve dok može
Pogled ptice da se vine
Prodali su deo neba
Belog orla u visine
I ćuvike što međaju
Od silnika što nas brane
Lojze što nas vinom poji
Manastire razidane
I utrobu zemlje ove
Gde se novi kamen rađa
Staro groblje pored puta
Prodala su moja braća
I sve naše krvotoke
Što dolaze iz daleka
Prodali su sve izvore
Sve kladence belih reka
Pravoslavlje slavu veru
Kolač što se daje sinu
Prodala su moja braća
Tihu modru mesečinu
Prodadoše braća braću
Rasejaše kosti njine
Ko da ovde nikad nije
Bilo pravde i istine
Prodadoše crep sa kuće
Kisnu grede otkrivene
Trune duša u ognjištu
Prodali su deo mene
© Bora Blagojević
ЈЕЗГРО – Сандра Илић
Данас смо у данас
тихи говор ономе ко ћути
посебан значај
Губитак драгоценог
све стварно и ништа нестварно
И јесте и није
Неизрециво сопствен
ватрен котур воска
непобедан јунак
сјајни сунчев колут
Онога што јесте
Површ Земље време
четири су угла
молитвом окрећу истоку
Сунце десном рамену
заштитника душа
дарива обиљем
изврсности
врлину.
Сандра Илић