Добродошли!
Е, НЕЋУ – Латинка Ђорђевић
Прочитајте и погледајте видео!Е,…
Posted by Ljubodrag Obradović on Понедељак, 28. децембар 2020.
Е, НЕЋУ
Нећу да слушам
лажи и обмане,
нећу да верујем
у ђавoлe и вештице.
Нећу да плачем
уз јутарње програме,
нећу да ме плаше бројкама
умрлих од разних врста
бoлeштина.
Нећу да губим наду,
нећу да ми веру, децу,
унучад краду.
Нећу да ме по рамену тапшу,
а над главом мачем машу.
Нећу, нећу
овакву стварност,
трулост, мржњу и
бруталност.
ЗАГРЛИ МЕ
Заборавићу тугу,
болне успомене.
Запловићу речима твојим
к’о капетан галије
на валове помахнитале.
Загрли ме,
На груди привиј
откуцај срца твога
на срцу свом
да осетим.
Нека твоје руке
душом моје милују,
нек усне пољубце ткају.
Нек траје опој срећом
и вечношћу у загрљају
звезда кроз хоризонт.
Нит по нит у љубавни вез
топлином нежности
преплавићу твоје срце.
Заголицаће ноздрве,
мирис шездесет осме.
Радост и срећа
избрисаће године.
Загрли ме.
ВАГОНИ ПАТЊЕ ПУТУЈУ
Зашивених несаница
вагони патње путују.
Шапућу улоге,
планове, жеље
малог дана.
Шурују са животом
будећи зло
непрестано.
Неста косца
на ливади,
босих ногу
по падини,
тихих чежњи
румених латица,
врцавих ноћи
свитаца.
Настави са читањем “ВАГОНИ ПАТЊЕ ПУТУЈУ – Латинка Ђорђевић”
БАЛЕРИНА
У вртлогу њеном
док плеше
ланци звекећу.
Гледалац спутаних мисли,
осети бол и срећу.
Пожели неки други живот,
неки други свет,
док траје њена игра
нестаје цвет.
Настављамо са аудио представљањима песника у виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Данас 05.04.2020. године представљамо Латинку Ђорђевић. Засад ћемо песнике представљати аудио записом.
Настави са читањем “Латинка Ђорђевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”
ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА Не желим пукотине у нашем дружењу, нит пријатељско раме за плакање, нит последњу станицу свеске небеске. Мрвећи моје осмехе, нећу да правдаш дане умора и тескобе… Ствараш буку, Сахрањујеш поверење. Хоћеш мелемом горчине да рана зараста, Белосветски злотвор да ме вара. Зар не желиш да завист нестане у бело ткање … Настави са читањем “ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић”
ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА
Не желим пукотине
у нашем дружењу,
нит пријатељско раме
за плакање,
нит последњу станицу
свеске небеске.
Мрвећи моје осмехе,
нећу да правдаш дане
умора и тескобе…
Ствараш буку,
Сахрањујеш поверење.
Хоћеш мелемом горчине
да рана зараста,
Белосветски злотвор
да ме вара.
Зар не желиш да завист нестане
у бело ткање дана,
у налету
усијаних олуја
и пликова рана.
И срце би своје
сами прогутали,
кад спазе неког
да иоле вреди.
Спознам ту тајну врзиног кола,
све ми пометњу ствара…
Нејасне мисли
бистрим у сутоне снене…
Један трен, једна суза,
мрве моје драге успомене…
© Латинка Ђорђевић
ЋУТЊА А сад је доста. Ћути не реци ништа све приче једна на другу личе. Уморна сам, живот је празан, попут реке тече, боре јасно зборе и ово вече. Ћути, откопчај кошуљу баршунастој месечини пусти бол из ње, ако ме опет позовеш нећу ништа рећи, ни реч, ни две… © Латинка Ђорђевић
ЋУТЊА
А сад је доста.
Ћути
не реци ништа
све приче
једна на другу личе.
Уморна сам,
живот је празан,
попут реке тече,
боре јасно зборе
и ово вече.
Ћути,
откопчај кошуљу
баршунастој месечини
пусти бол из ње,
ако ме опет позовеш
нећу ништа рећи,
ни реч,
ни две…
© Латинка Ђорђевић
MAGIJA Srebrnom zvezdom, kosu ukrasim, nebo rukom zaklonim, nemir svoj tebi podarim, pa rekom ljubavi zaplovim. Zaigram na oštrici meseca opojnost trenutka razvejem i olujom hladnih suza, oboje potopim.
MAGIJA
Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi zaplovim.
Zaigram
na oštrici meseca
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza,
oboje potopim.
SUSRET – Latinka Djordjević
SUSRET – Latinka Djordjević
