Категорија: Jovica Đorđević

Kroz grehove gnusne i hodnike tmule
gde bogovi u seni šapuću u muku
na kostima mrtvih podižu se kule
Mardukovim maljem grešnu dušu tuku

Talogom bezumlja ,gordosti i bludi
gde Hamurab silni u grehu se valja
devičansko srce zlotvorima nudi
prečistu joj dušu grehom da okalja

U tmini bez zore gde se nada gubi
u čeljusti zmije što savest razgoli
tamo gde krv vrela pravdu ni ne ljubi
gde sudbinu kroje kletve i idoli

Na pepelu svetom što oganj ga liže
uz uzdahe vetra što prošlost doziva
i svaki je korak istini sve bliže
dok želja za grehom u paklu se skriva.

autor
Jovica N. Đorđević
16.08.2025g.

Kada grešni korak Tebi Bože krene
nek iskopni dašak što telom mrmori
kada oči njene ne miluju mene
pusti da mi srce od jada sagori

Ako ljubav svene a greh mi se javi
nek me Tvoja kazna na zemlji zadrži
da me glađu peče, da me žeđu davi
dokle grešna duša za dah mi se drži

Ako pogled njen mi zaboravi lice
neka rujna zora nikada ne sine
pripiši mi Bože sve njene krivice
pa mi dušu prospi na pepelne dine

Gde caruje tuga,gde ne niče trava
gde ni vetar smeli dašak ne donosi
pošalji me Bože putem zaborava
da za njenu ljubav večno duša prosi.

autor
Jovica N. Đorđević
13.08.2025g.

Lažem kada kažem da mi nije stalo
I da u mom srcu još ne tinja nada
Da me voliš tada nije mi se dalo
Iskopnila duša od tuge i jada

Još u kasne sate požuda me davi
I sve zamiriše mirisima tuge
Ðavo se u snove na trenutak javi
Osmehom mi nudi neke snove druge

Rana zora nosi cvetni miris ruža
Ðulom okupane tvoje nežne ruke
Eh da vidim dragu kako ruke pruža

Vratio bih sate,iscelio muke.
Iako te želim u sebi te ćutim
Ćutke te volim al’ glasno te slutim.

autor
Jovica N. Đorđević
09.08.2025g.

Ćutke te volim,al’ glasno te slutim
od reči i rima sad ti venac vijem
dok opijen čežnjom pred tobom zaćutim
a ljubav ko zvezdu u očima krijem

U tišini duše što u meni drema
dok mi nežno lutaš u snu i na javi
ti si moja pesma bez početka,nema
što u svakom stihu o ljubavi slavi

I sve reči,pesme,što si meni dala
bez tebe ja nikad srećan bio ne bi
pred Bogom ću reći veliko ti hvala

sve sam svoje pesme darivao tebi.
I deset života sa tobom je malo
lažem kada kažem da mi nije stalo.

autor
Jovica N. Đorđević
06.08.2025g.

Iako te želim u sebi te ćutim
dok želja za tobom u perle se niže
kroz šapat tišine u snove te slutim
al’ korak mi stane kad krenem ti bliže

Pa duša zajeca,ko struna treperi
sahranjena živa,pod humkom u hladu
gde predade sebe premoćnoj Himeri
da joj čežnje svoje prospe svud po Hadu

Ne marim za sebe al’ dođe mi tako
kad radosna misao dušu mi moli
nasmejem se glasno iako bih plak’o

što nisi kraj mene kad duša te voli.
Zbog slabosti ljudske na sebe se ljutim
ćutke te volim al’ glasno te slutim.

autor
Jovica N. Đorđević
02.08.2025g.

Vratio bih sate, iscelio muke
što ih vreme prosu niz obraze moje
da zaplovim s’ tobom putem mirne luke
da nas crne sene nikad ne razdvoje

Pustiću da vreme kroz oblake pliva
u svakom mom stihu nek tišina bije
i kad srce mine gde smirenost sniva
ti ćeš uvek znati šta mi duša krije

Pisaću ti pisma na listu od dima
i slaću ga vetru da ga nosi tebi
da i nebo znade šta u srcu ima

kad već tvoja ruka ne pripada meni.
U zvezdanoj noći poĺjupce ti slutim
iako te volim u sebi te ćutim.

autor
Jovica N. Đorđević
30.07.2025g.

Eh da vidim dragu kako ruke pruža
ko od svetla tkana tiha,nedodirna
ko pupoljak nežni cvetnih divljih ruža
ko biserna reka nežna i prozirna

Bez nje mi ni jutro nema više sjaja
usahle su lati moje mile ruže
još u mojoj duši praznina se spaja
opet crne senke nad glavom mi kruže

Da mi je da ljubim njene oči mlade
kad u zoru ranu vetrovi zaćute
da odagnam tugu i sve svoje jade

i sve crne misli što mi dušu mute.
Da je mome srcu dodir njene ruke
vratio bih sate,iscelio muke.

autor
Jovica N. Đorđević
26.07.2025g.

Đulom okupane tvoje nežne ruke
miluju me nežno dok se zora budi
kano milost sveta, ko u pesmi zvuke
srce srećno kuca zna da tebe ljubi

U dahu ti trepti tiha nežna snaga
što mi leči rane,bol iz srca briše
u pogledu tvome gore svetla draga
kao zvezda sjajna što se nebom njiše

Bez tebe mi dani beživotno stoje
al’ sa tobom svaki tren je nova snaga
u osmehu tvome radosti se roje

I svaka je zora meni s tobom draga.
U duši bi mojoj procvetala ruža
Eh da vidim dragu kako ruke pruža.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
23.07.2025g.

Rana zora nudi cvetni miris ruža
dok se zrno sreće kano polen širi
mesto tame svetlost meni ruke pruža
šapuće mi pesmu da mi srce smiri

Prozirna tišina zrači blagim žarom
kap po kap se svitanj u duši naseli
kao da dolaziš srećna pred oltarom
osmehom mi svoju dušu razveseli

U beskraju tren se nežno zaustavi
kao da i vreme snove moje voli
u tišini jutra duša tiho slavi

tvoj lik što za ljubav tako milo moli.
Dodir tvoj me vodi kroz nebeske luke
đulom okupane tvoje nežne ruke.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
19.07.2025g.

Osmehom mi nudi neke snove druge
kao slatki sanak kada zorom krene
pa mi grehom daje sklonište od tuge
al’ uzalud ti mi protičeš kroz vene

Kao šapat mora u tišini luke
dok me vetar reže hladan bez milosti
zalud tražim tebe tvoje nežne ruke
da u njima skrijem sve svoje slabosti

Još me slika tvoja ka svetlosti vuče
kroz olujne noċi i bezglasne sate
i sve stare zebnje što mi dušu muče

gaze me po duši da me tami vrate.
Zalud tama srcu crne ruke pruža
rana zora nudi cvetni miris ruža.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
16.07.2025g.