Категорија: Jasmina Dimitrijević

БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић

БАЛЕРИНА

Може ли патња да буде већа
Пита мајчино срце тужно
И где се скрила њезина срећа
Ко ми то шаље збивање ружно?

Гледа у таму смркнута лица
Од драгог Бога одговор чека
Зашто је болна моја девојчица
И зашто за њу нема лека?

Плакала је мајка над својом судбином
А кћерка је хтела осмех да јој врати
Гледала је мајку са нежном милином
Загрли је нежно, да јој тугу скрати.

На прстиће стала као балерина
Заплесало чедно, то болесно дете
Хладни патос собе, постао је бина
Побећи је хтела од судбине клете.

Ту чаробну игру гледала је мати
Као да је време у тренутку стало
Насмеши се мајка престаде да пати
Гледала је срећна своје чедо мало.

Обе беху свесне овог тешког трена
Који само игра улепшати може
И казаше сложно девојка и жена
За трен ове среће, хвала теби Боже.

© Јасмина Димитријевић

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић”

ДИВЉАКУША – Јасмина Димитријевић

ДИВЉАКУША

-Принцезо, принцезо, где сте се поново сакрили?

Избезумљене слуге свуда по дворишту су тражиле малу, несташну девојцицу. Свакога дана им је успевала побећи и из свог скровишта се смејати њиховој потрази по великом краљевству. Била је најмлађа од све деце краља и краљице и од свих најнемирнија. Али, сви су је обожавали. Било је довољно да их весело погледа својим плавим окицама и љутња је престајала. Ретко када је била кажњавана због свог несташлука. Зато су је и прозвали Дивљакуша, а њено право име, сем њених родитеља, више нико није ни памтио.

Краљевски врт је уређивао стари брачни пар, који је веома касно добио сина. Дечак је био принцезиних година и она је обожавала да се игра са њим. Колико је она била немирна и свакакве лудорије су јој падале на памет, толико је он био озбиљан и покушавао да ублажи њене враголије. Дечак је свакога дана одлазио до оближње ливаде и тамо брао пољско цвеће. Уживао је у тим тренуцима где сем цвркута птица, до њега није допирала никаква граја из двора. Замишљао је да једнога дана, на једној таквој ливади, направи малу куђицу. Тако би са тим букетом пољског цвећа свакога дана чекао принцезу и дао јој букет. То је био њихов свакодневни ритуал. Девојчица је, док је била мала, то сматрала као неки део игре и то је забављало. Али, како је расла постало јој је чудно. Настави са читањем “ДИВЉАКУША – Јасмина Димитријевић”

ЧЕКАЊЕ – Јасмина Димитријевић

ЧЕКАЊЕ

Још увек те чекам…
На нашем перону свих жеља и надања…
Пролази година за годином…
Твој лик не бледи у мени.
Немам наших фотографија,
али је у мени јасна
свака слика наше прошлости.

Били смо млади,
а вoлeли се силином зрелих особа.
Сневали смо о заједничкој будућности.
О нашој кућици

испуњеној дечијим смехом.
Још певушим баладе које си ми певао.
И данас су ми то омиљене песме.

ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић


ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА

Километрима сам далеко
Али памтим порекло своје
Сећам се приче о косовском боју
Косовски божури још постоје.

Сећам се звоњаве са црквеног торња
Мада је овде баш не чујем често
Данашњи дан буди ми сећање
На моје драго родно место.

Са поносом свима причам о њему
О историји иза које векови стоје
О кнезу Лазару и српској престоници
Јунацима који смрти се не боје.

Видим да ме многи чудно гледају
Мисле вероватно да претерујем мало
Зар је такво јунаштво постојало
Борили се као да им до живота није стало.

Настави са читањем “ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

ОАЗА ЉУБАВИ – Јасмина Димитријевић

ОАЗА ЉУБАВИ

Остала сам сама као пустиња,
У којој нема ни капи воде.
Као да живота у мени нема,
Стаза трња само, кактуса што боде.

Остала сам сама на пешчаној дини,
Несрећна, остављена у зао час.
Никога нема руку да ми пружи,
Реч прозбори, буде ми спас.

Дал’ сам сама у пустињи овој?
Дал’ још неког врело Сунце пече?
Да снове, наде, чежњу сања,
Слути љубав, док топло пада вече.

Верујем, знам да постоји оаза,
Мир и спокој кад вече заплави.
Потражи ме, знаш да те чекам,
Да нађемо нашу оазу љубави!

© Јасмина Димитријевић

 

КУЛА ОД КАРАТА – Јасмина Димитријевић

КУЛА ОД КАРАТА

Мислила сам да је наша љубав јака,
да може прескочити препреку сваку.
Сећам се свих изговорених речи,
срећни смо били на сваком кораку.

Да, сећам се свих наших речи,
кад смо делити тајне знали.
Обећасмо: “Вечно ћемо се вoлeти”,
и своја срца једно другом смо дали.

Зар све то само тако је прошло?
Као да нису обећања дата!?
Зар једна свађа може срушити,
нашу љубав, ко кулу од карата?
Сада ми остаје само да пишем,
једино стихови остају мени!
Наша љубав сад је порушена,
веровао ниси искреној жени.

Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић

Понекад пожелим да вратим време

Понекад пожелим да вратим време,
у дане оне, кад сам мала била.
Кад се сваког дана, радовах сунцу,
кад веровах да постоји зубић вила!

Несташно трчах по трави,
мада на њој још беше роса.
За мном мама насмејана јури,
Виче на мене, јер трчим боса!

Двориште било пуно перади,
од свих најдражи, беху ми пилићи,
Само се бојах мајке квочке,
због ње им нисам смела прићи.

Онда се тихо на прсте прикрадем,
да нико не зна да сам у штали.
Гледам свог драгог деду,
како коња нежно тимари.

Настави са читањем “Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић”

СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА – Јасмина Димитријевић

СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА

Желиш да ме водиш на крај света?
На места где само сунце среће сја!
Гледам твоје искрене очи, али не могу,
пристати! Срце за тебе неће да зна!

Бацаш ми своје богатство пред ноге,
ко краљицу златом желиш ме китити.
Не вреди богатство када још увек,
не могу прошлост преболети!

Питаш зашто сам окрутна срца,
зашто за тебе немам љубави?
Ја само нећу да те повредим,
јер њега не могу да заборавим!

Узми своје искрено срце,
богатство понуди другој жени!
Постоји нека која ће те волети,
која ће љубав твоју да цени!

Остави ме да живим у болу,
покушавајући њега да вратим…
Не желим и ти да будеш несрећан,
да и ти због недостижног патиш!

Настави са читањем “СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА – Јасмина Димитријевић”

ДЕВЕТИ РОЂЕНДАН – Јасмина Димитријевић

ДЕВЕТИ РОЂЕНДАН

 

Будим се, отварам очи!
напољу већ свануо дан!
ја сам тако тужан,
иако ми је рођендан!

Лагано излазим на терасу,
дoлe гледам са деветог спрата,
трудим се да гласно не јецам,
да не пробудим сестру и брата!

Сецам се прошлих година,
свих својих рођендана,
када је цела моја дружина,
била на рођендан позвана!

Настави са читањем “ДЕВЕТИ РОЂЕНДАН – Јасмина Димитријевић”

Јасмина Димитријевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Јасмина Димитријевић, рођена 1971. године у селу Бошњану. Завршила средњу хемијску школу, мада је увек вoлeла књижевност и журналистику. Никада нисам радила као хемичар, већ сам уз супруга почела да се бавим угоститељством и док сам живела у Крушевцу радила сам као организатор већих и мањих славља. Пре шест година селим се у Загреб где од тада живим и радим као кувар и конобар. Један сам од оснивача хуманитарног удружења “Чарапанско срце” и управо једно песничко-хуманитарно вече ме је навело да почнем да пишем. Надам се да ћу издати и своју прву збирку песама. Као млада учествовала сам на такмичењима за писање прозних дела, а сада ми је блиђа поезија. Неке од мојих песама су посвећене неком и писане по истинитој причи као рецимо песма “Самохрани тата” која је прича мог великог пријатеља. Песма “Анђео чувар” посвећена је мојој кћерки Даници Димитријевић Петровић, која својим делима показује да је један од највећих хуманитараца у ово време. Хвала Љубодрагу Обрадовићу јер ме је подстакао својом поезијом да се после толко година вратим писању. Хвала и музичару Бојану Вукосављевићу кој ми је помогао да снимим ове песме.

Настави са читањем “Јасмина Димитријевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”