НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА
Догађаји и ми у њима. Шта ће донети године у наступању, шта очекивати од дана у мозаику многобројних које називамо животом, ми не знамо. Октобар те
1970. године био је прохладан, дан кишан, монотон каквог јесен донесе у домове па и у покрете људи. Био сам ђак првак, отац ме повео на сајам књига у Београд. Мој први сусрет са гужвом која ме подсетила на пијацу на коју ме мајка водила сањивог, само ова пијаца није намењена за куповину воћа, поврћа, млека и млечних производа, него је позорница књиге, коју сам доживео као стециште скупљеног знања, место кретања великог броја уметника. Отац ће ми купити двадесетак сликовница које ћу доцније радостан прелиставати и упијати прочитано. У амбијенту, мимоилажења и сусретања са очевим пријатељима из истог фаха, у трену једном налетесмо на Мирослава Караулца очевог школског друга из бањалучке Реалне гимназије. Сусрет срдчан препун емоција, тада нисам могао знати ко је Мирослав Караулац.
Сећам се да смо отишли у инпровизовану просторију, да смо се задржали више од сата, слушали смо богато предавање о Иви Андрићу, излагао га је поменути господин. Касније ће Караулац као познавалац живота и опуса Андрићевог написати на ову тему неколико књига, међу њимаи познато дело ,, РАНИ АНДРИЋ“. Мени ће после десетак година бити јасно шта сам слушао. А шта се тада залепило за моје уво, био је кратак осврт на Андрићево здравље, односно оболевање док је био веома млад, због тог аспекта сам се одлучио за ово писаније. Елем предходних дана пре необичног предавања, како то случај намести, кад нешто хоће да се догоди, у рукама ми се нашао Политикин забавник у којем сам прочитао опширан чланак о туберкулози. Упознао сам се са детаљима болести, да је била смтртоносна болест, да се масовно умирало од ње и да је Флеминг знатно касније од њеног појављивања открио спасоносни лек пеницилин. Завршило се предавање отац је причао са Караулцем. Не знајући ни данас зашто сам то учинио, шта је био разлог, прекинуо сам разговор и упитао обојицу: ,,Како је Андрић успео да победи туберкулозу кад је Флеминг открио пеницилин знатно касније?“
Обојица су остали затечени. Мирослав ме благо погледао и упитао : ,, Како знам ко је Флеминг, шта је пеницилин и када је откривен“? Пре неколико дана читао сам у Политикином забавнику о овој болести рекао сам значајно озбиљан. Сагео се, помиловао ме по коси и купио ми на растанку сликовницу Мачак у ЧИЗМАМА. Оцу је рекао, да је данима размишљао како је Андрић преживео туберкулозу у тешким условима живота. Нико му на тему Андрићевог оболевања, није поставио слично питање. Остало је као чуђење. Касније сам сазрео закључио зашто ми је купио сликовницу са овим насловом? Вероватно је код њега постојала жеља да у животу грабим према успеху корацима од седам миља. На жалост наслов или није био инспиративан, или су јаче биле људске подвале. У приватној библиотеци брижљиво чувам дело РАНИ АНДРИЋ СА ПОСВЕТОМ, коју је отац добио. Датум није написан.