Аутор: Sead Vejsilović

Лепо је када нам наши мртви дођу у сан
камо среће да се могу вратити на дан
да их додирнемо и загрлимо
са осмехом као некад к њима да хрлимо.

Посебно је то осећање
када сваки сан о њима доноси сећање
како смо заједно време проводили
и где смо све били.

Доста тога је остало недоречено
надам се да некад све то биће речено
када се поново с њима саставимо
и заједно путем којим смо стали, наставимо.

Много тога би имало да се промени
зао је овај живот барем по мени
много рано нам вољене узима
и са њима део нашег бића одузима.

Када нам је лако, лоше и кад нам нешто треба
они су увек ту гледају нас с неба
иако више физички нису присутни
дубоко у срцу и души су нам утиснути.

Нека им Свевишњи рајско насеље подари
а нас са стрпљењем обдари
да преживимо до дана када ћемо се опет видети с њима
а до тог сусрета само секунд је међу нама свима.

Био је човек из народа био је прост
али је такође био и главни мост
који је повезивао далеки Исток и Запад
нигде није дозволио да се деси неки напад
повезивао је Север и Југ
био прави господин, а у срцу и души велики друг.

Свугде радо виђен гост он био је
једини који је рекао Стаљину “НЕ!”
његова земља је била супарница Русије и Америке
између те две силе велике.

Никоме није давао пардона
да је остао жив његова би била и Мадона
где год је ишао свугде је био у друштву лепих жена
толико је била та његова душа ватрена.

Малтене с њим нико није могао
у целом свету се поштовања домогао
и дан-данас говоре: Свака њему част
то је био владар, то је била власт!

Адвокатице, учитељице,
продавачице, чистачице,
куварице, наставнице,
возачице, спремачице,
судијнице, васпитачице.

Лекарке, апотекарке,
молерке, механичарке,
козметичарке, банкарке,
поштарке, вулканизерке,
фризерке, пекарке.

Пилоткиње, војникиње,
датилографкиње, астронауткиње,
археолоткиње, архитеткиње,
спортисткиње, воајеркиње,
роткиње, нероткиње.

Посебан то беше род
без којих би потонуо брод
с њима вековима у будућност пловимо
бескрајно их поштујмо и волимо.

Траже да им се пошаље цвет
кад победе као да су освојили свет
скачу само што не провале кров од куће
целу ноћ седе све док се не приближи свануће.

Од тога су им приходи, тако крај с крајем састављају
неки лепо разговарају, неки се расправљају
хоће да полуде када изгубе меч
губитник не изговара ни једну реч.

Разних имена ту има
од Наполеона па све до Зурима
моле за рукавице и за неке руже
једино се тако и друже.

Неки снимају и корисне ствари, већина њих глупости снима
само да више гледања има
нису то ни занатлије, нити су рокери
то су људи моји тиктокери.

Питам се где ли си сада
док је пун месец изнад Београда
ко ли ми те љуби и ко ли ми те грли
док у мислима твој осмех још хрли.

Ноћас је пун месец над Београдом
ја се уз чашицу љуте мислима бавим тобом
чашицу по чашицу празним
никако не могу пораз да изразим.

Толико се према себи понашам строго
да ћу настрадати и то много
као никад пре желим те сад
док пун месец испуњава Београд.

Улице пуне заљубљених парова
једино сам ја остао без својих снова
док те обасјава пун месец Београде
поједини на туђој боли себи срећу граде.

Пуста ће ова држава постати
нико иоле нормалан у њој неће остати
зашто би ту истину ико кријо
збогом заувек, збогом Србијо.

Лекари, инжењери, тесари и професори
све их заједно туга мори
што одлазе далеко због владара који нормалан није бијо
збогом заувек, збогом Србијо.

Велика је то штета што се дешава из дана у дан
рушећи се свакоме од нас тај сан
како би срећно живео и својим радом се поносијо
збогом заувек, збогом Србијо.

Нико више да слуша лажи неће
свак хоће да живи уз мало среће
што би драгоцено време узалуд трошијо
зато збогом заувек, збогом Србијо.

Осећам да се тло и те како под ногама тресе
све сами лопови, убице, лажови и сецикесе
због њих се не осећам добро као да сам буре ракије попијо
збогом заувек, збогом Србијо.

Кад на улици мачку и пса сретнеш
ти их помилуј ништа изгубити нећеш
нажао ти ништа учинити неће
јер и они требају тај тренутак среће.

Ако си у могућности ти их удоми
колико-толико их припитоми
мада они брже од човека схватају
па се чуде кад беснила почну да га хватају.

За бол, тугу и радост имају осећај
знају кад је нечији почетак и крај
радују се кад се новорођенче у кући унесе
а снужде се кад се неко мртав из куће изнесе.

Немојте их тући, гађати и убијати
и они су жива бића која ће једном нестати
као и ми (не)људи што ћемо на онај свет отићи
тако ће и њихове чисте душе тамо заувек стићи.

Немој вољена немој плакати
немој вољена немој сузе лити
немој вољена немој тужна бити
немој вољена немој срце ми сломити.

Вољена моја си ти
вољена моја увек ћеш остати
вољена моја нећу те никад оставити
вољена моја не могу те заборавити.

Ти вољена стално сретна буди
ти вољена што ти свак завиди
ти вољена ништа немој да те изненади
ти вољена знај да у свету свашта се ради.

Увек вољена бранићу те ја
увек вољена бићеш моја сва
увек вољена једина ћеш бит’ та
увек вољена постојаћеш у сред јаве или сна.

Док смо били нормална нација
и сложна заједница
нису морале реаговати рације
да се сузбију геј популације.

Бити данас геј
то је скроз океј
бити данас лезбос
то је велики понос.

Наталитет опада
мушкарац се мушкарцу допада
чинећи погрешан корак
девојка с девојком оснива брак.

Бог је створио мушкарца и жену
да заједно кроз живот крену
ал данас је све наопако постало
велико геј друштво је настало.

Кажу: Нема деце довољно
како ће их и бити
кад се геј бракови заснивају вољно
то уопште не треба крити
све због њиховог менталитета
расте број морталитета.

Хало ватрогасци, што пре пођите
па до мене дођите
да угасите распламсало срце што гори за њом
за дивном девојком том.

Хало хитна, хитно вас требам
не могу на очима да гледам
дајте ми неке седативе да видим боље
ту лепотицу због које нестају све мрзовоље.

Хало полиција, лошег сам стања
зовем да вам дам дознања
да ћу због ње направити зло неко
заиста сам ју је дуго година чек’о.

Хало такси, за рањене душе једно возило
што пре док ми није позлило
да што брже до ње стигнем
па могу после мирно да се у небеске висине винем.

Хало, хало, хало…..
само барем мало
када би ме волела колико ја њу
био бих у одличном стању.