Аутор: NenaM

PESNICI – Nena Miljanović

PESNICI Dolaze drugačiji na svet Sa ptičjim perom među prstima I crvenom mastionicom u prsima Nesrasle grudne kosti (ko rana im zjapi u nedrima) Sa očima spreda i na potiljku (za prošli i budući plač) I Ahilovim petama na obe leve noge Zlatoustim Nikad im ne izrastu očnjaci za ujed (bar u samoodbrani) Gluvi za … Настави са читањем “PESNICI – Nena Miljanović”

PESNICI

Dolaze drugačiji na svet
Sa ptičjim perom među prstima
I crvenom mastionicom u prsima
Nesrasle grudne kosti
(ko rana im zjapi u nedrima)
Sa očima spreda i na potiljku
(za prošli i budući plač)
I Ahilovim petama na obe leve noge
Zlatoustim
Nikad im ne izrastu očnjaci za ujed
(bar u samoodbrani)
Gluvi za uvrede
Iako im je uvo veliko kao školjka piskara
(eho ljubavi njime osluškuju
i kad je od udaha manja i tiša
I kad je nema
sem u njihovoj misli
o nekom kom ni misao više nisu
čuju je
čuju)

Ne smejte im se što su drugačiji
I ne žalite ih kao cirkuske nakaze
Iako su klovnovi
Za vas pevaju i kad plaču
Oslušnite
Vaših duša je ugušen glas
I neizgovorena reč o onome što nosite
A ne umete izneti (ni izreći)
Kao naopačke rođeni
Što žive tek kad pomru

Ne smejte mi se
Ne smejte

 

ISKON (EROTIKON) – Nena Miljanović

Tragač sam i lovac ženo Ne nudi mi se Pusti Put do tebe da nađem sam Sakrij se u slatki strah Kao divljač iz gustog čestara Viri ispod trepavica Plemeniti sam lovac Ne lovim meso radi mesa Već lova radi Ne oduzimaj prastaroj igri čar Izazivaj Podstiči nagone lovca u meni Izmiči Izmori me carska … Настави са читањем “ISKON (EROTIKON) – Nena Miljanović”

Tragač sam i lovac ženo
Ne nudi mi se
Pusti
Put do tebe da nađem sam
Sakrij se u slatki strah
Kao divljač iz gustog čestara
Viri ispod trepavica
Plemeniti sam lovac
Ne lovim meso radi mesa
Već lova radi
Ne oduzimaj prastaroj igri čar
Izazivaj
Podstiči nagone lovca u meni
Izmiči
Izmori me carska divljači
Odugovlači
I ja odlažem trenutak trijumfa
Kad kopljem pogodim cilj
I trzneš se i streseš
Bespomoćna i svemoćna
I ja sam svemoć i nemoć tada
Sav sliven u koplja vrh
Ističem
I sa mnom iskonska istina
Da si moj život i moja smrt
Krv moja gusta i puna te ne laže
Kao prazne reči ljubavi
Posle i pre…

 

ETIDA -Nena Miljanović

pesnikinjo moja ostavi se pera ti ne znaš da pevaš samo se rasipaš rečima bez sroka gde ti je umeće da barokne rime u sonete nižeš o raskoši tela na krznu kraj kamina o bisernoj suzi ispod snenog kapka i srcu što jeca uzvišenim bolom to je poezija ti ne znaš da voliš sva ta … Настави са читањем “ETIDA -Nena Miljanović”

pesnikinjo moja
ostavi se pera
ti ne znaš da pevaš
samo se rasipaš rečima bez sroka
gde ti je umeće
da barokne rime u sonete nižeš
o raskoši tela na krznu kraj kamina
o bisernoj suzi ispod snenog kapka
i srcu što jeca uzvišenim bolom
to je poezija
ti ne znaš da voliš
sva ta proza prosta o kojoj ti pišeš
zar je o ljubavi
zar su za poeme
te obične reči iz ćutljivog grla
kad mu korak čuješ pred vratima doma
težak i umoran
i samo ste oči bez suvišnih reči
i zar je to ljubav
kada slomljen klone u postelju tvoju
lice ti dodirne i kosu poljubi
pa sve do u svanuće
rame ti njegovo gnezdo i uzglavlje
disanje mu slušaš
i srce ti kuca od ptičijeg tiše
da ga ne probudiš
šćućurena u stih koji se ne piše
već sam sebe peva niko da ne čuje
molitvu životu
samo da pre njega prestaneš da dišeš
copyright © Nena Miljanović
29.06.2016.

(O)PORUKA- Nena Miljanović

  Ja Nestvarna Podeljena na život i poetski san o njemu U želji da utešim stradalnike stvarnosti Sastavljam stihovan amanet Neka se otvori Za zatvorene u živote iz kojih se ne može Samo za ne(o)venčane heroje Što ležu u puste perine I žive od paperja sna o onom kog vole A osviću u dane bez … Настави са читањем “(O)PORUKA- Nena Miljanović”

 

Ja
Nestvarna
Podeljena na život i poetski san o njemu
U želji da utešim stradalnike stvarnosti
Sastavljam stihovan amanet
Neka se otvori
Za zatvorene u živote iz kojih se ne može
Samo za ne(o)venčane heroje
Što ležu u puste perine
I žive od paperja sna o onom kog vole
A osviću u dane bez pola sebe
Razdvojenima
Koje je ostavilo sve sem vere jednog u drugo
I vole se bez uslova i kraja
Vernicima ljubavi
Ostavljam (o)poruku mojih pesama
Da je plač ljubavi njena najveća pesma

Njima
Zaveštavam lavandna polja snova za postelje
I mojih pesama gorke lovore
Za vence pobednika bez pobede
Pod sedmim nebom
Kog se nisu domogli
A smogli su snagu da se ne ugase
Pod suncem
Koje im nije rodilo ni jedan zajednički dan
U amanet
Ostavljam poeme o sebi
I po pero iz krila orla i repa kukavice
Uz poruku
Ljubav je ptica u srcu
Što peva o nekome velika
Ili kuka nad sobom sićušna
Pevam
Ne tugujte
Ja ću za sve nas

copyrgiht © Nena Miljanović

CARSKI REZ – Nena Miljanović

Preseći ću ovo Kad krenem Tamo kud se ide bez ičega I sve stečeno se ostavlja Ostaviću svoj bol Na granici Gde je poslednja živa misao na mrtvoj straži U poslednjem sevu svesti Prokijumčariću samo ljubav (ne pesme o njoj) U kapi mastila za moje miropomazanje Da nađem mir Konačno Prestaću da pišem Poslednjim potezom … Настави са читањем “CARSKI REZ – Nena Miljanović”

Preseći ću ovo
Kad krenem
Tamo kud se ide bez ičega
I sve stečeno se ostavlja
Ostaviću svoj bol
Na granici
Gde je poslednja živa misao na mrtvoj straži
U poslednjem sevu svesti
Prokijumčariću samo ljubav
(ne pesme o njoj)
U kapi mastila za moje miropomazanje
Da nađem mir
Konačno
Prestaću da pišem

Poslednjim potezom pera
Upisaću te u poslednju želju
Da se ispuniš najtužnijoj
Udovoj od rođenja
Onoj kojoj je ljubav umrla
Pre nego se ona sama rodila
Samoj
I sa tobom i bez tebe ovde
Tamo
Neka (mi) budeš ženik živoj ženi
Ako se još jednom rodim
Nek nisam pesnikinja
Ako budemo
Nek nismo ovo što smo
Mrtvo slovo o ljubavi
I prazna slava pesnikinji

copyrgiht © Nena Miljanović

NE DIŽI RUKU NA LJUBAV-Nena Miljanović

  Poezija Kao dete ili mali pas Čak i ako me odgurneš u zaborav Neće te prestati pratiti I pamtiti Stihom Trčkaće za tvojim tragom Ako me prestaneš voleti Ako si ikad čuo odbačenog psića da cvili Ili dete kako plače izgubljeno i samo u snu Ne diži ruku na moju pesmu podsmehom Na ljubav … Настави са читањем “NE DIŽI RUKU NA LJUBAV-Nena Miljanović”

 
Poezija
Kao dete ili mali pas
Čak i ako me odgurneš u zaborav
Neće te prestati pratiti
I pamtiti
Stihom
Trčkaće za tvojim tragom
Ako me prestaneš voleti
Ako si ikad čuo odbačenog psića da cvili
Ili dete kako plače izgubljeno i samo u snu
Ne diži ruku na moju pesmu podsmehom
Na ljubav ćeš
Biće kao da si udario dete
Ili šutnuo psetance
To što me ne voliš
Preboleću
Bolni stid što mi ne voliš pesme
Neću moći
 
copyrgiht © Nena Miljanović

ANDALUZIJSKI ADAĐO

Na današnji datum rođen je Lorka.Posvetila sam mu pesmu. ANDALUZIJSKI ADAĐO – Nena Miljanović Krpe oblaka Ko pocepana suknja ciganska Vitlaju zelenim nebom “Zeleno volim te zeleno” Kroz poderotine Ko bedro golo bljeska sunce Pokrij se bludna nebeska Ciganko Za gust oblak Sakrij me Nek bude noć Mene će ubiti zbog ljubavi Juri falanga putem … Настави са читањем “ANDALUZIJSKI ADAĐO”

Na današnji datum rođen je Lorka.Posvetila sam mu pesmu.
ANDALUZIJSKI ADAĐO – Nena Miljanović
Krpe oblaka
Ko pocepana suknja ciganska
Vitlaju zelenim nebom
“Zeleno volim te zeleno”
Kroz poderotine
Ko bedro golo bljeska sunce
Pokrij se bludna nebeska Ciganko
Za gust oblak
Sakrij me
Nek bude noć
Mene će ubiti zbog ljubavi
Juri falanga putem
Za mojim petama
Štekće crni Andaluzijski pas
Kosi
Prkosne poetske hermafrodite
Padam
U pet popodne
Daleko kao život je selo Fuente Vakeros
I ruke moje majke Vinsente
Nema ko
Ostaviti moj balkon otvoren
Dios mio
Neću videti sebe
Kako jedem naranče pod pinijama
I pevam Romansu mesečarku
U Granadi
Nema veće kazne
Nego biti pesnik a biti mrtav
Senjora Muerte
Milost
Neka se ne zna gde mi je grob
Nigde neka ne piše ovde počiva Lorka
Nek ne znam da sam umro
copyright© Nena Miljanović
(5. Juni 2o16.)

GODINA BEZ JUNA -Nena Miljanović

(3.juni 2016.) Juni je I neki datum je Ne mogu da se setim Zašto je podvučen crveno Izbrisala sam juni iz kalendara I sebe iz tvojih bračnih prestupa Spokojan budi Ove prestupne godine Ne slavim treći dan meseca lipa Ljubavnički i pesnički rasipno Uz svećice šezdeset svitaca I girlande sonetnih venaca U noći Samo žudno … Настави са читањем “GODINA BEZ JUNA -Nena Miljanović”

(3.juni 2016.)

Juni je
I neki datum je
Ne mogu da se setim
Zašto je podvučen crveno
Izbrisala sam juni iz kalendara
I sebe iz tvojih bračnih prestupa
Spokojan budi
Ove prestupne godine
Ne slavim treći dan meseca lipa
Ljubavnički i pesnički rasipno
Uz svećice šezdeset svitaca
I girlande sonetnih venaca
U noći
Samo žudno udišem nedostižno nebo
(nad tvojim domom)
I cedi se
Bolni miris niz raskošnu mesečinu
Miris ljubavi
(tuđe)
Tuđim glasom
Prerušena u slučajnog slavuja
(pod tvojim prozorom)
Cedim
Oskudne reči za pesmu
Kao da nisu moje
Kao da nisu tebi
Za rođendan

LUDILO LETNJE NOĆI -Nena Miljanović

Kao Šekspirov “San letnje noći” Ili Lorkina “Romansa mesečarka” Takva je bila ta (ne)stvarna ljubav Java i san Izmišljotine i istine Izmislila sam Ludu šumu i nas zelene u njoj Isprepletanih mladih duša pod nebom I sraslog starog korenja pod zemljom Izmislila sam te kao pesnikinja Da me izmisliš kao ženu (Ili obrnuto) Ništa Nije … Настави са читањем “LUDILO LETNJE NOĆI -Nena Miljanović”

Kao Šekspirov “San letnje noći”
Ili Lorkina “Romansa mesečarka”
Takva je bila ta (ne)stvarna ljubav
Java i san
Izmišljotine i istine
Izmislila sam
Ludu šumu i nas zelene u njoj
Isprepletanih mladih duša pod nebom
I sraslog starog korenja pod zemljom
Izmislila sam te kao pesnikinja
Da me izmisliš kao ženu
(Ili obrnuto)

Ništa
Nije mi mogla (ne)stvarnost tada
I sada bi bila nemoćna
Da nisi postao drvoseča dnevnih snova
U šumi moje noćne poezije
Na kraju leta i priče
Kad skraćuju se dani i stihovi
Sad kad si ponovo onaj TI pre mene
Sredovečnost koja spava i ne sanja
Nema ko da me izmisli
Bar kao ženu koje nema
Muškarcu koji ne postoji
U mojim ludim šumama
Ne mesečari više niko
I ne raste ništa
Sem izdanaka moga straha
Od ludila (ne)pisanja
I (ne)postojanja

DVE LJUBAVI (poezija u prozi) – Nena Miljanović

Na neosunčanoj strani ulice, na prozoru s veštačkim cvećem, u kavezu je živela šarena ptica koja je zaboravila da leti…i da peva… i da bude divlja. Pripitomljena, naučila je da “govori ” o ljubavi , ne i da razume izgovoreno – ni ptica ni čovek: ni ptičijih sećanja na krila i let pod nebom, ni … Настави са читањем “DVE LJUBAVI (poezija u prozi) – Nena Miljanović”

Na neosunčanoj strani ulice, na prozoru s veštačkim cvećem, u kavezu je živela šarena ptica koja je zaboravila da leti…i da peva… i da bude divlja.
Pripitomljena, naučila je da “govori ” o ljubavi , ne i da razume izgovoreno – ni ptica ni čovek: ni ptičijih sećanja na krila i let pod nebom, ni čovečije čežnje za hodom po mukama za trnatom ružom ljubavi koja mu dušu čini bolnom i živom.
Na sunčanoj strani ulice, u granama zelene breze, pevala je sićušna siva selica, kljucala oblake, pila suze neba, i letela, letela…dok nije, vetrom neizbežnosti ljubavi nošena, pala pred kavez …
… ljubila je sužnja, ljubila, nesvesna da sama postaje rob svoje ljubavi – ne mareći za bol, udarala je grudima o tvrde rešetke, u želji da mu pokrene krila, u nadi, da srcem razbije katanac navike: pevala mu je najlepše arije, izvijala najteže trilere, bolno se povređujući, jer sve što bi mu ispevala noću, zaboravljao je danju, zobajući zrnevlje sigurnosti.
I trajalo je to tako sve do dana dok je dve njene ljubavi (pesme i on) nisu ispovređivale toliko , da joj je alem kamen u prsima prsnuo na stotinu sjajnih stihova- staklića … rasula se i iščezla u rečima o sunčanoj strani ljubavi, na neosunčanoj strani života…
Zatočenik nije čak ni primetio da je nema, i tek u Sumrak Svega, kad kajanje otvara sve kaveze, slobodan, kriknuo je za sobom i njom, i poželeo da leti, da lete, ali, ali…
U liušću žute breze, vetar poezije, šumeo je je elegiju o dve izgubljenosti u nadi da je neko čuje…
Čula je pesnikinja i zapisala kao samoispovest, svojim poslednjim perom žene-ptice.