Аутор: Jovica N. Djordjević

Iskopnila duša od tuge i jada
ko zvezda što osta na nebu bez sjaja
na grudima hladna večnost već mi pada
dok sena me vodi niz staze bez kraja

Ne tražim utehu ni glas da se vine
ni svetlost što drhti sa praga daljine
jer duša mi kleta u samoći gine
sahranjena tiho u dubine tmine

Istrošena slika davnašnjih vremena
pogled što zaborav nosi kao pramen
u tišini trepti sena bez imena

ko dašak na staklu,izbledeli znamen.
Pred spokojem klečim al greh je na javi
još u kasne sate požuda me davi.

autor
Jovica N. Đorđević
02.07.2025g.

Da me voliš tada nije mi se dalo
daleko je od me carovala sreća
drugoga je tvoje srce dozivalo
uz mili zvuk trube kandila i sveća

U tamnici snova ti me tišću daviš
dok srce bez nade u tmini mi vene
u snove,u duši zauvek me raniš
pa ljubav sagori oči ucveljene

U srcu mi gasne poslednja toplina
na usnama mi molitva bez spasenja
u grudima ćuti nemoćna daljina

dušu mi razliva bol bez objašnjenja.
U pepelu nade još iskra se nada
iskopnela duša od tuge i jada.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
28.06.2025g.

I da u mom srcu još ne tinja nada
u trenutku kada bledi mesec tone
kao sjajna zvezda što u oku pada
ko biserna zvona što u srcu zvone

Ne bi jedan časak mladalačke moći
prepun snage vetra gordosti,taštine
na kolena pao novembarske noći
jecajući glasno tvoje drago ime

Ko ukopan stadoh nemam kome poći
bez glasa,bez daha,bez snage i puta
tuga zatreperi u jesenjoj noći

dok niz obraz vlažni nada nekud luta.
I sve što ponudih za te beše malo
da me voliš tada nije mi se dalo.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
25.06.2025g.

Lažem kada kažem da mi nije stalo
još uvek mi srce ostarelo nije
ko uvela ruža,kao dete malo
što nevešto suzu još u oku krije

Misao se kruni,sva u bezdan tone
dok nad mojom glavom crni oblak zjapi
sa nebesa tužni biseri se rone
gorčinom i bolom duša mi se napi

Bez tebe sam samo nevidljiva sena
u grudima jeka,u pogledu tama
duša mi umire bez smisla bez trena

ljubav me proklinje što ostade sama.
Lažem kada kažem prepun gorkog jada
i da u mom srcu još ne tinja nada.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
21.06.2025g.

Zar ne vidiš Lelo naborano čelo
usahle mi ruke, iskopnila duša
zbog tebe je Lelo sve u meni svelo
zbog tebe se tuga nad životom gnuša

Pa me melje očaj mimo moje volje
skrnavi mi čase minute i dane
laže kada kaže da će biti bolje
da mi jadnoj duši ne zacele rane

Što me oko Lelo tvoje nije htelo
pa me čežnja gazi,na komade mrvi
nad tobom je srce cele noći bdelo
sad polako gasne,ostaje bez krvi

Malenu će humku nadletati vrane
kitiće je samo jedna ploča bela
proklinjaćeš tada minute i dane
kajaćeš se Lelo što me nisi srela.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
14.06.2025g.

Tiho klonu danak pokosi ga tmina
preturi se sunce pa u vodu pade
tužno peva eja kraj starog kamina
lažni rodoljubi satrše nam nade

Čujem kako majka nad čedom nariče
ubiše joj seme gnusni zulumćari
slušam kako Juda sa balkona viče
vode nas u ambis kleti dnevničari

Što istinu seju kada laži niču
zatrovaše njivu onu rodnu našu
zar krotki sad treba vranama da kliču
pa da goli,bosi krvnicima mašu

A gle božijeg čuda nova zora svanu
svetlom zatreperi svaka kap u vodi
ogoli se tmina,novo sunce granu
iz njive se sveto hrabro seme rodi.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
07.06.2025g.

Gle kako nam ljubav crveni od srama
klecajući tužna u bezdan ponire
i svaku joj želju obuzima tama
odbačena sama u bolu umire

Na obodu tuge besramne,duboke
gde svetlost leluja,mržnja iskru gasi
kao ukras duši zatrepere toke
čuvaju nam ljubav da se ne ugasi

I dok fijuk vetra tužnu pesmu poje
rasuće se ljubav po ledenoj ravni
i sve što je moje nekad bilo tvoje
prekriće u trenu ovaj suton tavni

Tad čekaće dugo ko pupoljak lista
usamljeno zrno na jalovoj njivi
neka nova srca da opet zablista
da večno u njima ponovo oživi.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
31.05.2025g

Kad se mesec prospe po učmaloj vodi
dok na nebu zvezde crnu tamu gone
i misao svaka što krepini godi
u pupoljku svene,u bezdan potone

Lenjo teku sati,ptolaze minuti
i svaki je časak kao danak novi
šćućuren u bezdan mesec spava, ćuti
čeka novo veče da nebom zaplovi

Srce zatreperi dok se danak gasi
tama preči duši da joj miso sine
iz bezdana crnog da joj život spasi
da se kano zvezda na nebesa vine

I večeri ove kad se mesec rodi
gde se tama večno u bezdan uliva
rasuće se zvezde po nemirnoj vodi
tamo gde mi miso zanavek počiva.

autor
Jovica N. Đorđević
24.05.2025g.

Da li se to Bože ja pogrešno molim
u molitvi svetoj kad mi suza krene
za jedino biće što iskreno volim
da li Bože nemaš vremena za mene

Usliši Ti vapaj duše napaćene
da okusim sreću nije mi se dalo
pa pronađi Bože vremena za mene
jer je od života ostalo još malo

I u sudnjem času kada nema nade
ranjeno mi srce tebi ne prkosi
zahvalan na teret što mi na dar dade
što će grešna duša zanavek da nosi

Udri Bože mene,pritegni me jače
pripiši mi njene sve grehe i boli
njoj podari sreću da nikad ne plače
jer nju grešna duša ponajviše voli.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
17.05.2025g.

Uplakana sama stajala je ona
pogledom ko bičem lice mi ošinu
samo su još zvuci manastirskih zvona
grubo toga dana parali tišinu

I htedoh da krenem al izdade snaga
pod nebeskom kapom i oblakom sivim
raskopča se duša pa ostade naga
zbog bisernih suza osetih se krivim

Pa zaćuta srce u tom muklom času
ni ptica ne poje,nit zeleni travka
ko magla u polju istina se rasu
da je tuga večna,da je ljubav varka

Ako sudba nekad izneveri mene
neka tuga večno struji mojom krvi
sećanje na suze te predivne žene
nek mi stegne srce,nek mi dušu smrvi.

autor
Jovica N. Đorđević
10.05.2025g.