Аутор: Jovica N. Djordjević

Ćutke te volim,al’ glasno te slutim
od reči i rima sad ti venac vijem
dok opijen čežnjom pred tobom zaćutim
a ljubav ko zvezdu u očima krijem

U tišini duše što u meni drema
dok mi nežno lutaš u snu i na javi
ti si moja pesma bez početka,nema
što u svakom stihu o ljubavi slavi

I sve reči,pesme,što si meni dala
bez tebe ja nikad srećan bio ne bi
pred Bogom ću reći veliko ti hvala

sve sam svoje pesme darivao tebi.
I deset života sa tobom je malo
lažem kada kažem da mi nije stalo.

autor
Jovica N. Đorđević
06.08.2025g.

Iako te želim u sebi te ćutim
dok želja za tobom u perle se niže
kroz šapat tišine u snove te slutim
al’ korak mi stane kad krenem ti bliže

Pa duša zajeca,ko struna treperi
sahranjena živa,pod humkom u hladu
gde predade sebe premoćnoj Himeri
da joj čežnje svoje prospe svud po Hadu

Ne marim za sebe al’ dođe mi tako
kad radosna misao dušu mi moli
nasmejem se glasno iako bih plak’o

što nisi kraj mene kad duša te voli.
Zbog slabosti ljudske na sebe se ljutim
ćutke te volim al’ glasno te slutim.

autor
Jovica N. Đorđević
02.08.2025g.

Vratio bih sate, iscelio muke
što ih vreme prosu niz obraze moje
da zaplovim s’ tobom putem mirne luke
da nas crne sene nikad ne razdvoje

Pustiću da vreme kroz oblake pliva
u svakom mom stihu nek tišina bije
i kad srce mine gde smirenost sniva
ti ćeš uvek znati šta mi duša krije

Pisaću ti pisma na listu od dima
i slaću ga vetru da ga nosi tebi
da i nebo znade šta u srcu ima

kad već tvoja ruka ne pripada meni.
U zvezdanoj noći poĺjupce ti slutim
iako te volim u sebi te ćutim.

autor
Jovica N. Đorđević
30.07.2025g.

Eh da vidim dragu kako ruke pruža
ko od svetla tkana tiha,nedodirna
ko pupoljak nežni cvetnih divljih ruža
ko biserna reka nežna i prozirna

Bez nje mi ni jutro nema više sjaja
usahle su lati moje mile ruže
još u mojoj duši praznina se spaja
opet crne senke nad glavom mi kruže

Da mi je da ljubim njene oči mlade
kad u zoru ranu vetrovi zaćute
da odagnam tugu i sve svoje jade

i sve crne misli što mi dušu mute.
Da je mome srcu dodir njene ruke
vratio bih sate,iscelio muke.

autor
Jovica N. Đorđević
26.07.2025g.

Đulom okupane tvoje nežne ruke
miluju me nežno dok se zora budi
kano milost sveta, ko u pesmi zvuke
srce srećno kuca zna da tebe ljubi

U dahu ti trepti tiha nežna snaga
što mi leči rane,bol iz srca briše
u pogledu tvome gore svetla draga
kao zvezda sjajna što se nebom njiše

Bez tebe mi dani beživotno stoje
al’ sa tobom svaki tren je nova snaga
u osmehu tvome radosti se roje

I svaka je zora meni s tobom draga.
U duši bi mojoj procvetala ruža
Eh da vidim dragu kako ruke pruža.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
23.07.2025g.

Rana zora nudi cvetni miris ruža
dok se zrno sreće kano polen širi
mesto tame svetlost meni ruke pruža
šapuće mi pesmu da mi srce smiri

Prozirna tišina zrači blagim žarom
kap po kap se svitanj u duši naseli
kao da dolaziš srećna pred oltarom
osmehom mi svoju dušu razveseli

U beskraju tren se nežno zaustavi
kao da i vreme snove moje voli
u tišini jutra duša tiho slavi

tvoj lik što za ljubav tako milo moli.
Dodir tvoj me vodi kroz nebeske luke
đulom okupane tvoje nežne ruke.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
19.07.2025g.

Osmehom mi nudi neke snove druge
kao slatki sanak kada zorom krene
pa mi grehom daje sklonište od tuge
al’ uzalud ti mi protičeš kroz vene

Kao šapat mora u tišini luke
dok me vetar reže hladan bez milosti
zalud tražim tebe tvoje nežne ruke
da u njima skrijem sve svoje slabosti

Još me slika tvoja ka svetlosti vuče
kroz olujne noċi i bezglasne sate
i sve stare zebnje što mi dušu muče

gaze me po duši da me tami vrate.
Zalud tama srcu crne ruke pruža
rana zora nudi cvetni miris ruža.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
16.07.2025g.

I sve zamiriše mirisima tuge
dok večernji vetar niz obraze reže
u tišini stoje sene kao druge
a želje ko stranci kroz sećanja beže

Još koračam stazom sve tiše i tiše
gde lišće bez boje u čežnju se sliva
a duša u prazno bez želje uzdiše
dok ćuti pod nebom u parlogu njiva

I snovi se gase pod teretom reči
što šap’tom izrastu u olujne sate
dok noć svoje staze bez milosti preči

pa danak mi daje što mi noći krate.
Jer srce u noći ničim se ne zdravi
đavo se u snove na trenutak javi.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
09.07.2025g.

Još u kasne sate požuda me davi
u seni se sliva poput gorkog vina
nigde glasa tvoga da se meni javi
dušu mi prekriva prokleta praznina

Na prozoru trepti tiha svetlost rana
ko da tamu moli da u oku svane
dok u meni šumi pesma nepoznana
gde se greh i čežnja stapaju u dane

Još u vetru odzvanja izgubljeni glas
ko molitva što se bez vernika gubi
još na plećima nosim krivicu i spas

dok me večnost nežno u obraze ljubi.
Sve su moje želje vladari i sluge
i sve zamiriše mirisima tuge .

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
05.07.2025g.